10 godina BORBE : Od početka trudnoće su nastupila krvarenja,gurali smo dan po dan većinom vremena u bolnici

0 231

Evo napokon sam odlučila da i ja napišem svoje iskustvo.

Naime 10 godina borili smo se sa sterilitetom.Mnogo suza,borbe,straha smo prošli.Odlučili smo se za Vto i otišli u Maribor po našu sreću.Hvala Bogu uspjeli smo iz prve,tog dana kada smo saznali da sam trudna nismo smjeli ni da se radujemo.

Od početka trudnoće su nastupila krvarenja,gurali smo dan po dan većinom vremena u bolnici.Kada je nastala 34 nedelja trudnoće dobila sam porodjajne bolove u toku noći.Bila sam jako krupna tako da su se pojedini doktori ponašali jako ružno prema meni.Dječak je išao na zadak i jedna od doktorica je potpisala da idem na prirodan porod uz izgovor :” Pogledaj je kolika je može roditi mene,a kamoli dijete koje ide na guzu ” Šok,strah,nevjerica..Pa zar je moguce da takve životinje postoje medju doktorima.

U radjaoni haos,dijete se u medjuvremenu okreće na nogice.Prilazi mi doktor koji je tada bio načelnik ginekologije ( sam Gospod mi ga je poslao ) i govori mi da moram da se odlučim koga želim da spasim.Rekao mi je da beba neće prezivjeti ako budemo išli na prirodni porod,a carski je za mene i moje zdravlje u tom momentu bio rizičan,veliko pitanje šta bi se desilo u toku operacije.

Nakon dva dana dolazi mi u sobu doktorica koja je Geneticar da mi kaže da moja beba ima Daunov sindrom

Sjećam se samo da sam rekla dr da mi spasi dijete,čekala sam ga toliko dugo.Potpisala sam papire i otišla u operacionu salu.Rodio se moj dječak živ i zdav sa 3 kg.Morao je par dana u inkubator,bili smo na različitim odjelima.Nakon dva dana dolazi mi u sobu doktorica koja je Genetičar da mi kaže da moja beba ima Daunov sindrom.Mislila sam da ću da se srušim tada.Trazila je dozvolu da se urade genetske pretrage.Plakala sam,nije mi bilo jasno kako ja to nisam vidjela na svom djetetu.

Šok još jedan.Uz to djetetu su svi hormoni bili poremećeni.Doktorica Neonatolog me hrabrila i govorila da će to sve biti dobro,da će hormoni doći na svoje nakon godinu dana.Čak mi je i rekla da je sigurna da dijete nema Daunov sindrom.Dugo se čekalo na genetske nalaze ja sam u medjuvremenu privikla se na to,volila sam svoje dijete više od ičega na svijetu.

Na dan kada smo izlazili iz bolnice stiže mi nalaz koji je uredan i potvrda da dijete nema Daunov sindrom.Godinu dana nakon rodjenja hormoni se dovode u red,tek tada smo mogli da odahnemo.Bilo je još mnogo komplikacija tokom te prve godine,mnogo toga lošeg smo prošli,ali hvala Gospodu na kraju se sve dobro završilo.

Još uvijek ne mogu da vjerujem kakve se stvari dešavaju i kakvih sve doktora u našem zdravstvu ima.Iz Banja Luke sam,neću da imenujem te doktore.Ja sam im svakako jedna u nizu.Za sada su jako zaštićeni.

PORUKA ZA BUDUĆE MAJKE

Prošlo je evo već četiri godine od tada još uvijek osjećam bol,a vjerovatno ću se tako čitav život osjećati kada god se sjetim kroz šta sam prošla.Mnogo je žena koje su imale i gore iskustvo,a doktori koji su nas na neki način ostetili i dalje rade svoj posao.Ali takva je naša država i naš zakon nažalost.Niti su trudnice,niti porodilje zaštićene.

Pozdrav za sve vas drage mame,mi smo lavice i najhrabrija stvorenja na zemlji.Ne postoji ništa jače od žene koja se bori za svoje dijete.

autor priče . mama Danijela

priču pripremila . urednica Sonja Milekić

izvor. devetmeseci.net

Sva prava na priču zadržava devet meseci . Svako kopiranje smatra se zloupotrebom ! POŠTUJTE AUTORA I ZAKON !

Pročitajte još i ove priče …

Komentara
Loading...