JEDNA MAJKA O EPIDURALU: Hoću li se poroditi nekad? Mislila sam da ću umreti, šta da nisam dobila epidural?

0 948

Prošlo je dosta vremena od porodjaja, skoro godina, a ja sam psihički spremna da podelim ovo, pa sam rešila da ispričam nešto o svom iskustvu.

Započinje priču za naš portal devetmesecii.net mama Ivana 

foto. privatna arhiva mame Ivane 

U trudnoći sam dobijala dosta saveta, priča, da boli ne boli, raznih komentara, dok je moja majka uvek govorila da ne slušam to i da toliko boli da trebam da uzmem epidural, i naravno pošto najviše verujem majci nju sam i poslušala.

Zatim su počele priče vezane za epidural da ću ostati nepokretna, da je to ogromna igla, da boli više od porodjaja i tako u krug. Iskreno možda sam i imala neki strah od epidurala ne više nego od porodjaja ? ali pošto sam se uvek vraćala na majčine reči ovog puta sam poslušala nju.

Termin je bio 27. april, ali pošto se mali procenat beba rodi baš na dan termina nisam očekivala da će biti baš tada, medjutim, jeste ?

25. aprila su krenuli čak neki mali bolovi u toku noći, negde oko 4 ujutru, otišla sam kod mame i rekla joj, pratile smo bolove i rešile da ujutru odem do bolnice, bile smo budne, pričale, dok mi je mama plela kike, probudio se i moj muž čudio se zašto pletem kike ako imam bolove, zar ne trebamo u bolnicu? ?

Ujutru sam otišla sa njim, doktorka me je pregledala i rekla da će me ostaviti u bolnici, sve vreme su to bili mali bolovi, naravno ranije smo se dogovorile za epidural i sve što mi je potrebno za to.

Negde oko 10 sati ujutru ona mene opet zove na pregled i kaže mi da je naš dan večeras ili sutra, da mi je ispao sluzni čep i da me to ne brine, da je sve u redu sa bebom, ako dobijam jake bolove da se javim dežurnom lekaru da je pozovu da dodje, bila sam malo uplašena i uzbudjena, ali i bolovi su se povećavali, pa sutra ću dobiti bebu, neverovatno ☺

Celu noć sam pratila bolove koji su bili jači ali ne toliki da su neizdrživi, jedva sam čekala jutro da se doktorka vrati, pošto sam strahovala da porodjaj ne krene noću pa nećemo moći ostvariti naš dogovor. Dobijala sam dosta poruka i podrške što mi je davalo baš veliku snagu.

Ujutru kada se doktorka vratila, opet me je pregledala i rekla da se spremam za porodilište da sam otvorena 1 prst, imala sam sada već jače bolove, ali ctg ništa nije pokazivao, što me je nerviralo jako!

Stalno su mi radili ctg koji ništa ne pokazuje a bolovi kreću da budu neizdrživi. Posle pripreme za porodjaj, došla je doktorka i babica i probušile su mi vodenjak, ali pošto sam bila samo 1 prst otvorena i dalje, doktorka mi je širila grlić ( e to boli do zla Boga), jer za epidural moraš da budeš otvoren ne znam sada koliko ?

Babica me je pozvala da mi uključi stimulaciju za porodjaj (indukciju) negde oko 13h, do tada je radjen ctg koji i dalje nije pokazivao bolove, a ja se lomila od istih.
Tada sam videla svoje poslednji put pre porodjaja, dok sam pričala sa njima, došao je anesteziolog sa ekipom ? Pitali su me da li sam ja Ivana ja sam rekla da, i otisla da primim epidural sa njima.

Ljudi, epidural nisam osetila koliko me je boleo stomak, ništa, više sam osetila indukciju kada su mi uključili, svakoj trudnici preporučujem da ga uzme, najbolja stvar! Kada su mi uključili epidural negde oko 14h zajedno sa indukcijom nisam osećala ništa, bila sam kao neka ptičica, mogla sam da zaspim na onom stolu, bilo mi je i lepo ? Pitali su me da li hoću možda da čitam novine? Odbila sam ? Medjutim, ta prelepost je bila do nekih 18h, kada su mi rekli da ustanem da prošetam malo, jer sam se sporo otvarala, zajedno sa anestetičarkom koja je bila sve vreme sa mnom smo šetale i pričale, a bolovi du krenuli da se vraćaju, jači i jači, vratili su me za sto.

Vratila se i moja doktorka namazala mi je Dianatal gel, da mi ne bi radili epizotomiju, i upućivala šta da radim. Bolovi su bili toliko jaki da sam mislila da me gazi kamion kao i konstantno povraćanje uz to, vreme je prolazilo a ja se i dalje poradjam, dokle?

Hoću li se poroditi nekad? Mislila sam da ću umreti, šta da nisam dobila epidural? Doktorka je rekla da je dobro što sam ga uzela, pitanje je da li bih izdržala bez njega, možda bih išla na hitan carski!

I KONAČNO NAŠ PRINC JE STIGAO !

Napokon u 20:15h, rodio se moj sin, mamino najveće blago, težak 3700g, dug 56cm, dobio je ocenu 9. Odmah su mi ga dali, a ja sam naravno morala da umuvam fotoaparat koji je doktorka rado uzela i fotkala nas. Hvala joj ? i hvala svima!

To je moja priča, iako svi kažu da sam super prošla (sa epiduralom, bez epizotomije), bilo mi je potrebno mnogo vremena da se psihički oporavim,

I kao poruka za kraj: Ne plašite se epidurala, borite se za svoja prava, za zub dobijate anesteziju a kamoli za porođaj ? ♥

autor tekst mama Ivana

pripremila.urednica sajta Sonja Milekić

izvor.devetmeseci.net

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

Komentara
Loading...