Božićni poklon, porođaj za poželeti

0 163

Beba plače, plače, ne prestaje, rana boli, problemi oko dojenja, a onda se bol smanjio.

foto.mama Tina 

Jedino što sam videla bila je naša predivna beba. Bližio se Božić, jedino što sam poželela bilo je da ostanemo srećna porodica.

U februaru saznajem da sam ponovo trudna. Zbog uticaja okoline, nisam mogla da se radujem koliko sam želela. Želim zbog mama koje se plaše porođaja da podelim i svoje drugo iskustvo i da naglasim koliko je predivno imati decu.

Prva trudnoća je bila rizična zbog stalnih kontrakcija, od ležanja do inekcija. Ali zato druga…. U jednoj ruci dete u drugoj kolica, uz stepenice, niz stepenice, dete ima oko 10kg. Trudnoća predivna, lagana. Bližio se termin, Boga mi, baš sam bila teška, više nisam mogla tako lagano da se krećem. PRIČU PRVE TRUDNOĆE PROČITAJTE OVDE

Loše iskustvo : Indukovani porodjaj

Ukućani i ja smo bili u neizvesnosti. Svi smo bili toliko nestrpljivi. Toliko, da kada bih se duže zadržala u kupatilu, odmah bi ih hvatala panika. ? Međutim, bebi se nije žurilo. Prebacila sam termin pet dana. Petog dana mi je doktor rekao da ostanem u bolnici, ipak je dosta prošlo. Bilo mi je teško da ostavim bebu od 14 meseci, ali sam bila srećna što ću mu doneti na svet brata, da odrastaju zajedno.

Krenula sam s ubeđenjem da idem dzabe. Ništa me ne boli, zašto idem, pa sve je u redu, samo neće beba još…. „Nije to kineš i porodiš se” ?.
U bolnici su me spremili za porođaj iako se ništa dešavalo nije. Kažu moraju, ne znaju da li će doktor da mi izaziva. Tada mi se digla kosa na glavi, hvata me panika, zar opet indukcija. Paničin ja tako. Dolazi doktor u 20h. Kaže u 23 h ću ti staviti gel i ujutru indukcija, ali daj prvo da te pregledam. Pregleda on mene, kaže, nećeš ti do jutra, samo dva prsta uska, neće to tako lako, zato stavljamo gel. Kakav gel ne znam, navodno za opušatanje mišića ( ništa nisam,platila).

Međutim ja samo čujem indukcija ujutru i krećem da kukam mužu preko poruka, zašto opet, kako opet, pa šta sam toliko zgrešila da se tako teško porađam. Znam da ću da izdržim, ali sam se nadala da će bar drugi biti lakši, mala je razlika. Tako ja kukam, pa osećam bolove, pa uz tu kuknjavu ne primećujem da zapravo imam kontrakcije. I nastavlja se to. Odlazim do babica, negde oko pola jedan, jedan, naglašavam da mi je drugi porođaj, da znam kako to boli i da su ovo oni krajnji bolovi. Međutim kaže ona meni samo si tri prsta otvorena, nećeš ti još, tek ujutru. U tom trenu kreće povraćanje, sva u čudu, kako sa ovim bolovima do jutra, u dva sata, pratim, bolovi na svakih dva minuta, opet ja zovem, kaže nećeš još.

Ležem ja u krevet, više ne mogu da izdržim, obraćam se samom bogu, što me tako kaznjava, gledam tri sata je i takav bol osetim da sam zgrčila prste i glavu skroz ka grudima, kad pljas, puče vodenjak, kao na filmu. Tu je bila jedna trudnica, molim je da ide kod babica i kaže da mi je pukao vodenjak, a ja.idem na sto. Osećam beba kreće, kreće napon, a ja nisam na stolu, čim se završio, penjem se na sto, samo što sam podigla nogu, ponovo napon klečim ja na stolu, nisam stigla da legnem, viče babica „

Stani, ne napinji se, čekaj da te pogledam, u bunilu, žena ne shvata šta .se događa”, odgovaram joj kroz zube „ Kako da se ne napinjem beba je krenula”. Stao napon, brzo se namestim da guram, uhvatim se za šipke kako meni odgovara, namestim noge, kreće napon, ja guram, u tom trenutku babice jure po sali, jedna se oblači (onaj sterilni mantil, sto mora preko uniforme), druga je stigla samo rukavuce da stavi i pomaže mi, u jednon trenutku su mi rekle da stanem, sto mi je bilo teško, noge su mi se tresle, bol kao bol, u tom trenu ne osećaš, samo osećaš potrebu da guraš, kada su rekle da nastavim, nastavila sam.

I u 3:15 rodio se nas drugi sin (ljubi ih majka ?)!
Babice u šoku, kaže jedna „Pa mi nismo pozvale doktora.”, druga joj odgovara „Ma zasta da ga zoveš”. Beba ima 3, 5 kg, konci nisu bili potrebni ovog puta. Tako je nas sin rešio da olakša mami i brzo dođe na svet. Stanem ja i mislim se, tačno da sam bila kući, ne znam kako bih uspela da dođem do bolnice i zahvaljuem se Bogu, shvatajuću koliku sam ustvari sreću imala i kako je sve s lakoćom prošlo.

Prosto iznenadjena kako se lako osećam, nema rana da peče, ništa. Rodila sam još jednu bebu, naša porodica je postala bogatija za još jednog člana, ovoga puta plavog ?. Predivno je biti mama. Jeste mala razlika, nekad je teško, ne spavam mnogo, vreme za sebe skoro da nemam, često sam izbljuckana, popisana, umazana hranom, ponekad nam je kuća u haosu, nekad me stariji sin vuče za nogu dok nešto spremam. Ponekad ih i muž pričuva da sredim obrve, istuširam se.

Jednom sam i sa mladjim, koji sada ima tri meseca, bila u frizerskon salonu, da bih konačno posle dve godine imala lepu frizuru. Nekad plaču u isto vreme, nekad jedan zaspi, drugi se probudi, ali kada sam videla kako stariji koji ima šesnaest meseci ljubi obraz bati, pa uzima jednu, pa drugu ruku i ljubi ih, nešto mu tepajući „ ma, maji” pokušavajući da izgivori rečenicu kojom mu objašnjavam ko je beba, istopila sam se od miline. Meni su suze krenule od sreće.

Tako se oni za sada samo osmejuju jedan drugom, stariji mazi mladjeg, a mi roditelji maštamo i radujemo se danima koji predstoje.

PORUKA ZA MAME 

Biti mama nije uvek lako kao što maštamo, ali je najlepši osećaj na svetu. Mislimo o tome šta ćemo sve naučiti decu, a ustvari oni uče nas. Ne znam zašto je loše imati više dece, ne znam ni zašto se toliko dugo čeka. Deca nas uče bezuslovnoj ljubavi, shvatamo da više ništa nije važno, osim njih. Imam 22 godine, dve bebe, nismo u nekoj zavidnoj finansiskoj situaciji, ali imamo svo bogatstvo ovog sveta. Za porodicu vam je potrebna ljubav, sve ostalo će doći..

 

Hvala mami Tini i na ovoj drugoj priči . Ona je dokaz da ne znači ako je prvi porođaj bio težak da će i drugi biti takav . Želim im divno i bezbrižno detinjstvo i svaka čast za hrabrost ovog para !

autor priče . Mama Tina

izvor , devetmeseci.net

interviju radila urednica sajta Sonja Milekić

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

Komentara
Loading...