banner ad

CARSKI REZ (s one druge strane) … ožiljci! To su vaše medalje časti…

March 1, 2018 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Taj dan… Dan kada se u trenutku odlučuje o životu bebe i majke.

Započinje priču M. Jovanović…..

Dan kada lekar odlučuje baš tu pred tobom, dan kada te sa porodjajnog stola, sa jednom ugroženom bebom u sebi, velikom brzinom prebacuju u operacionu salu sa gomilom osoblja koje jurca oko tebe i za tobom, dan kada toneš u jedan duboki san sa čitavom verom i nadom ovog sveta da će ipak sve na kraju biti u redu, dan kada vreme stane, do trenutka dok ne čuješ kako neko tamo u zamagljenom zelenom odelu zove tvoje ime a ti se setiš samo svog čeda… je nulti dan.

I tu tek počinjemo…
Ovde se te hrabre, mučene žene dele na brojeve, dane. Nulti, prvi, drugi… Ovde te osoblje, ili tamo neka druga majka s kraja hodnika ne pita za ime, već “Koji dan…?” i tu krene priča, bliskost, razumevanje, muke i tako svakog dana. Gladne, žedne, iscrpljene, u bolovima… Vučemo katetere po sobama i hodnicima, vučemo stalke sa infuzijama. Odbrojavaš. I čekaš onaj poslednji dan. Da zgrabiš svoje milo u naručje i odeš.
Od jutra pa sve dok nam ne pogase svetla, od tog nultog dana, učimo prve korake. Bukvalno prve. Korak po korak. Lagano. Ispred sebe. Plašljivo i drhtavo držeći trbuh uveliko već modrim rukama od silnih terapija. Plačemo. Bodrimo se. Pa opet terapija. Učimo. Kao deca. Uglavnom “treći dan” ili “četvrti”, gura “drugi” jer “drugom” je već haos u glavi od svega, jer tada, tog dana najviše boli, i ništa nije moguće ali baš tog dana se prave novi, prvi, pravi životni koraci. Dan kada majke kreću. Hrabro. U majčinstvo.

A rane kidaju, grizu, čupaju. Pluća se stežu pod pritiskom, prazne. Sve boli. Raspadaš se. Ali guraš dalje. Jer moraš. Jer je drugi dan. Trećeg, već kažu da je lakše, bolje. A mi moramo stići do tamo, zar ne… i do četvrtog…
Bol nam je ista, dani su nam isti ali ista nam je i radost. Jedini cilj koji nas vuče ka svakom novom, jačem koraku je taj mali, slatki, mirišljavi smotuljak. To čedo maleno što smo iznedrile uz Božiji blagoslov. To je ta mala ispružena ručica koju smo prihvatile nultog dana i stisle da bi nastavile.
Koliko je tu nade, koliko je tu hrabrosti i upornosti, koliko uplakanih i zabrinutih očiju, pogleda, koliko ljubavi prema deci, koliko medjusobne podrške, ispruženih ruku i iskrenih stisaka, pozdrava… I onda dodje onaj četvrti, peti, šesti dan, ili deseti… kada ostavimo sve iza sebe, lupimo vratima ne osvrćući se i krenemo u savim neki novi, lepši, drugačiji svet. Sa još jednim srcem, pored svog. Srcem, za koje smo se borile i pobedile…

Majke budite ponosne na svoje ožiljke! To su vaše medalje časti…

autor teksta .M.Jovanović Arsić

pripremila.urednica Sonja Milekić

izvor.devetmeseci.net

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

banner ad
loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: , , ,

Kategorija: porodjaj carskim rezom

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Close