Dobijam bolove, i tek tad vidim koliko smo mi žene jake. Mislila sam da to i nije strašno koliko boli, alii..

0 346

Zdravo svim mamama, budućim mamama i naravno našim najlepšim andjelima.
Ja sam rešila da sa svima vama podelim svoje pozitivno iskustvo.

FOTO.privatna arhiva mame Danice

Imala sam 23 godine kada sam saznala da sam u drugom stanju. Dugo smo i čekali iskreno tu radosnu vest, jer sam imala problema sa ciklusom i hormonima, ali na kraju eto, i nas je dragi Bog pogledao.

Bila sam tek 8 nedelja trudna, nisam znala šta ću od sreće. Naravno prvo sam obradovala svog muža koji se rasplakao od sreće. Nismo želeli da znamo pol, pa je samim tim kako je trudnoća odmicala bilo sve zanimljivije. Doduše, svi su mi rekli da je dečak u pitanju, ali ipak smo ostajali pri odluci da ne znamo do samog porodjaja.

Ovo se dešava jednom u milion : Identične trojke iznenadile su sve osim svog tate

Tako je i bilo.       

Trudnoća mi iskreno i nije tako lako pala, jer sam do 5-og meseca samo imala velike mučnine i povraćala sam mnogo, bukvalno i od vode. Ali i to smo izgurali. E nakon toga uživala sam u svakom danu, u svakom mrdanju bebice, ultrazvuku. Svemu bukvalno, u hrani, u šetnjama, u ugadjanju svih.

E onda je došao dan kada su mi dali uput jer je mojoj bebici mnogo bilo lepo kod mene pa nije htela da izadje.
Termin mi je bio 14.2, a na odeljenju ginekologije sam otišla 20-og. Sve je bilo uredno i kako treba, što se bebe tiče. Samo kontrakcija i otvaranja nema nigde. Ni pomaka.

21-og mi uključe indukciju ujutru, dobijam kontrakcije, pa mi oko 13h stavljaju gel za otvaranje. Nakon 15-ak minuta kad kreće delovanje gela, dobijam bolove, i tek tad vidim koliko smo mi žene jake. Mislila sam da to i nije strašno koliko boli, alii kako je vreme prolazilo, sve je više i vise bolelo.

Pošto je od 15 do 16h vreme posete, dolazi mi muž sa sestrom, a ja se ućutala, zgrčila, boli čoveče. Kontrakcije su bile na minut-dva koliko sam ja merila. Odem kod doktora kaže nisam ja joj za porodilište. Poseta je zavrsena, a ja kukam u sebi, dodje mi da puknem, da vrištim da mi bude lakše, ali zaista nisam želela zbog svih onih trudnica iz sobe pa sam trpela maximalno.

PRIČA JEDNE MAME : Ne osuđujte me, odlučila sam da ne dojim!

E onda sam otišla da piškim, i izadje mi sluzni čep, krenem da povraćam i da se tresem, groznica me uhvatila, nisam znala šta se desava. Samo sam mislila da li je moje zlato dobro. Odlazim do kraja hodnika, tražim doktora, nekoga da me pogleda makar. Nigde nikog. Gledam na sat, 16:30. Pa nemoguće da je prošlo samo pola sata, meni se činilo kao da je prošlo makar 3h od zadnjeg pregleda.

Nailazi neki dečko, objašnjavam situaciju, kaže doktor je zauzet. A ja u vrisak, kleknem na pod koliko me je zabolelo. Pita me čovek da li imam napone. Aman otkud znam šta je, prvorotka sam, pojma nemam kako izgledaju naponi. I tako ja na pregled hitno, dlan otvorena, brzo u porodilište. Već se derem kao magarac, u liftu, u hodniku, svugde. Još ja ovako niska, a oni kreveti visoki, psujem ih sve (u sebi naravno) aman pa nisu sve žene manekenke i žirafe.

Brzo u salu, oblačim onu njihovu spavaćicu kao. Ne znam gde sam, samo razmisljam da li je došao taj trenutak, da li je to to. I da, došao je. Dok su babice pričale, sredile šta treba, ja sam disala i kukala, dok mi nije rekla da se napnem. Drala sam se, pokušavala da se saberem, i smirila sam se. Rekla sam sebi, mogu ja to, moram da ih slušam.

Priča o rođenju “moj čudesan dečak

RODILA SE MOJA DEVOJČICA

Onda sam dobila napon, uhvatila se za kolena, napela sam se (bez dranja i urlanja), neke sestre tu oko mene su mi stavile jastuk pod glavu i gurnule glavu još napred i došlo je olakšanje. Moj andjeo, 21.2.2017. u 18:40, 4kg, 57cm, DEVOJČICA.

Bože kakva radost. Kakvo olakšanje. Pa ovo ništa ne boli. Sve je prošlo. Zar već 18:40? Kako vreme leti u sali, nisam mogla da verujem. Ovakav porodjaj i trudnoću želim svakome, zaista.

Bolelo je ušivanje, čak sam se i pocepala, sam oporavak je dugo trajao. Mesec dana nisam mogla da sedim. Ali moja ćerkica, Sofija, je bila pored mene, i sve je bilo nje vredno. Svaki bol, svaka suza, sve. Sad već ima 2 meseca, i uživam u svakom danu provedenom sa njom. Muž i ja živimo sami, nikakvu pomoć nemamo zaista, i plašila sam se šta ćemo i kako, sa bebicom, ipak ne znamo dosta toga, ali eto.

PORUKA ZA BUDUĆE MAME ??????

Tek sad vidim koliko smo mi žene sposobne, jake i koliki smo zaista borci.
Ljubimo vas puno Sofija i ja, sve žene, majke, trudnice, bebice i našu dragu urednicu naravno. ??????

Hvala mojoj dragoj čitateljki mami Danici na ovoj pozitivnoj priči , malenoj princezici želim divno i bezbrižno detinjstvo i uskoro batu ili seku 😉

Priču pripremila (Urednica sajta Sonja Milekić)

autor priče . mama Danica

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI . SVAKO KOPIRANJE JE ZABRANJENO

Uvek tražite više mišljenja o svom stanju, i stanju vaše bebe !

 

 

 

Komentara
Loading...