Doktor Nestorović: Deca koja se često razboljevaju, kad odrastu obično budu

January 9, 2019 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Gostujući u Jutarnjem programu televizije Happy, profesor doktor Branimir Nestorović razbio je nekoliko mitova u koje smo gotovo svi verovali, a tiču se slabog imuniteta kod dece, unosa tečnosti i bakterija kojih se svi toliko plašimo

BEOGRAD 16.06.2014 Branimir Nestorovic doktor, nacelnik odlejenja za pulmologiju. foto                        Dalibor Danilovic

Govoreći o imunitetu kod dece, doktor je rekao da, po nekim američkim statistikama deca do 6. godine života imaju respiratorne infekcije 6 do 8 puta češće od starijih. Oni su iz raznih razloga predisponirani da često budu bolesni. Ipak, kaže doktor, to nije razlog za brigu. Ono što je najvažnije da pratite nije toplomer, već to kako dete izgleda.

„Postoje ti neki engleski vodiči koji kažu da temperaturu treba skidati kad je visoka, oni tvrde preko 39,5 i kad dete izgleda loše. Ako vam dete ima temperaturu i skače, igra se, to nije bolesno dete.”, kaže doktor i dodaje:

„Mnogi ne veruju da je čak 95, a po nekim istraživanjima 98% infekcija kod dece zapravo virusno. Samo obični virusi koji dođu i prođu. A ono što je interesantno jeste da ona deca za koju kažemo da su kilava jer se svaki čas razboljevaju, kasnije u životu budu neverovatno zdrava.”

Prošle godine završeno je jedno istraživanje koje je pokazalo da deca koja kao mala retko imaju temperature, kasnije u životu češće oboljevaju od raka. To je zato što je imuni sistem kao vojska. On mora da trenira. Ako ne trenira (a treniraju ga crevne bakterije, razni virusi), on će se ulenjiti.

Doktor kaže da je normalno da deca budu stalno bolesna i da ne treba tome pridavati neki značaj.

„Kao što sam već rekao u većini slučajeva su to samo virusne infekcija, u svega par procenata su bakterijske, one koje se leče antibioticima. Deca koja imaju bakterijsku infekciju se prepoznaju, drugačije izgledaju, nešto su dehidrirani, uspavani, odbijaju obroke…”

Govoreći o unosu tečnosti koji je sad postao poput mode jer svi nose neke flašice sa vodom gde god da krenu, doktor Nestorović kaže da je to jedna velika manija.

„Vodu treba da pijete kad ste žedni. Kako životinje znaju kad treba da piju vodu, a niko im nije rekao koliko litara moraju da unesu? Američke preporuke kažu 2,8 litara za žene, a 3,2 za muškarce, a kafa se tu ne računa. Ja u to ništa ne verujem. Naš organizam je fino baždaren i vodu treba da pijete kad ste žedni. Pazite, vi kad ste žedni, vi popijete određenu količinu vode, onoliko koliko vam prija i vi istog momenta više niste žedni iako ta voda još nije nigde mrdnula iz želuca. Želudac ima metar kojim izmeri koliko vam treba vode, to je prosto neverovatno.”

U Engleskoj su radili studiju na temu unosa tečnosti. U jednoj grupi su nalivali ljude čajem i raznim tečnostima, a u drugoj su prosto ljudi pili vodu kad su žedni. Ovi u prvoj grupi su imali 73% više tegoba nego u drugoj.

Kandida nije bezazlena
„Kad poremetimo floru antibioticima, onda kandida divlja, a ona luči najmanje tri proteina koji izazivaju rak.

Najjednostavniji lek za kandidu je majčina dušica, a može da se koristi sa uljem od origana koje je jedan od najjačih prirodnih antibiotika.” – savetuje doktor Nestorović

Svi kažu da antibiotike ne treba uzimati baš olako, a znamo da ima lekara koji ih olako daju.

„Antibiotici se daju kad postoji bakterijska infekcija koja je potvrđena brisom, recimo upala grla. Mnogi doktori tvrde da bakterijsku gnojnu anginu mogu da prepoznaju golim okom, ali to jednostavno nije tačno. Ima jedna studija koju su u Australiji sproveli. Okupili su 50 najboljih pedijatara i doveli im gomilu dece sa gnojnom anginom da pregledaju i utvrde da li je angina bakterijska ili virusna. U samo 30% slučajeva su doktori dali ispravnu dijagnozu, a još interesantnije od toga je što su im isto dete dovodili po dva puta i oni su u samo 22% slučajeva oba puta dali istu dijagnozu. Što znači da je u većini slučajeva istom detetu isti doktor dao različite dijagnoze.” – objašnjava doktor.

„Dakle, moj savet, kad dete ima visoku temperaturu duže vreme – bris, krvna slika, CRP.” – zaključuje profesor Nestorović

izvor.zelenaucionica.com


loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: ,

Kategorija: Deca

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Read previous post:
Jelica Greganović : Mi smo pili vodu iz česme. Ovi danas samo kupovnu!

Deca pojma nemaju. Ne znaju da budu deca, pa to ti je. Mi smo bili nešto sasvim drugo, mi smo...

Neverovatno pismo jednog oca svojoj ćerki.

Na Internetu se pojavilo ovo neverovatno pismo jednog oca svojoj ćerki. Neki ljudi potroše ceo život pokušavajući pravilno da vaspitaju...

20 starih božićnih narodnih običaja

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se...

VREDNO ČITANJA ! Mama, živi mi još dugo, dugo…

Mami je 70. Ona mi gura kruške i jabuke, i govori izvinjavajući se: „Nisu baš lepe na izgled, ali jako...

Close