Doktor Vojislav Lekić, pedijatar, o lošim životnim navikama koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje najmlađih

0 237

DECA su danas od 10 do 15 centimetara viša u odnosu na generacije koje su se rađale pre pola veka.

Ova promena mogla bi da se smatra pozitivnom, ali s obzirom na to da savremeni mališani unose mnogo više kalorija nego što im je potrebno, i da u školi provode skoro 97 odsto vremena sedeći, zdravlje lokomotornog sistema im je ozbiljno ugroženo, a posledice toga su skolioza, slabi mišići stomaka, povijena ramena, H ili O noge, deformiteti stopala…

U intervjuu za “Novosti”, dr Vojislav Lekić, pedijatar i zamenik direktora Kliničko-bolničkog centra “Zvezdara”, kaže da su, osim problema s pravilnim razvojem skeleta i slabih mišića, među najmlađima i druge bolesti u porastu:

– U ambulantama se sve češće surećemo sa decom koja imaju zatvor, poremećenu regulaciju šećera u krvi i za svoj uzrast povišene vrednosti krvnog pritiska.

Šta je uzrok porasta ovih zdravstvenih problema?

Na prvom mestu to je nepravilna ishrana, a na drugom nedostatak fizičke aktivnosti. Hteli mi to da priznamo ili ne, čak i u porodicama gde se vodi računa o tome šta deca jedu, s vremena na vreme konzumiraju se masno pecivo iz pekara, pice, hamburegeri, slatkiši, keksevi, slane grickalice i mnogo sokova, pa čak i gaziranih. Možete onda da zamislite kakva je situacija tamo gde roditelji ne mogu ili neće detetu da priušte zdravu ishranu. Još ako tome dodamo da se deca sve manje kreću, jer posle sedenja u školi sede kod kuće da bi uradila domaći zadatak, pa onda opet sednu da malo igraju video-igre, ishod je loš.

Kako bi to moglo da se promeni?

– Prvo bi trebalo sistemski da se poveća broj časova fizičkog vaspitanja u školama, a ne da se smanjuje. Bilo je u prošlosti čak i nekih neverovatnih predloga da se fizičko sasvim ukine. Osim toga, decu bi trebalo podsticati na igranje sa vršnjacima – žmurke, fudbal, košarka, vožnja bicikla… Sve ređe viđamo decu kako se druže ispred svojih kuća ili zgrada, jer se, istinu za volju, vreme promenilo. Ali to bi trebalo vratiti, jer svi bismo morali više da se krećemo, a deca pogotovo.

Da li sportske aktivnosti bar donekle mogu da ublaže posledice takvog životnog stila?

Nema treninga koji tako uspešno može da zameni ekipni fudbal vršnjaka ili preskakanje lastiša, jer je to zabava i na fizičkom i na mentalnom nivou. Kada je o ishrani reč, poželjna je hrana sa što manje aditiva, a muškoj deci nikako ne bi trebalo davati soju. Ona podstiče veće lučenje ženskih hormona kod dece u razvoju, pa je, osim gojaznosti, sve češće i povećanje grudi kod dečaka. Znači, treba izbacite iz ishrane kečap, majonez, kupovne sosove, a suvomesnate proizvode svesti na minimum.

Da li je loša ishrana uzrok pojave zatvora kod dece?

Jeste. Podaci pokazuju da 25 odsto najmlađih koji potraže pomoć pedijatra ima problem sa zatvorom ili opstipacijom. Kod 90 odsto tih mališana uzrok su “lenja creva” usled neuobročenosti, a kod svega 10 odsto je reč o nekoj ozbiljnijoj patologiji. Čim deci sa “lenjim crevima” propišemo pravilan režim ishrane, stanje se popravi, i to vrlo često bez lekova.

Šta se smatra hipertenzijom kod dece?

 Povišene vrednosti krvnog pritiska među najmlađima obično se otkrivaju na redovnim sistematskim pregledima. Ukoliko je dete gojazno, a roditelji pate od hipertenzije ili su bubrežni bolesnici, tom mališanu bi i češće trebalo meriti pritisak. Kada je o vrednostima reč, to nije jednostavno laički objasniti. Mala deca imaju niži krvni pritisak i to je normalno. Praktično govoreći, vrednosti koje su normalne za desetogodišnjaka, za trogodišnjaka predstavljaju hipertenziju. Dakle, u postavljanju dijagnoze merodavna je samo reč pedijatra kardiologa. U adolescentskom periodu, znači već sa 14 godina, krvni pritisak dobija vrednosti kao i kod svakog odraslog čoveka. To znači da je definicija hipertenzije u ovom uzrastu vrlo slična kao i kod zrelih ljudi.

Kada se kod mališana postavlja dijagnoza narušenih vrednosti masnoća u krvi, jesu li isti kriterijumi kao i kod odraslih?

– Jesu. Srećom, ova vrsta poremećaja je dosta retka kod najmlađih. I kada se sa tim susretnemo, reč je već o deci od 14 do 15 godina. Analize masnoća u krvi se kod dece ne rade rutinski, ali kada imamo gojazno dete i kada su mu vrednosti pritiska povišene, onda ga upućujemo u laboratoriju da se urade parametri transaminaze, holesterol i trigliceridi.

NIKAD U BELOM MANTILU

Da li jednom izmeren povišen krvni pritisak znači da dete ima hipertenziju?

Ne, nikako. Dete ponekad ima pritisak samo kod doktora. To je “pritisak belog mantila”. Deci treba serijski meriti pritisak kod kuće, dva puta dnevno, i o tome voditi preciznu evidenciju. Ja sam od onih pedijatara koji upravo iz tog razloga nikad ne nose lekarski mantil u beloj boji, da bi pacijenti bili što opušteniji.

Foto freepik
Autor/Izvor novosti
Komentara
Loading...