JAKA PRIČA ! LAVICA ! Ne sme još. Moram da izdržim još, nisam svesna da se porađam.

Mart 10, 2019 | Postavio | Komentar More

Bila sam četvrta godina, nedelju dana pred kraja srednje.

foto . privatna arhiva mame Milice 

Taj 16.maj. Kasni mi 20 dana, što nije slučaj kod mene, uvek na vreme dobijem. Uradim test, POZITIVAN. Mojoj sreći nema kraja.

Na ultrazvuku sve uredno, jeste trudnoća. Vreme prolazi, pregledi redovni i sve je pod kontrolom. Veče 9.ti septembar 2013. Dobijem blage bolove i nagone da mi se piški. Na svakih 15 min.sam išla u wc.

10 _tog odem kod lekara, moj dr. ne radi. Niko neće da me primi, u Hitnoj u Velikoj Plani nema dr. Vraćam se u dispanzeru, prima me dr. Seka, uradi pregled i saopšti mi da se porađam i da moram odmah za Palanku. Ja u neverici, izlazim i vrištim, muž u čudu šta se dešava. Kakav porođaj, 24ta nedelja. Ne sme još. Moram da izdržim još, nisam svesna da se porađam.

Vodi me za Palanku, vozi brzo, za 5 min. Smo stigli tamo. Dr.me primi i pregleda, probuši vodenjak, kaže moramo da te porodimo, otvorena si skoro onoliko koliko treba. Prebacaju me u porođajnu salu, a sve se završava za 10ak min. Dečak, 640g, dužina oko 30do 33cm. Hitno ga stavljaju u inkubator, odvoze za Bg. Ja u depresiji, dr.mi odmah rekao bez okolišanja da beba neće preživeti.

Plačem, vrištim, kidam se i raspadam. Posle 2 dana, puste me kući. 12.septembar , moj rođendan. Majka napravila tortu i kupila poklon. Sutradan , 13.09.2013,petak trinaesti. Dobijam telegram da mi je beba preminula 12.09.2013. U 17h.

Moj muž pre toga zvao non stop da pita kako je beba, njemu su saopštili tužnu vest. Bio je i da ga vidi pre nego što je moj anđeo otišao na nebo. Čitam telegram, ne verujem. Umro je na moj rođendan, u istom satu kada sam ja rođena. SUDBINA.

Otišli da završimo proceduru oko kremiranja. Tražila da vidim bebu, nisu mi dali, iako sam insistirala na tome.
15.og septembra 2013.zakazano venčanje, koje nismo mogli otkazati. Venčali se, napravili ručak za kuma i naše roditelje. Bilo je užasno, kao na sahrani. Svi tužni i rastrojeni.
Mirim se sa tim, glavu gore i guram dalje.

Ostanem drugi put trudna, u martu 2014.god. Tad me šalju u Narodni Front krajem 5tog meseca, u avgustu. Zakazuju mi ležanje u bolnicu. Ležala sam dve nedelje. Kažu, višak plod.vode, beba je ok . Puste me kući 9og septembra, a zakažu 17og ponovo da se vratim da ležim na odeljenju. Kući sam ubeđivala sebe da je sve ok iako su dr.izgledali kao da opet nešto nije.

Vraćam se 17og. Ultrazvuk pokazuje ogroman višak plod.vode, iako su pre toga tu vodu vadili dva puta, i radili Cordocentezu. Cordo rezultati su dobri bili. Ali ipak nije bilo sve savršeno, bilo je užasno loše. Uz pokazuje i srčanu manu bebe. Dolaze dr.i kažu mi da mora da se prekine trudnoća, jer ta beba ne bi mogla da preživi porođaj. Etička komisija, konzilijumi, peripetije. 01.10.2014.odluka komisije da me porode. Pre porođaja usmrtili bebu, odveli me u salu, i posle 7h mučenja , porodim se. Dečak, 1250g, oko 40ak cm dug, mrtvorođeno.
Puštaju me kući 3 dana nakon porođaja.

I dalje sam u haosu, ali držim se nekako. Održavam sebe u životu i pri svesti i razumu.
Teško je. Htela sam da se zove Petar. Pošto je Đole, već na nebu, čeka brata. Među andjelima.
Jako loše podnosim sve to. Ali tešim se da nisam jedina i da se meni to ne dešava, samo je ružan san, ali nažalost nije.

Borim se da ostanem normalna, ali napadi histerije, nervni slomovi me prate stalno.

Nastavila dalje, ostanem trudna treći put. 2015godina.Ali, kad sam otišla u N. Front kako bi me oni pratili dalje, saopštavaju mi da je beba prestala da se razvija i da moram na kiretažu.
Opet, tuga, bol, suze.
Kiretažu rade u Smed. Palanci, pod totalnom. Budim se, plačem. Pitaju me je l’ me boli stomak, je l'krvarim mnogo. Ja im odgovaram NE. NE BOLI ME NIŠTA, SAMO SRCE I DUŠA.
SVE ĆE PROĆI, SAMO TA BOL NE.

Loading...

Moj životni moto je NIKAD NE ODUSTAJ!

I nisam.
Krenula sam dignute glave dalje, u svom tom bolu, ali jaka, spremna na dalje izazove koje mi Bog dodelio i spremio za mene.

2017. God. Na svoju ruku uradim 2017. God. Na svoju ruku uradim analize za trombofiliju, štitnu žlezdu, Torch, na viruse i bakterije, polno prenosile bolesti, svašta nešto. Dam pare sve privatno i ne žalim .

Stižu rezultati analiza.
Dijagnoza: Urođena trombofilija

Rešim posle 2 godine pauze, da ponovo radimo na bebi.

Ostanem trudna četvrti put,15.01.2018. test pozitivan, u.z.pokazuje trudnoću, BLIZANAČKU,
termin 20.09.2018.

Sva srećna.
Lekaru tražim uput za Višegradsku. Daje mi i odmah posle par dana odlazim tamo.
Sve je pod kontrolom , obe bebe su dobro. Primam Fraxiparin 0.3. Na 24h.
Posle mesec dana ostajem da ležim ponovo, očekujem u.z.da vidim svoje bebe. Ali, tamo ŠOK.
Jedna je prestala da se razvija u 8oj nedelji, a ja to saznajem tek u 13oj.

Mnogo sam tugovala, ali odlučila da budem jaka zbog druge, koja je super. Posle višemesečnog ležanja u bolnicu, ostajem 08.08.2018. Beba je dobro, oko 2 kg ima već, 34punih nedelja. Ali manjak plod.vode. plus otvorena 3 prsta.

Infuzije mesec dana, dali mi injekciju za sazrevanje pluća bebe.
Izborim se nekako do 37+5, 03.09. U 13:30 odvode me na indukovan porođaj.
Tamo dok smo prošle kroz njihovu proceduru, prolazi vreme. U 14:30 ukljucuju indukciju , daju mi Bensedin inekciju. Bolovi i kontrakcije su tu , sve jače i bolnije. Konačno u 15:45 , sve se završilo.

KONAČNO SAM UPOZNALA LJUBAV SVOG ŽIVOTA, tešku 2950g i dugu 50cm.

Dečak, sa dugom crnom kosicom, mrva mala.

OD BOGA JE DAN IME MU JE FILIP.

MOJ FILIP, SVE MOJE.

Posle 5 ipo godina borbe.

BOŽE, HVALA TI.

Divan poklon za 24.ti rođendan, koji je poranio 9 dana. Ali važno je da je stigao.

Nikad ne odustajte, od svojih želja i snova. Ako nešto silni želite, borite se za to!!!
, da, hvala prof.dr. Milošu Petronijeviću, načelniku odeljenja Visokorizične trudnoće u Višrgradskoj,na svoj pažnji i posvećenosti prema meni. Hvala mu što mi je pomogao da postanem majka, posle svega ovoga. Hvala mu štoo se posvetio mom slučaju i što mi je bio podrška. Hvala mu što me je taj dan on porodio, i nije me prepustio nekom drugom.

Dugo nisam radila vaše priče , pre jedno mesec i jače stigla mi je ova priča , dugo sam razmišljala dal da je uradim ili ne ?. I rekla sam da , zaslužuje da se piše o njoj . ! LAVICA !! Toliko bola ali ona odustala nije i eto život ju je nagradio . Ne ide to kako mi želimo nego kako Bog kaže ! Hvala na ovoj priči , hvala Milici što je smogla snage da je napiše i podeli sa svima vama ! 

autor. Mama Milica iz Velike Plane

pripremila . urednica portala Sonja Milekić

izvor.devetmeseci.net

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .


loading...

Tagovi: ,

Kategorija: Istinite priče

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar