Jedan život se ugasi, drugi se rodi : Nikolinina velika borba

February 11, 2017 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Moja priča počinje pre 3 godine, kad sam se udala za svog sadašnjeg muža. On je imao 19 godina, a ja 15. Bili smo oboje mladi i nismo planirali decu.

FOTO. privatna arhiva mame Vesne 

A ONDA VELIKA TUGA I ŠOK 

A onda nakon nepune 3 godine saznajemo da sam u drugom stanju…i našoj sreći nikad kraja. Od 5-og mesaca sam održavala trudnoću, bilo mi je jako teško prva tri meseca jer sam mnogo povraćala. Dani su prolazili, sve u najboljem redu, a onda…veliki šok za sve nas! Izgubila sam oca koji je imao samo 36 godina! Velika tuga, ogroman bol..neopisivo! Na sahrani nisam bila, jer sam bila u 6-om mesecu. Bilo mi je teško zbog toga, ali morala sam da uradim to zbog svoje nerodjene bebe. Plakala sam danima, i umalo zbog toga nisam izgubila bebu. Ne bih to sebi nikad oprostila!

Meseci su prolazili, termin se bližio, strah od porodjaja je sve veći. Razmišljam o epiduralu ili carskom, jer od same pomisli na porodjaj mi nije dobro. A onda 10.12 ostajem u bolnici zbog visokog pritiska. Nikakvih znakova da se porodjaj bliži. Ležim u bolnici, osećam blag, ali čudan bol u stomaku. Javim se doktoru, pregleda me, kaže 1 prst otvorena. Ja u šoku! Uplašena! Kako ću ja to, da li ću izdražiti porodjaj? Milion pitanja po glavi. Vraćam se u krevet. Ne spavam celu noc, strah je prisutan i dalje.

Ujutru me vode na CTG, kontrakcije blage, ja i dalje osećam bol. Vode me u pripremnu sobu, ležim ceo dan, nedelja je bila, bolovi izdržljivi. Uveče oko 11h počinju sve češći bolovi, prvo na 5, a onda na 3 minuta. Ja vrištim na sav glas, ne mogu više da izdržim, molim sestru da mi pomogne…ali naravno da ne može.

I MOJA PRINCEZICA JE DOŠLA NA SVET 

Bolovi celu noć, a onda u 06:40h je na svet došla moja princeza, moja radost. Ja presrećna, a ona tako lepa, ali jako sitna 2kg 450gr. Zašivaju me i prebacuju u sobu. Očekujem da će mi doneti bebu, kao i svim ženama, ali onda dolazi pedijatar ( tačnije žena ) i saopštava mi da je moja beba u izoleti i da ima infekciju, ne zna kakvu i od čega. Ceo svet mi se srušio. Plačem kao malo dete. Krivila sam sebe. Možda nisam dovoljno jela, možda sam nešto pogrešno uradila. Svi sa svojim bebama, a ja sama.

Molim sestru da me puste da je vidim, makar na kratko. Vode me u boks, ulazim polako, ona u inkubatoru, spava, infuzija u ruci, stavljam ruku u inkubator i mazim je, njene male ručice..plačem kao kiša, suza suzu stiže. Gušim se u suzama. Zašto baš ona…šta je ona kriva? Dani prolaze, nju ne dovode. Očajna sam bila. Ali na svu sreću njeno stanje se poboljšava, nije u inkubatoru više, doneli je kod mene. Ja presrećna, ne mogu da je se nagledam.

I konačno posle 8 dana izlazimo kući. Sreći nema kraja. Stižemo kući, muž i ja presrećni, kao da samo mi imamo dete. Uživamo u našoj kući sa našim detetom.

ALI OPET PROBLEMI 🙁 

Ali sve što je lepo kratko traje. Vodimo je na kontrolu jer kašlje, a pored toga nije htela da jede, opala na kilaži. Doktorica nam daje uput za bolnicu. Tog momenta sam pala u depresiju. Zar opet? Pre 3 dana smo izašli iz bolnice. Tuga me obuzima, strah, bes. Pomešala se osećanja. Donose mi stvari i smeštaju me u sobu, ona sa mnom u sobi. Njoj daju infuziju, tako je hrane jer je odbijala da jede. Vode je na pregled ona plače, ja plačem. Buše joj ruku, nogu, glavu…ona sva u modricama, a mene duša boli. Pored svih tih njenih muka, još i neljubazni doktori.

Dani prolaze, njeno stanje isto, samo spava, ne jede, ponovo pada na kilaži. Ne mogu da verujem, pa zar pored toliko lekara da njoj ne bude bolje? Dan za danom ide, čekamo nalaze, hvala bogu pa je sve u najboljem redu bilo. Puštaju nas kući, ja presrećna, neopisivo.
Stigli smo našoj kući, a moja princeza je porasla, ojačala, i što je najvažnije počela je da jede! Sada nas troje uživamo u svakom danu gledajući naše zlato kako raste. To je nešto ne opisivo, rečima se ne može iskazat. Toliko od nas drage moje.

Poruka za sve mame: šta god da se desi, ne očajavajte, ja sam zbog toga umalo izgubila dete, ja volim svog tatu, ali njen zivot je važniji. Jedan život se ugasi, drugi se rodi, a ja verujem da on tamo negde na drugom svetu vidi svoju unuku i čuva je!! ♡♡♡

Život je strašan . Da vam najlepši poklon trudnoću posle tolikog čekanja , a onda vam uzme najvoljeniju osobu roditelja . Kako se izboriti sa tim , suze , stres a trudnoća . Evo jedna jako poučna priča da shvatite sve one tekstove o kojim sam vam pisala da stres jako škodi u trudnoći !! Hvala mami Vesni na priči ona je jedna divna i hrabra žena !! Malenoj princezici želim divno i bezbrižno detinjstvo :* Deka je sigurno gleda i čuva :* 

autor priče . mama Vesna 

izvor.devetmeseci.net 

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM PORTALIMA! 

PROČITAJTE OVE JAKO VAŽNE TEKSTOVE A VEZANE SU ZA PRIČU 


loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: ,

Kategorija: Istinite priče

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Read previous post:
Molim vas da pažljivo ovo pročitate. Moj sin je umro jer je stavio komadić lista OVE BILJKE :(

Kako ljudi kažu, sve ono dobro ili loše što se dešava u našem svetu, dešava se i u svetu biljaka....

Doktor ulazi, pripomaže, a moj heroj me ljubi i budi me, sve se nekako sećam kroz maglu.

Pa ovako ovu priču radim po želji moje čitateljke da bude danas objavljena , evo ja je radim pa skoro...

ŠTA SVE TREBA DA ZNATE : Tok praćenja trudnoće

Trudnoća se utvrđuje 5 – 10 dana po izostanku menstruacije kada se ultrazvučnom metodom potvrdi postojanje trudnoće u materici (oko...

DVE JAKE PRIČE : Hitno su mi uradili carski rez, za samo minut zakašnjenja beba bi umrla.

Udala sam se 2007.god. Suprug i ja nismo se "pazili" iako smo bili zaposljeni, živeli smo kao podstanari.. ali nisam...

Close