Kako starimo, zaboravljamo biti deca

0 186

Pa zar nije tako ??!

Kako starimo, zaboravljamo biti deca

I gubimo one čarobne, radosne poglede na svet, sve se manje smejemo,sve više brinemo, a trebamo li toliko brinuti?
Zar ne donosi svaki dan i probleme i rešenja i radosti, toliko radosti,
samo ih trebamo primetiti, jer srce zatvoreno u svoju brigu,
zatvoreno je i za osetiti svu lepotu i sva čuda koja sobom donese svaki naš dan.
Pronađi opet dete u srcu.
Živi opet radošću detinjeg života.
I lakše ćeš nositi sve svoje terete,
ostvarivati snove i veseliti se onome što ostvariš 

Možda su baš oni ti , naša deca koja nas podsete s vremena na vreme kako je divno biti dete . Kako je divno maštati , praštati voleti i sanjariti ….

foto. privatna arhiva urednice Sonje Milekić

izvor. devetmeseci

Još nešto od mene

Komentara
Loading...