KVARNI MLEČNI ZUBI OPASNI PO ZDRAVLJE: Saveti za pravilan razvoj deteta

0 170

Veoma su pogrešne tvrdnje da se mlečni zubi ne popravljaju (pre treće, četvrte godine). Karijes u bilo kom uzrastu se mora sprečavati i lečiti jer, u suprotnom, dolazi do propadanja zuba i ugrožavanja opšteg zdravlja, upozorava prof. dr Jovan Vojinović.

Koliko tvoje dete ima godina kada ga tako mučiš sa odlaskom kod zubara, pitao me je poznanik koji se izbezumio od čuđenja kada je čuo da je reč o petogodišnjaku koji je do sada verovatno više puta bio kod stomatologa nego mnogi odrasli u našem društvu, koji sada posle pranja zuba ujutro i uveče koristi interdentalnu četkicu, a pred spavanje maže antikarijes pastom zube i desni. “Što ga maltretiraš”, postavio je još jedno pitanje, koje dovoljno govori o tome koliko su ljudi u Srbiji neinformisani kada je oralno zdravlje u pitanju, a posebno kada se radi o mlečnim zubima. Čak i neki zubari ostavljaju roditelje u uverenju da mlečni zubi nisu važni, zbog čega više od 35 odsto beba u našoj zemlji ima znake zubnog kvara, dok je u razvijenim zemljama to slučaj samo u socijalno nižim i neobrazovanim slojevima društva i kod imigranata.

RODITELJSKI ZADATAK

Zato je najveći roditeljski zadatak da, osim dobrog pedijatra, pronađu i dobrog zubara za svoje dete. Mi smo promenili nekoliko ordinacija dok nismo pronašli prof. dr Jovana Vojinovića, koji nam je pomogao da se izborimo sa velikim problemom zvanim cirkularni karijes. To je agresivno obolevanje mlečnih zuba u ranom detinjstvu, koje može da bude uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema i ugrozi ishranu i razvoj deteta, a zapaljenja u viličnim kostima mogu da oštete klice stalnih zuba.

– Mlečni zubi ne bi postojali da nisu važni. Oni obezbeđuju ishranu, razvoj vilica, stalnih zuba, govora, pa i estetiku koja je sve važnija komponenta psihološkog sazrevanja i socijalizacije. U periodu mlečnih zuba je neophodno da se izgrade sve zdrave navike koje se teže prihvataju u kasnijim uzrastima – kaže redovni profesor dečje i preventivne stomatologije za Srpski telegraf i dodaje da je za zdravlje zuba veoma važan upravo period trudnoće i mlečne denticije.

– Zabrinjavajuće su i tvrdnje da se mlečni zubi “ne popravljaju” ili da se to ne radi pre treće, četvrte godine jer su veoma pogrešne. Karijes u bilo kom uzrastu se mora pre svega sprečavati, ali i lečiti jer, u suprotnom, dolazi da propadanja zuba i ugrožavanja opšteg zdravlja. Važno je da se što ranije otkriju početne promene koje se u potpunosti mogu zaceliti. I jedan jedini oboleli zub je znak visokog rizika. Izgovori da se takvi zubi ne vade da bi se čuvao prostor za stalne zube nikada nisu bile zvanični stav – kaže zubar koji je diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Beogradu kao prvi student u istoriji fakulteta sa prosečnom ocenom 10 i autor veoma posećene zdravstveno vaspitne FB stranice “Dečja stomatologija”, koja ima 31.000 pratilaca.

Dakle, sa brigom o bebinim zubima se počinje još dok je u stomaku jer trudnica mora da izbegava slobodne šećere u ishrani i unosi dovoljne količine kalcijuma, fosfata, magnezijuma i vitamina A i D.

(Noćna) Ishrana uzrok cirkularnog karijesa
Glavni uzrok pojave cirkularnog karijesa su slobodni šećeri, veoma česti u ishrani beba (sokići, kaše, keks, slatkiši i zaslađivanje hrane).

Naročito je opasna noćna ishrana jer se tada pljuvačka, koja ima zaštitna svojstva, slabije luči. Zatim, više od 50 odsto roditelja ne počinje sa pranjem zuba kod beba pre druge godine, i to radi nepravilno. Zubi mogu da budu slabijeg kvaliteta zbog smetnji u njihovom razvoju tokom trudnoće, porođaja i prvih meseci života (razna oboljenja, lekovi, stres i pušenje majke, nedostatak vitamina D). Često, a pogotovu noćno dojenje, može da bude snažan rizični faktor za razvoj cirkularnog karijesa – objašnjava zubar i objašnjava da je zato važno da se kod bebice uradi procena rizika odmah po nicanju zuba i da se kod rizične dece preduzmu dodatne preventivne zaštite, a deca kod koje se pojavio karijes već spadaju u visokorizičnu. Važno je da roditelji redovno prate izgled zubića i da kod bilo kakve promene (bele ili žućkaste mrlje) uz desni ili između zuba odvedu dete kod stomatologa.

Ukoliko se ništa ne preduzme u ranom stadijumu, u roku od nekoliko nedelja može doći do ozbiljnih oštećenja i preloma. Dalje slede infekcije kosti, koje se manifestuju sa pojavom fistula (male bubuljice na desnima iz kojih se cedi gnoj) ili otoka. Takvi zubi su nepovratno izgubljeni i moraju se ukloniti jer ugrožavaju opšte zdravlje.

Karijes u ranom detinjstvu je inače ozbiljan zdravstveni problem jer ugrožava ishranu i razvoj deteta, dete pati zbog bola, česte su anemije, oštećenje zuba može uticati na razvoj govora, a zapaljenja u kostima mogu da oštete klice stalnih zuba.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevno slobodni šećeri ne čine više od 10% ukupnog energetskog unosa, a za zdrave zube bi to bilo i manje od 5%. Za decu do šest godina to bi iznosilo oko 19 g, za stariju 24 g, a odrasle do 37 g.

PRANJE DESNI POSLE PODOJA

– Nedostatak ovih materija može da utiče na stvaranje zubne gleđi slabijeg kvaliteta kod bebe. Unos velikih količina šećera nije dobro ni za zdravlje trudnice ni za razvoj ploda, a posebno jer može kasnije kod bebe stvarati povećanu potrebu za slatkim – objašnjava srpski doktor, koji je učestvovao u ekspertskim timovima Svetske zdravstvene organizacije za preventivnu stomatologiju, i dodaje da se sa brigom o zubićima počinje pre nego što izniknu.

– Bezube grebenove treba prebrisati gazicom posle podoja i obroka, posebno pred spavanje. Sa pranjem zuba se započinje odmah po njihovom nicanju, kada je važno i posetiti dečjeg stomatologa. U početku se dobro prebrišu gazicom ili naprstkom, a kasnije se postepeno prelazi na četkicu i pastu – objašnjava stomatolog koji je držao predavanja i u Japanu, Kini, Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj i mnogim drugim državama i naglašava da su slobodni šećeri najveći faktor koji ugrožava zdravlje zuba.

Saveti za borbu protiv karijesa

  • Ne zaslađivati hranu i napitke do druge godine života
  • Sokiće ne treba davati najmanje do šestog meseca, još bolje do prve godine, a posle toga najviše 150 ml dnevno. Treba da se piju iz otvorene šolje (ne iz bočice ili šolje sa pipom)
  • NIKAKO davati detetu sokove ili mleko noću, kada je dozvoljena isključivo voda ili nezaslađeni čajevi
  • Strogo proveravati sadržaj šećera u formulama za bebe
    Maksimalno izbegavati, pogotovu između obroka, ostale izvore slobodnih šećera, posebno kombinaciju sa belim brašnom (keks, zaslađene kaše, griz, slatka peciva, grickalice i sl.)
    Umesto lepljive hrane, manje su štetni slatkiši koji se lakše ispiraju (umesto grickalica i keksa davati im crnu čokoladu i sladoled)
    Izbegavati kombinacije šećera sa mlekom, dok je mleko samostalno (ali ne noću) korisno za zube
    Najpogubniji je često ili dugo pijuckanje gaziranih i drugih slatkih napitaka
    Namirnice koje su dobre za zube su sveže voće i povrće (ne ceđeni sokovi i smutiji), mlečni proizvodi (sir, jogurt, kiselo mleko, kefir), orašasti plodovi, nezaslađeni kako. Umesto davanja smutija, dete treba što više motivisati na žvakanje (voća i povrća) jer se tako razvijaju vilice i kasnije smanjuje potreba za ortodontskim protezicama.
    Ukoliko se unosi hrana bogata slobodnim šećerima, najbolje je da to bude uz glavni obrok, nikako kao užina, za koju su rezervisane navedene zaštitne namirnice
    Ne preporučuje se da se, ako se već uzima slatko, odmah operu zubi. Bolje je oprati ih pre jela ili najmanje 30 minuta posle. Umesto pranja, usta se mogu dobro isprati vodom ili vodicom koja sadrži flioride ili ksilitol.
    Kod starije dece od koristi je i žvakaća guma sa većim sadržajem ksilitola.

IZBACITE ŠEĆERE, SPASITE ZUBE

Bez slobodnih šećera nema karijesa. Oni podstiču naseljavanje i umnožavanje štetnih (kariogenih) bakterija, koje u usta bebe dolaze pre svega preko majke i članova porodice. Zato je veoma značajno da oni imaju čiste i zdrave (popravljene) zube. Bakterije preradom šećera nagomilavaju organske kiseline, koje tope zubnu gleđ, tj. izvlače iz nje minerale. Ako se uklone uzroci kiselosti, gleđ će se potpuno oporaviti. U suprotnom, sve više slabi i u jednom trenutku puca. Ako se defekti ne zatvore plombama, razaranje se nastavlja i infekcija se širi kroz središte zuba u viličnu kost i uzrokuje hronična (procesi) i akutna zapaljenja (otok) koja ugrožavaju i opšte zdravlje.

– Važno je imati na umu da plombe samo sprečavaju širenje defekta i infekciju zuba, ali ne zaustavljaju razvoj karijesa na drugim površinama i zubima, one nisu večne i ne predstavljaju idealnu zamenu za zdravo zubno tkivo – kaže doktor koji je objavio više od 15 knjiga i brojne naučne radove na temu dečje i preventivne stomatologije.

Doziranje paste za zube

Ako dete ne pokazuje znake rizika, pranje zuba može prvih meseci da bude i bez paste, pa se sprovodi sa dečjim koncentracijama fluorida. Kod rizične dece su neophodne od starta veće koncentracije fluorida (preko 1.000 ppm), ali manje količine paste.

  • do druge godine – tračica
  • od druge do pete – manje zrno graška

Ukoliko se takve količine paste i progutaju, ne mogu da izazovu fluorozu.

  • posle 5-6 godine deca bi već mogla da koriste zubne paste za odrasle preko cele četkice

Ipak, danas se smatra da je kod rizične male dece neophodna i dodatna zaštita sa fluor lakovima (nanosi ih stomatolog), gde ne postoji opasnost od unosa većih količina fluorida.

Donekle, dejstvo fluora bi mogli da zamene ksilitol ili nanoapatiti, ali u dovoljnim količinama koje u pastama na našem tržištu nisu zastupljene.

Da bi aktivna supstanca iz zubne paste ispoljila svoje dejstvo, neophodno je da bude što duže u kontaktu sa zubima. Zato je važno da se peru najmanje tri minuta, a preporučljivo je da se usta i ne ispiraju najmanje prvih pola sata.

Zube je neophodno prati najmanje dva puta dnevno, pravilno i dovoljno dugo. Kod rizične dece preporučuje se da to bude i tri puta dnevno. Peru se ujutru pre jela i uveče pred spavanje, najmanje 30 minuta posle jela.

Fluoridi podstiču oporavak zubne gleđi
Samo mehaničko pranje zuba nije dovoljno da bi se neutralisalo dejstvo šećera i podstakao oporavak zubne gleđi. Neophodno je prisustvo aktivnih supstanci, od kojih je najproverenija fluor, odnosno fluoridi. Donekle dejstvo fluora u zubnim pastama mogu da zamene ksilitol i nanoapatiti, ali je najbolje kada su u kombinaciji. Uvođenje fluora u zubne paste sredinom sedamdesetih godina prošlog veka zaustavilo je pandemiju karijesa, koji je u razvijenim zemljama značajno smanjen. Tamo i do 80% dece ima sve zdrave zube (bez plombi). U našoj sredini broj obolelih zuba je mnogo veći. Osim nekontrolisanog, čestog unosa šećera, uzrok je i veoma loše oralna higijena. Više od 50% osoba ne pere zube svaki dan, a trebalo bi bar dva puta dnevno. Sam kvalitet pranja je loš, a prostori između zuba se gotovo uopšte i ne čiste.

Ipak, veoma često unošenje slobodnih šećera u toku dana (npr. više od šest puta) ne mogu da neutrališu ni pranje zuba ni fluoridi.

izvor.republika.rs

Komentara
Loading...