LEKARI JOJ NISU PRIMILI DETE: Majka iz Smedereva ogorčena, doktor nije hteo ni da pogleda njenog sina!

Catchlight Visual Services family life picture, Image: 92674622, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Profimedia, Alamy
0 214

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam, priča očajna majka

Catchlight Visual Services family life picture, Image: 92674622, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Profimedia, Alamy

Ova majka je samo želela da pomogne svom detetu, a naišla je na nerazumevanje i bezobrazluk medicinskog osobolja. U znak protesta, napisala je pismo.

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam, priča očajna majka

Ova majka je samo želela da pomogne svom detetu, a naišla je na nerazumevanje i bezobrazluk medicinskog osobolja. U znak protesta, napisala je pismo.

Krećemo od laboratorije, a nakon toga idemo na ultrazvuk. Medicinska sestra mi je objasnila da se snimanja zakazuju i naš datum je 10. novembar (trinaesti dan od dana zakazivanja).

Ma vodiću je privatno, kažem sebi. Zdravlje nema cenu, naročito kad su decau pitanju a još triput toliko jer su izrazili sumnju da se možda radi o mononukleozi.

Tako sam i uradila, odosmo ti mi privatno na ultrazvuk i završismo posao kao gospoda. Sledeća stanica je ambulanta za infektivne bolesti, gde ljubaznošću doktora i medicinskih sestara uspevamo da završimo pregled u subotu i hvala im na tome.

Problemi nastaju odlaskom kod lekara za kožne bolesti. Prethodno sam se telefonom informisala kada ambulanta radi popodne, lepo sačekala dete ispred škole i uputila se ka bolnici.

U čekaonici sedi jedan pacijent koji čeka kod istog lekara i njega molim da udjem i predam dečiju knjižicu. Na vrata ambulante sam pokucala u 17:45.

-Dobro veče, mogu li da predam knjižicu za pregled ili vi izađete da ih pokupite?

– Imate li zakazano? Trebalo je doktor opšte prakse da vam zakaže!

– Nemam zakazano, radi se o pedijatru…

– Nema veze o kome se radi, trebalo je da vam zakaže, a pošto već nije, dođite sutra ujutru u sedam da zakažete!

– Gospođo, ne mogu da dođem ujutru u sedam, ja radim. Radi se o detetu od osam godina, zašto doktor ne može sad da je pregleda?

– Ne može, došli ste kasno (podsećam da nema još 18 sati…), i očekujete da vas primimo, šta vi mislite?!? Doktor radi do 19 i morate da se prilagođavate njegovom radnom vremenu. Dobro ‘ajde, dovedite je sutra u 13h.
Gubim strpljenje.

– Ne mogu da je dovedem sutra u 13, rekoh vam da radim…

– DOKTORE IZAĐITE I OBJASNITE OVOJ ŽENI, JA VIŠE NE ZNAM ŠTA ĆU!

Izlazi doktor i kaže – gospođo, bez panike, dete će dobiti opravdanje za izostanak, a vi za nedolazak na posao.

– Ne želim opravdanja, želim samo da pregledate moje dete. To je za vas 10 minuta posla, ionako nema gužve.

– Žao nam je ne možemo da vam pomognemo bez zakazivanja.

– Je li tako?

– Tako!

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam.

Popuših dve, ali ne pomaže. Anđelija sine, rekoh, hajdemo do ORL ambulante da te tamo pregledaju.

Kuc kuc – zaključano. Kuc kuc na druga vrata – zaključano. Bacam pogled na papir na vratima, piše rad sa pacijentima u popodnevnoj smeni do 20h, javite se na šalter.

Na šalteru nema nikog, sestra sa susednog šaltera mi dobaci da ORL ambulanta radi do 17. MOLIM?! Kaže – da, da. Do 17h.

E sad nastaje haos. Sa sve školskom torbom na ramenu uputim se na odeljenje. Dobro veče, dobro veče – dovela sam dete na pregled.

Jedno devojče od medicinske sestre kaže – ambulanta radi do pet, gospođo.

– Tamo piše da radi do osam, a pošto je sad pola sedam – ja došla sa njom na odeljenje.

– Neće moći tako, nego siđite na Urgentni, pa će odande da vas pošalju ovde.

– Prvo, nije ništa urgentno i drugo, šta ima oni mene da šalju, evo sama sam došla. Ne vidim u čemu je problem?

– Takva je procedura i sad idite…

– Pokažite mi proceduru.

– Nemam Proceduru…

– Kako sad kažete jedno,sad drugo, sad imate, sad nemate, o čemu se ovde radi, dete?

– Čekajte da vidim sa doktorkom.

Ode do lekarske sobe i vraća se posle 5 minuta:

– Žao mi je, ne možemo da da vam pomognemo. Idite na Urgentni, procedura je procedura.

– Molim? Znate li vi da sam ja slikala obaveštenje na vratima ORL ambulante i da ću da vas dam u novine?

– Slobodno gospođo, a sad idite.

Zalupim vrata najjače što sam mogla, a sestra ih brže-bolje za mnom zaključa. Veli, ovo je neka luda žena sto posto.

Ono što sam izgovorila izlazeći iz bolnice su najsočnije moguće psovke, koje je moj mozak mogao da izbaci u datom trenutku. Sama sam sebe iznenadila bogatim repertorarom, a Anđelija se umusila, ne progovara. Vidi dete da je vrag odneo šalu. Misli se, bolje da ćutim – ova moja keva je odlepila načisto.

I jeste keva odlepila, zbog kompletne nemoći koju sam u tom trenutku osetila i koja je bila neopisiva.

Šta je poenta ovog teksta? Poenta je u sledećem:

– Džabe plaćamo zdravstveno i socijalno osiguranje, privatnici su zakon, samo što za privatnika trebaju novci.

– NEĆU DA UZIMAM GODIŠNJI ODMOR NITI BOLOVANJE DA ODVEDEM DETE NA SPECIJALISTIČKI PREGLED, BRE, NEĆU!

– Medicinski radnik ne može da bude svako. Tu moraju da se uvedu testovi ličnosti, inteligencije i opšte kulture prilikom prijema na posao. Na žalost, test ljudskosti ne postoji.

– Čemu nepotrebna birokratija? Čemu šetanje od ambulante do odeljenja, od odeljenja do Urgentnog, pa nalevo krug? Skroz bespotrebno.

I da zaključim ovu priču u tri rečenice:

Prvo, ko poslednji ode iz ovog grada neka ugasi svetlo.

Drugo, da sam ja doktor, NE BIH DOZVOLILA DA MI PACIJENT OD OSAM GODINA ODE NEPREGLEDAN, PA TAMAN DA JE BILO I PET UJUTRU.

I treće ali ne i najmanje važno, naša bolnica je odraz situacije u našem gradu, a ne zaboravite najvažniju stvar – riba smrdi od glave. Ko razume, shvatiće.

izvor.politika-ekspres.net

Komentara
Loading...