Moj sin Saša imao je 14 godina kada je pred mojim očima SKOČIO S TERASE: Mogu da živim dalje samo ako OVA PRIČA nekome pomogne

October 3, 2018 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Od tog kobnog dana, kada je moj četrnaestogodišnji sin, ne videći izlaz iz vrtloga nasilja u koji ja je uvukla grupa vršnjaka, odlučio da prekrati sebi muke, ne postojim ni ja. Ono što me je prvih meseci održavalo u životu bila je očajnička želja da otkrijem kako je došlo do toga, da rekonstruišem događaje koji su prethodili tom užasnom činu, o kojima je Aleksandar uporno odbijao da govori. Shvatila sam da su ovoj tragediji umnogome doprinele nadležne institucije koje su se oglušile o moje apele za pomoć, pre svih škola i policija, a na sve to nadovezao se sud, čiji su činovnici pokazali zapanjujuće nepoznavanje zakona – započinje svoju priču Nevena Vrtulek, novosadska novinarka, koja je pre tri i po godine izgubila jedino dete koje se bukvalno pred njenim očima bacilo u ambis.

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Da sam onda znala to što sada znam, možda se ne bi završilo tako. Shvatila sam da se vršnjačko nasilje nedopustivo često prikriva ili označava kao “pubertetski nestašluk”, što je vrlo površno i neodgovorno, jer može izazvati užasne posledice po dečju psihu. Iz svog tragičnog iskustva uverila sam se da, čak i kada reagujete na vreme i preduzmete sve što je u vašoj moći, ne možete učiniti mnogo bez podrške sistema. Zato sam odlučila da pomažem roditeljima čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja, poput mog Saše, malog Alekse i mnogih drugih koji trpe zlostavljanje. Jer, uvek se može desiti da osetljiva dečja duša nije u stanju da izdrži taj pritisak i da mlado biće u očajanju podigne ruku na sebe – upozorava naša sagovornica.

DETE ZA PRIMER

Aleksandar je, kako ističe Nevena, bio vedro, radoznalo dete, uvek nasmejan, pozitivan, spreman da pomogne, omiljen u društvu, dobar đak. Sa svojom majkom, koja ga je odgajala sama, imao je odnos pun poverenja i ljubavi.

– Išao je na časove glume, svirao je violinu, bavio se sportom, imao je moju podršku u svemu što ga je okupiralo. Bio je dete kakvo se samo poželeti može, mnogo smo razgovarali, kao pravi prijatelji, zajedno smo rešavali sve probleme – kaže nesrećna majka.

KOBNA TUČA

A onda, u osmom razredu, na početku školske godine, desio se incident u školi.

– Dvojica učenika pretukla su dečaka iz Sašinog razreda, jedan ga je držao, drugi ga je udarao glavom u lice. Moj sin nije tome prisustvovao jer je u to vreme bio na razgovoru kod pedagoga i nije mi jasno zašto ga je otac tog deteta pozvao za svedoka u policiji, kada je tuči svedočilo nekoliko desetina drugih đaka. Možda zato što su ta deca imala očeve koji to ne bi dozvolili, ovako, mislio je da će se Sašom lakše manipulisati jer ima samo mamu. Otišli smo zajedno u policiju, gde je moj sin dao izjavu da nije ništa video jer je bio kod pedagoga (koji je to mogao potvrditi, ali nije) i mislila sam da je to završena stvar. Ali, grdno sam se prevarila…

PRITISAK

Aleksandar je ostao svedok u postupku, policija je jednostavno ignorisala njegovu izjavu koja se lako mogla dokazati.

– Dvojica dečaka-nasilnika, koji su, kako sam kasnije saznala, bili deo veće kriminalne grupe u kvartu, zajedno sa svojim pajtašima, počeli su da maltretiraju mog sina. Zbog ranije počinjenih dela pretilo im je zatvaranje u popravni dom i odlučili su da na svoj način “srede” glavnog svedoka. Krenula je hajka kojoj su se, iz straha da i njih ne zadesi ista sudbina, pridružila i druga deca, među njima i mnogi koje je Saša smatrao drugarima. Pretili su preko Fejsbuka da će mu njih petnaestorica “doći na gajbu”, vređali ga i omalovažavali, udarali mu macole od kojh ga je danima bolela glava.

Bio je izolovan, više nije znao kome da veruje, ko mu je prijatelj. 

PERFIDNA IGRA

– S vremena na vreme njegovi mučitelji bi malo popustili, zvali bi ga da s njima sedi ispred škole. Skupili bi novac pa bi jedan od njih otišao po bocu od dva litra koka-kole, koju Saša, uzgred, nikada nije pio. Ispostavilo se da je to takođe bilo zlostavljanje, ali mnogo perfidnije i s težim posledicama… A on, činio je sve da ih odbrovolji, da im pokaže da je isti kao oni, čak su mu objave na Fejsu postale pune gramatičkih grešaka da ne bi ispadao “štreber”. Međutim, nasilje se nastavljalo i Aleksandar se iz dana u dan sve više povlačio u sebe. U jednom trenutku počeo je da odbija da ide u školu, više nije odlazio na glumu i treninge, niti na časove u muzičkoj školi, nije čak ni šetao psa kojeg je obožavao. Odbio je da ide na ekskurziju i tih nedelju dana s radošću je odlazio u školu znajući da se neće susretati sa svojim mučiteljima

ZID ĆUTANJA

– Uporno sam ga ispitivala šta se dešava, ali nije hteo da mi kaže, govorio je da je sve u redu, da može sam da se izbori s problemima i da se roditeljima i nastavnicima tužakaju samo jadnici. Instalirao je šifre na telefon, tablet i računar, nisam mogla da dođem ni do kakvih informacija. Na zid ćutanja naišla sam i kada sam se raspitivala kod njegovih drugova iz razreda, a na sve moje molbe da istraže šta se dešava, školski pedagog i razredni starešina ostali su nemi. To je pubertet, govorili su, i ništa nisu preduzeli iako je dete imalo veliki broj izostanaka, koje sam, doduše, pravdala strepeći da će mu zabraniti da polaže malu maturu. Otišla sam u policiju da prijavim nasilje, ali rekli su mi da ne mogu da pomognu jer ne znam pojedinačna imena već samo naziv huliganske grupe koja ga je malteretirala, čiji su im članovi, uzgred, bili dobro poznati.

AGRESIJA I BES

U drugom polugodištu Saša je išao redovno u školu, ali njegovo ponašanje bivalo je sve čudnije, postao je agresivan i sasvim se povukao u sebe.

– Naša nekada sadržajna komunikacija svela se na moja zabrinuta pitanja i njegove šture, besne odgovore. Nekoliko puta bili smo na ivici fizičkog sukoba, molila sam ga da mi kaže šta mu smeta kod mene, da razgovaramo kao ranije, obećavala da ću se promeniti ako ga nešto povređuje. Rekao je: “Mama, ti si super, stvarno ne znam šta mi je”.  Zakazala sam razgovor kod dečjeg psihologa, koji mi je posle nekoliko zajedničkih seansi i dva-tri razgovora nasamo, sa Sašom i sa mnom, saopštio da moj sin ne želi da priča s njim i da je sve što se dešava posledica pubertetskih “bubica”. Videla sam da od tog “stručnjaka” nema koristi, pogotovo kada je detetu otkrio (što pravi profesionalac nikada ne čini!) detalje razgovora koje smo vodili u četiri oka, što je moj sin okarakterisao kao veliku izdaju. Nazovi-psiholog zamolio me je da mu dam još malo vremena i popustila sam, dan-danas se kajem zbog toga.

SUDSKI POZIV – KAP U PREPUNOJ ČAŠI

Desetak dana pre 14. rođendana. Saša je dobio poziv iz suda da svedoči kao da je odrasla osoba, mada zakon propisuje da deca tog uzrasta izjave daju u takozvanoj screen sobi u Centru za socijalni rad, u prisustvu roditelja, psihologa, javnog tužioca i advokata, a sve se snima i prilaže sudu u dokaznom postupku.

– To tada nisam znala, pa nije na meni da poznajem zakone, sudija i tužilac morali bi da vode računa o tome da se poštuje procedura. A nisu… Bio je to dodatni stres za sve nas, a naročito za Sašu – kaže Nevena.

KOBNO POPODNE

Dve nedelje pre nesreće, Aleksandar je majci poverio da je rešio sve nesuglasice sa “ekipom”, bio je miran i vedar, skoro kao ranije.

– Popodne uoči tragedije otišao je s društvom u kladionicu, odakle se vratio sav zadihan, kasnije sam od jednog njegovog druga saznala da se trkao s autobusom. Njegovo ponašanje te večeri bilo je, blago rečeno, čudno. Nikako nije mogao da se smiri, neprestano je šetao po stanu, na momente je izgledalo kao da uvežbava neku ulogu, odbijao je svaku vrstu komunikacije, bio je agresivan kao nikada do tada. Proveli smo besanu noć i pred jutro se malo smirio, ali odbio je da odemo kod novog psihologa kojeg sam pronašla u međuvremenu. Otišla sam sama i zakazala novu seansu, a kada sam se vratila, bio je u svojoj sobi. Mislila sam da spava i nisam htela da ga uznemiravam, počela sam da spremam ručak, a onda, iznenada, vrata njegove sobe naglo su se otvorila i Saša je istrčao na terasu. U sekundi je prekoračio ogradu i poleteo u bezdan, pojurila sam za njim, ali sve je bilo kasno. Tada se završio i moj život, ali odlučila sam da se borim, u njegovo ime, da se tako nešto više ne dešava.

MEFEDRON

Policija je posle svega proveravala da li u Sašinom slučaju ima elemenata krivičnog dela.

– Pokušavajući da dokučim šta se to događalo s mojim detetom, došla sam do informacije da su mu njegovi zlostavljači krišom sipali u koka-kolu mefedron, drogu poznatu kao “luda mačka” i “heroin za siromašne”, koja uzrokuje upravo takvo ponašanje, kakvo je Saša povremeno ispoljavao nekoliko meseci pre svog tragičnog kraja.

POVRŠNA ISTRAGA

Saznala sam, nakon što je jedan tehničar provalio šifru njegovog kompjutera i tableta, da je moj sin sistematski zastrašivan preko društvenih mreža, ali to policiju nije zanimalo. Za istragu Sašine pogibije koja se vodila prilično traljavo i površno, bio je zadužen inspektor koji je nedavno uhapšen zbog dilovanja droge, pa kako se onda može smatrati validnom?! Njegov zaključak bio je da neme elemenata vršnjačkog nasilja. Uspela sam da dođem do ministra policije Nebojše Stefanovića, koji me je vrlo ljubazno primio i naložio MUP-u Novi Sad da obnovi postupak povodom smrti mog Aleksandra. Ali, znate kako, neće ovi dole priznati ministru da su loše obavili posao, čak i kada im uhapse nadležnog inspektora. Poslali su mu isti izveštaj, a meni nisu odobrili uvid u listing s pozivima upućenim Aleksandru neposredno pre njegove smrti, iz kojeg bi se moglo saznati ko ga je i kada zvao, i možda doći do imena odgovornih za njegovo zlostavljanje.

ALEKSANDROV ZAKON I FONDACIJA

Uz pomoć Dragane Ćorić, pravnice i autorke Aleksinog zakona, Nevena se izborila za Aleksandrov zakon, koji je, zapravo, izmena u Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

– Zahvaljujući tome, postoji sistem za blagovremeno upozoravanje javnosti o novim drogama kakva je mefedron koji je teško oštetio moje dete. Takođe, u toku je osnivanje Fondacije Aleksandar Vrtulek, koja će okupiti ugledne stručnjake iz raznih oblasti, pravnike, psihologe, lekare, kriminologe, koji će pomagati deci i roditeljima u situacijama sličnim mojoj. Cilj je da se spreče tragedije koje se, nažalost, u poslednje vreme dešavaju nedopustivo često – ističe Nevena Vrtulek.

Angelina Čakširan

loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: ,

Kategorija: Istinite priče

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Read previous post:
Kad sam videla da ga ne nosi, prestala sam da dišem, slušam je kako mi priča a jedva je čujem

Vukašin je sada dete koje širi pozitivnu energiju i ljubav, njegovih 21mesec su veliki i teški kao nečiji ceo život...

Danas je praznik Vere, Nade, Ljubavi i njihove majke Sofije: Ako imate ćerke, važno je da danas URADITE OVU STVAR

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicama Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj majci Sofiji. Svete mučenice...

NAJGORA KREMA ZA NEGU BEBA A DOSTA JE MAMA KORISTI ! (VIDEO)

Pratim već neko vreme ovu devojku na You Tube i ima jako dobre savete što se tiče raznih kozmetičkih proizvoda...

Za mame blizanaca :Pitaju me uvek “Je l’ su blizanci?”

Autor pesmice je mama Marija takođe majka blizanaca i mama koja nam je već puno tekstova napisala za naš portal...

Close