Bebo, možemo mi ovo i bez epidurala

0 785

Udala sam se sa 16 godina, posle osam  meseci ostanem u drugom stanju. Sreći nigde kraja. Sve super, trudnoća uredna, bez mučnina, ma kao da nisam bila trudna.

Prolaze nedelje, meseci, saznajemo da je devojčica. Sreća još veća Upišura mamina Pričam sa svekrvom, mužem, kumom koja ima već dve devojčice i svi govore da ne uzimam epidural da mi ne treba, da nisam jedina koja se porodila prirodno i ostalo. Druga komšinica mi priča da sam luda što ne uzmem epidural, besplatan je, zašto da trpim bol, bla, bla, blaaaa…. I kažem ja sebi tako jednog dana “Ana, nećes uzeti epidural, ideš prirodno, ti si hrabra i ti to možeš” i tako je i bilo do 22.02.2016. Inače termin je bio 24.02.

14408763_1186649674729172_159931200_n

Foto . privatna arhiva mame Ane

Odem kod doktora na zakazan UZ.kaže on nećemi da čekamo do srede (termin) idi na ctg. Ja odem kontarkcije 65 kaže doktor odmah porodilište. Ja sva izbezumljena, izašla ispred bolnice, zovem muža da mi donese stvari, mama me zove počinje da paniči, ja jos više Mislim se “Ee gde ti je sad ona hrabrost od pre par dana” Dolaze muž i svekrva, odlazimo na prijem, sestra me pita jel imam bolove ja kažem da nemam, kao što i jeste. Dolazi jedna, odlazi, dolazi druga krvarenje, treća počeo porodjaj, a ja sedim sa strane i gledam, ne znam dal bih plakala ili se smejala. Ahaa, ćorak mićo, evo proziva i mene

Ulazim, presvlačim se i krećemo u pripremnu sobu, pozdravljam se sa mužem i svekrvom, i tu kreću pomešane emocije, suze u očima. Srećna što ću uskoro upoznati svoju princezu, uplašena jer ne znam šta me čeka… Brdo stvari prolazi kroz glavu. Stižemo u pripremu, pregledaju me, kažu jedan prst, bolove nema, vodenjak napipan. Ostavite je par sati u pripremi ako nastavi da se otvara ostaje tu, ako ne, ide na odeljenje. To je bilo negde oko 13h. Dolazi babica oko 16h pregleda me ja i dalje jedan prst, vodi me na odeljenje. 18h vecera, pojedem nešto malo i odem u sobu, vidim ja mene počinje da boli i to baš da boli.Zaspala sam ali, probudi me bol, u tom dolazi babica i kaže ajde na ctg, legnem na sto, zakači mi one kajiševe a mene bol stisnula da ne mogu mirno da ležim, pogleda me žena i sa iskolačenim očima kaže “110” ja pitam šta to znači (tu sam ispala nevidjeno glupa)

Kaže ona da sam trebala da budem na porodjajnom stolu. Ja se još više uspaničim. Hiljadu pitanja imam. Da li je sve u redu? Zašto nisam na stolu kao što ona kaže? Zašto nešto ne preduzmu? Da li će sa bebom biti sve ok? Pregleda me tu u kaže dva prsta, vraćas se u pripremu. Odlazim u sobu za pripremu oko 20h bolovi ne prestaju. Oko 22h pregleda me babica i kaže “Opaa 5 ipo prstiju, ideš ti odlično, poradjaš se večeras do 00h i imaćes lak porodjaj”. Ljudi moji, pa ja mislim da nikada nisam bila srećnija (Ta sreća zamalo da mi dodje glave). Babica mi tu da klizmu, odem u wc, istuširam se i sad čekam. Prolazi 00h 1,2,3,4…8h ujutru ja ništa, bolove ubiše a ni cm više se ne otvaram. Moji zovu, raspituju se, postaju nervozni, ja još više.

Zaustavljam babice na hodinu, molim da mi daju indukciju, oni smo govore kako je rano za sve. Dobro, valjda oni znaju. 14:30h dolaze moji u posetu, muž i svekrva me pogledaju a ja plava, modra, iscrpljena od bola a ništa okusila nisam od sinoć posle klizme. Kažu oni ako te ne porode za pola sata, mi potpisujemo za indukciju. Dzabe, i ja sam trazila, ne vredi, kažu rano. Vraćam se u sobu, dolazi doktor da pregleda, par žena pre mene pa ja. Legnem na sto, a doktoe smrdi na rakiju na kilometar. Majko moja zar će ovaj da me poradja. Pregleda me i kaže “Uu, 7 ipo prstiju, daj te joj klizmu u vodite je u salu, bušite joj vodenjak, evi dolazim i ja”. U tom se ubaciju sestra i kaže “Ona je dobila klizmu još sinoć”. Kaže doktor”Nema veze, dajte joj opet” ajde nema veze, samo više da se porodim.

Dobijem klizmu opet, istuširam se, odem da uzmem stvari i na brzinu pošaljem poruku mojima da idem u salu, da ne brinu. Legnem na sto uključuju mi dve doze indukcije. Kreću naponi, babica mi objašnjava šta da radim, okreće se i izlazi. 45min pod naponima sama, bez igde ikoga. Šta ako beba izadje a babice nema? Šta ako nešto krene naopako a nigde nikoga? Dozivam babicu dolazi i dere se na mene. Zašto vičem valjda oni znaju kad ću se poroditi. Oo Bože, pa hoće li me još nešto snaći?! Dolazi doktor, ali ne onaj što smrdi na rakiju Mali, celav, 60 godina, 300kg. Pitam gde je onaj dokor kaže otišao na hitan carski kad sam ja ušla u salu.

Jadna ta žena kojoj on bude radio carski. Kreće napon kaže guraj, guram ali ništa. Prolazi dva sata pod naponima a beba ne izlazi. Doktor stoji pored balkona i zeva. On zeva a ja ne znam gde se nalazim. Guram a snage sve manje. Pita babica “Hoćemo da se secnemo” kaze doktor “Ajde pa da završavamo sa njom”. Seku me, ja opet guram, kaže ajde beba ima crnu dugu kosicu. Guram, guram, guram, ništa… Prilazi mi dokor i kaže da se ne mogu sama poroditi mora da mi legne na stomak. Naslanja se svon težinom na mene, ja počinjem da gubim svest. Babica se dere na doktora da stane, ja plavim, polivaju me vodom, šamaraju, dolazim sebi.

I KONAČNO DOŠLA NA SVET MOJA SREĆA

Napon, guram, dokor mi pomaže iiiiiiiii gotovooooo Vidim moju devojčicu, ćelava, mala, počinje da plače. Ćelava a par minuta pre toga su mi rekli da je čupava. Toliko o tome. Počinjem da plačem. Daju mi je da je poljubim i odnose je. Javljam mojima, svi puni sreće. Konačno je gotovo. Vraća se babica, priprema me za ušivanje, pitam da li je sve u redu sa bebom ona ćuti. Ponovim pitanje ona kaže “Sačekaj pedijatra”. Hvata me strah. Dolazi pedijatar kaže “Zdrava beba, 3300kg 51cm” koje olakšanje. Moja curica je dobro. Posle 10 dana saznajem da se beba napila plodove vode a meni to niko nije rekao. Čak ne piše ni u otpusnoj listi.

Moja Sara sada ima 7 meseci, vesela, nemirna i prelepa devojčica. Moj život. Moj svet.

Poruka budućim mamama.

Nije bitno da li podnositi bol ili ne, svaka žena će kroz to proći jednog dana, pre ili kasnije. Ali sve, bukvalno sve se zaboravi kada ugledate svog andjela i čujete prvi plač. Nije bitno da li ste mladi ili stariji, bitno je da se do kraja izborite sa tim i podarite život jednom malom biću.

BRAVO !! TO JE HRABROST !! Hvala mami Ani na priči a malenoj želim divno i bezbrižno detinjstvo !

autor teksta . mama Ana

izvor: devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

Pročitajte i ove priče

 

Komentara
Loading...