Na prvi napon izašla glava,kada sam napela drugi put nešto je jako puklo,ja sam se proderala iz sveg glasa.

March 11, 2019 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Evo i moje priče…

foto .pixabay.com

“Započinje priču anonimna mama ”

06.05.2017. na testu su se pojavile dve crte,sreća neopisiva,trudna sam.
Odlazim na redovne kontrole kod lekara sve prolazi u najboljem redu…u četvrtom mesecu saznajemo da će biti dečak.
Kako trudnoća odmiče dr upozorava da će beba biti baš krupna za mene i govori kako bi trebalo carski da se porodim,ali da će to svakako odlučiti dr u bolnici.

Termin 09.01.2018. osećam se dobro,aktivna sam bez ikakvih bolova…odlazim na CTG svaki drugi dan. Kada je bila 41-nedelja prime me u bolnicu kažu takvi su propisi. Pregledaju me,otvorena 1 prst,uzmu mi mere karlice,dve sestre dve različite mere.

Istog dana uveče ispadne mi sluzni čep posle pregleda… Čekam jutro,ne osećam nikakve bolove. Dolazi dr i govori kako će me poradjati u 10h pa odlazu za 12h pa na kraju za 16h. Bila sam otvorena 5 prstiju nisam imala bolove i znam da će me priključiti na indukciju,očekujem to.

Moje papire niko nije pogledao,a traženo je da se ponese poslednju UZ,na prijemu mi takodje nisu radili UZ.
Vode me u salu u 16h sa sobom nosim mrežaste uloške i karticu krvne grupe…ležem na porodjajni sto,priključuju mi CTG i indukciju…babica pita „dr da ukljucim na 12 kapi“ – „da“
Sintocinon+Buscopan

16:15h je…
Počinje da boli…ali hrabra sam-izdrzaću,vreme prolazi bol sve jača,pregledaju me jedna,druga,treća…kaže dr karlica je 17
Ja onako u svom bolu pitam „da li ću ja moći da se porodim prirodno“ dr odgovara „svaki porodjaj krenemo prirodno pa vidimo ako ide-ide“ ništa…trpim dalje mislim znaju svoj posao.

Bolovi su nesnosni ja govorim gotovo je jak napon imam,dr kaže da je nemoguće tako brzo jer sam prvorotka to će dugo da traje,pregledam me i kaže ipak može. Babica čeka bebu,dr stoji pored mene i gura mi stomak. Na prvi napon izašla glava,kada sam napela drugi put nešto je jako puklo,ja sam se proderala iz sveg glasa…izašla je beba. 19:15h Sreća neopisiva. Dečak 4kg 56cm dug.

Ušivaju me i ostajem da ležim na stolu još 2 sata. Kako vreme odmiče ja ne mogu da se pomerim,ne mogu noge da maknem. Kažem babici,tu je i dr kaže nešto se desilo ili je pukla sakralna kost ili je dijastaza simfize.

Guraju me u sobu osećam neopisiv bol i još gore što ne mogu donji deo tela da pomerim. Prebacuju me u krevet 4 sestre ja jaučem,vrištim i molim da me ne miču jer uzasno boli. Stežu mi karlicu trouglom maramom i tako čekam jutro. Ujutru me guraju na RTG,snimak pokazuje dijastazu simfize 46mm (normalno je 4-5mm)

Četvrtak je 18.01.2018. Ostajem tako da ležim u krevetu stegnuta tom maramom i dalje ne mogu da maknem donji deo tela,fakticki sam nepokretna…niko od lekara ne pojasnjava šta se dešava,čekam tako do ponedeljka 22.01.2018 da dodje ortoped da kaže šta se dešava. Objašnjavam mu bol,govori da ostanem tako pritegnuta i traži novi RTG snimak,radimo ga u cetvrtak 25.01.2018. Dijastaza je sada 37mm. Menja terapiju u konsulatciji sa ortopedima iz N.S. i vezu me u čaršav i kače me na krevet (kao kada roda nosi bebu) i tako ja ležim nepokretna u krevetu sve do 09.02.2018. Kada je RTG snimak pokazao razmak od 14mm. Spuštaju me na krevet i stavljam pojas koji je sila ortopedska kuca Rudo iz BG specijalno po mojim meram

Dolazi fizijatar proverava reflekse i govori kako mogu od sutra stati na noge. Večnost je bila dočekati jutro da dodju fiziotetapeuti da me dignu iz kreveta. Prvo sam sela-šok za organizam,a još veći kada sam ustala i stala na noge nisam mogla da verujem da ću opet da hodam bilo je nestvarno,bilo je uzasno bolno.

12.02.2018. Otpuštaju me kući,konačno je došao i taj dan da sa svojom bebom odem kući (beba je sve vreme bila samnom u bolnici i to mi je jedino dalo snagu da izdržim sve ovo).
Kući ležim do punih 6 nedelja,nosim steznik i dozvoljeno je samo krevet-toalet.
Posle tih 6 nedelja po malo hodam,teško idem-boli i dalje.
Bebu ne smem da podižem,samo u poluležećem položaju je držim.

Pojas nosim 5 punih meseci kada dolazim na kontrolu u N.S. kod ortopeda Harhai,oregleda me i govori da ne treba da nosim pojas više bila sam srećna,a još srećnija kada mi je rekao da cu moći da imam još dece bez obzira na sve što se desilo samo što moram sačekati neko vreme i naravno sledećeg puta carskim rezom.

Hvala što ste saslušali moju priču.

autor priče . anonimna mama

izvor.devetmeseci.net.

pripremila.urednica portala Sonja Milekić

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

NE PROPUSTITE OVU PRIČU 💯🔝⬇️

JAKA PRIČA ! LAVICA ! Ne sme još. Moram da izdržim još, nisam svesna da se porađam.

 


loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: , , , , ,

Kategorija: Istinite priče, Poučne priče

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Read previous post:
JAKA PRIČA ! LAVICA ! Ne sme još. Moram da izdržim još, nisam svesna da se porađam.

Bila sam četvrta godina, nedelju dana pred kraja srednje. foto . privatna arhiva mame Milice  Taj 16.maj. Kasni mi 20...

Posle porođaja se desila NEVEROVATNA STVAR: Niko ne može da veruje šta je beba uradila dok ju je doktor GLEDAO U ČUDU

Uplakani dečak koji je nedavno došao na ovaj svet odbijao je da pusti doktora koji je pomogao njegovoj mami da...

Sneža je došla u porodilište u Pančevu sama: Niko nije došao da je poseti niti da pomogne, ali OVO JE NAJTUŽNIJI DETALJ PRIČE

Na Tviteru je osvanula priča iz porodilišta u Pančevu koja je u isto vreme ljude ganula i nasmejala, ali i...

Mudra priča bake Zorke: Za ljubav daj sve i nikad ne voli kukavice

Priča koja bi mnoge od nas mogla da postidi Post izvjesne Marine Radoš na Facebooku o ljubavnoj priči njene pratetke...

Close