Nedelju dana pre ulaska u 8 mesec, U pola noći sam ja spakovala jednu ručnu torbu i vratila se kod mojih roditelja

0 607

Sve je počelo iznenada. Ja izašla iz baš komplikovane veze, diplomirala (farmaciju), počela da stažiram, da izlazim, da se posvećujem sebi. I onda se upoznam sa dečkom s kojim sam počela da pričam i dopisujem se 20 od 24 časa i kažem sebi “Bože hvala ti što si mi posle toliko životnih promašaja poslao ovakvog dečka”.

“Započinje priču naša čitateljka “.

Nismo bili iz istog grada, tačnije ja sam iz grada, a on iz varoši 25km od mene. On mi je rekao da je godinu dana mlađi od mene, međutim nakon 3 meseca, kada sam već bila do ušiju zaljubljena u njega saznam da je 5 godina mlađi. To ništa ne bi bilo strašno da ja nemam 25 a on 20, ali Bože moj, već je bilo kasno, vezali smo se jedno za drugo. Provodili smo mnogo vremena zajedno, a onda kad nismo bili zajedno dopisivali smo se. Ja sam ga mnogo zavolela, i on mene.

Posle 5 meseci smo rešili da pokušamo da se ostvarimo kao roditelji . On je imao posao, a mene je čekao posao u državnoj apoteci za mesec i po dana, taman sam mislila iz treceg-četvrtog puta ostanem trudna, radim 4-5 meseci i odem na bolovanje. Međutim nama se posreći i ja iz prvog ostanem trudna.

Našoj sreći nije bilo kraja, bez obzira što ja neću dobiti posao, bez obzira što su mi moji roditelji rekli da grešim, nama je to dete bilo blagoslov. On je insistirao da se koliko za 2 dana preselim kod njega, ali meni je trebalo mesec dana. Naš bračni život je bio idealan, počela sam da radim kod njegove majke u firmi, mi nikad srećniji. Idila sve u svemu. Nismo se venčali jer sam ja bila u žalosti za ujakom, a na isti dan te godine je njemu preminuo deda, tako da je onda on bio u žalosti. I bolje što se nismo venčali.

Kada sam bila peti mesec, ginekolog mi je rekao da imam rizičnu trudnoću i da moram da mirujem i zabranio mi seksualne odnose. On mi je bio podrška u tome, ali ja sam većinu vremena provodila u krevetu i zaspivala najkasnije do 21h. Bilo je leto, on mlad, ja nisam ljubomorna, i svako veče je išao u kafić u varoši a nakon toga kod najboljeg druga na igrice. Nisam se ljutila, jer nisam želela da ga zatvaram u kuću kad već ja ne mogu da izlazim. Malo po malo on je sve kasnije dolazio kući, počeli smo da se svađamo jer nije imao vremena za mene, radio je puno, dođe kući okupa se i ide u kafić pa na igrice, a ja sama.

Počeo je i na plivanje da ide, da bi smršao kako je on govorio. Ja sam znala da je plivanje izgovor, i da me je varao. I svaki put sam ga čekala u krevetu kad mi dođe od druge i ćutala sam, jer sam sebe krivila što ne mogu da mu pružim to što mu treba. I trpela bih do kraja trudnoće da on jednog dana nije došao kući i rekao da me ne voli i da će se pomiriti sa bivšom devojkom.

To je za mene bio grom iz vedra neba. U pola noći sam ja spakovala jednu ručnu torbu i vratila se kod mojih roditelja. To je bilo nedelju dana pre ulaska u osmi mesec. Tada kreće pakao za mene i moju porodicu. Ja sam smršala sedam kilograma, plakala svakodnevno, živela u mračnoj sobi, umirala u sebi. Ali znala sam da u sebi nosim dar od Boga.

On nije znao da me pita kako sam, njegovi roditelju takođe. Mesec i po dana ni traga ni glasa od njega. Na svim društvenim mrežama potencira kako mu je prilepk sa starom novom devojkom, ja pucam na deliće. Za to vreme meni milion poruka sa lažnih profila, od nje naravno, kako neću roditi živo i zdravo dete, najgnusnije pretnje i uvrede. Ja kroz sve to sama prolazim. Njene drugarice me zovu da mi kažu da vodim računa, da ona posećuje neku vračaru. Ja kao obrazovana ne mogu da poverujem u to, ali opet, mislim na dva života i nije mi svejedno.

Nakon mesec i po dana ja se čujem sa njim da se dogovorimo oko priznavanja deteta, kada on meni kaže da neće priznati dete bez DNK testa što sam ja jako traumatično doživela i rekla svom ocu koji ga je pozvao i tražio da se sretnu. Kada su se našli on je bio manji od makovog zrna i rekao da će priznati dete. Onda je pistao “brižan otac” i pitao me svakodnevno kako sam…dve nedelje pred porodjaj. Saznam da je raskinuo sa tom devojkom, kaže nije mu to to više. Ona se istripuje da je ostavio zbog mene i opet pretnje da im se ne mešam u odnos i ostalo. Kao da sam ja njoj nešto uzela a ne ona meni porodicu.

Da napomenem, moji roditelji su od papirnih maramica, preko kolica, kreveca, garderobe sve kupili. On dinar dao nije. Onda sam ja ostala u bolnici jer sam probila termin. On je došao u bolnicu, videla sam mu suze u očima. Nakon dva i po meseca susret. Mazi me po stomaku a meni knedla u grlu. Gušim se u suzama.

Na porodjaj sam otišla, samo je majka znala za to. Poradjala sam se 10h, jedva živu glavu izvukla, ali bukvalno. On nije hteo dete iz bolnice da izvede. Ja dobijem bronhitis, popucaju konci, ušivanje na živo, inficira se rana, užas, i kroz sve to sama prolazim. Majka mi je pomagala 20 dana, koliko je imala odmor. On dolazi prvi put da vidi dete, bez dinara, bez poklona. Nema veze, moj otac mu je sve obezbedio.

Njegovi roditelji dolaze da vide dete, donose brdo poklona, plače njegova majka, ali kasno. Ja saznajem da se vidja sa 10 devojaka, sumnjivog morala. One me sve uhode na društvenim mrežama, ljudi mi svakodnevno pišu s kim se vidja, šta radi. Nož u srce svaki dan. Dete vidja jednom u 10 dana, pod izgovorom da radi i nema vremena. Dete se razboli, ja ga zovem da ga vodimo kod lekara, on ne može, jer vodi van grada neku devojku na večeru. Nema veze, sama ću. Mali ima grčeve, non stop plače, samo na ruke hoće, neće da spava, sama ću. Mali treba po vakcinu, sama ću. I u krug, sve sama, on povremeno dodje, slika se sa detetom, izbaci sliku i onda blene u telefon, a ja skakućem sa detetom.

Pre neku noć je bio, i konačno otvorio dusu. Priznao da me voli, da sve što je radio, radio je u inat meni, da mu je to pomirenje životna greška, da se kaje. Ja plačem kao kiša, i on mi kaže da nikad nisam trebala da odem od njega. Da je njemu to bila samo faza, i da bi za nekoliko dana sve bilo kao pre. Da sada ne može da se miri sa mnom zbog toga šta će ljudi da pričaju, jer je od mene napravio strašilo kod drugih i pričao kako sam mu branila da vidja dete. A on od silnih devojaka nije stizao da dolazi. Onda svaki sledeći put kad dodje grli me, ljubi u čelo, tepa, moji roditelji su pomislili da smo se pomirili. Pokazuje mi poruke kako mu druge devojke traže da šetaju dete, meni se srce kida, ali ćutim. Komentarišu mu slike sa detetom “lepotani moji”, “medenjaci moji”, ja pucam po šavovima.

Svakim danom je sve teže nositi se s time. Ja sam odrasla u jako zdravoj porodici, gde se i dan danas očeva reč poštuje i gde je njegova poslednja.

Tako da mame i sve buduće mame, ako imate momke/muževe koji su uvek tu za vas i koji vas vole do nebesa, cenite to. Cenite zdrave porodične odnose. Negujte ih. Porodica je svetinja. I zapamtite, mi žene možemo sve.

Autor priče . Anonimna mama 
izvor.devetmeseci.net
pripremila.Urednica portala Sonja Milekić 
Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .
Foto pixabay
Autor/Izvor devetmeseci
Komentara
Loading...