PRIČA O VASILIJI : VERA NADA I OSTVARENJE

0 383

Veliki pozdrav želim da uputim pre svega urednici, svim mamama, bebicama i trudnicama. Takodje želim da pozdravim sve one koje bi želele da postanu mame, one koje imaju poteškoće sa začećem, s’ostvarenjem jedne jedine želje, a to je da postanu majke.

14138399_764055173734445_33227224_n

lična arhiva naša slikan manastir te godine.

NAŠA BORBA KREĆE

Naša priča počinje te 2010-te godine. Tadašnji dečko i ja zabavljamo se od 2007-me godine. Završavam školu i odlučujemo da krenemo da živimo zajedno. Ubrzo posle toga želimo da proširimo porodicu. Da popunimo prazninu naše kuće. Mesec za mesecom ništa se ne dešava. Radimo aktivno na ostvarenju naše želje, ali ništa. Prošla je već godina. Ništa! Prošla je i druga. Opet ništa! Stvar već počinje biti zabrinjavajuća. Da stvar bude još teža, kreće naravno i pritisak okoline (društva, komšiluka, rodbine…). Jedini i pravi oslonac u celoj našoj muci jesmo on i ja, zajedno sa našim porodicama. Njegovi i moji.

Primetno je bilo da nas neka briga steže. Moj fantastični muz (muško ko’ muško) krije u sebi sve emocije, a ja žena kao i svaka žena iz meseca u mesec sam doživljavala razočarenje. Stres! Menstruacija mi je bila extremno uredna i tačna. Kada god da sam dobila ja sam se razoćarala i preplakala noć i dan. Pitanje koje mi se stalno motalo po glavi jeste :”Bože moj, zašto ja ne mogu da zatrudnim?” Volim decu, obožavamo zajedno decu, a nemamo našu. Od strane porodica imali smo ogromnu podršku tipa :”Biće biće, kada Bog kaže”. I ako mi je bilo teško slušati tu iskreno-glupu rečenicu, bila sam mirnija, jer nisam osećala pritisak tipa :”Pravite dete, šta više čekate?” Užasna rečenica koja srce slama, koja me je i nekada dovodila do krajne strane besa. Govorili su nam je razni, jedino naše porodice (moji i njegovi) nisu govorili.

I DALJE NE ODUSTAJEMO : POSETA MANASTIRU OSTROG 

Sada smo već i u trećoj godini problema… 2013-ta ništa! Te godine leta odlučujemo kao i svake godine da odemo na letovanje. Ali odlučujemo da posetimo manastir Ostrog. Sa velikom željom, verom i nadom odlazimo u manastir. Odlučili smo da prespavamo, te smo imali više vremena da se molimo Svetom Vasiliju Ostroskom, slava mu i milost večita bila. Suprug i ja imali smo toliku nadu, veru i volju da smo se iskreno pomolili za ostvarenje naše želje. Ostavljamo obećanje ako nam Sveti Vasilije usliši molitve, ako dobijemo dete, ako bude dečak zvaće se Vasilije, a ako bude devojčica zvaće se Vasilija. Ne znamo ni sami opisati taj osećaj koji se oseća pod jednom takvom ogromnom svetinjom. Ko je bio i osetio zna o čemu pisem, a ko nije bio iskreno želim mu da ode i oseti neopisivo veliku silu od osećaja sigurnosti, duševnog mira i spokoja. Bili, molili se, vratili se kući i dalje verovali u Svetog Vasilija Ostroskog. Molili se svakog dana. Nadali se.

Došla je i jesen. Dr., pored svih analiza i rezultata nam saopštava jedno :”Deco pokušali smo sve za ove dve ipo godine i dalje rezultata nema. Ne gubite vreme, a ni živce idite na nešto ozbiljnije a to je vantelesna oplodnja”. Kao da me je grom spalio na licu mesta. Nekako smo potrefili vrata i seli u auto. Suprug heroj kao i uvek šta je tu je idemo i na to. A ja? Ja krenula po običaju sa plakanjem. Plakala i preplakala celu noć. Došlo je i jutro, koje je pametnije uvek bilo od noći. Ustajem jača nego što sam mislila da jesam i pomisljam u sebi :”Jaka si, veruj, možes ti i to”. Želim dete na ovaj ili onaj način. Bože i Sveti Vasilije pomozite nam. O podršči porodice i da ne govorim. Veliki i snažan vetar u ledja imali smo.

Krenuli sa procesom analize, pregledi, zakazivanje, komisije…, i sve ostalo kako ide. Da se razumemi nije ni malo lako. Bitno je da je čovek psihicki smiren i da veruje. April 2014-te godine. Dobijamo poziv sa klinike da se javimo, jer smo ušli u proces vantelesne oplodnje. Odlazimo na kliniku, dobijami instrukcije šta i kako ide po procesu dalje. 12-tog Maja (baš na crveno slovo, i to baš na Sv.Vasilija Ostroskog), ja sam krenula sa hormonskom terapijom. Terapija je hvala dragom Bogu odreagovala na moje telo super i imala sam super ultra zvučni nalaz jajnika sa puno folikula. 2-tog Juna bila mi je zakazana aspiracija. Imala sam osamnaest jajnih celija. Aspiracija je prošla u najboljem mogućem redu. Mi srećni, ali i dalje ne znamo kako će biti. Pored svih briga mi i dalje verujemo jako i molimo se Bogu i Svetom Vasiliju. Već 4-tog Juna dobijam poziv embriologa da se javim 5-tog Juna (sutradan ujutru) na kliniku radi embrion transfera. Na kliniku odlazimo preplašeni, puni brige, ali i puni želje, vera i nade za uspehom…

I eto mene u sobi ispred sale, u spavaćici. Bez šminke, parfema, i nalakiranih noktiju, a u rukama držim čvrsto ikonu Svetog Vasilija Ostroskog(kupljenu u manastiru). Stojim ispred ogledala koje visi nad umivaonikom i molim se. Ulazi sestra i kaže mi :”Sada ste Vi na redu”. Drhtim neobuzdano i strepim, ali čvrsto verujem i kažem u sebi :”Kreći po svoje dete ili decu”. Od doktorke nakon završenog embrion transfera kao i uvek dobijam instrukcije i savete šta i kako ide na dalje… Nakon 12dana ležanje… Preduuugih 12dana, najdužih 12dana u mom zžvotu odlazim da uradim analizu iz krvi ßhcg-e. DA, DA, DA!!! 205,8 je visoka beta. Trudna sam! Čovece trudna sam. Uspeli smo, našoj sreći nema kraja. Na koji god način, ipak ja sam ostala u drugom stanju. Ni godina cela nije prošla od naše posete manastira Ostrog. Nama je Sveti Vasilije ispunio molitvu, pomogao nam je. Hvala, beskrejno hvala na tome.

Odlazim kod svog doktora nekih dve nedelje nakon uradjene bete. “Na prebrojavanje”. Na UZ jasno se vide dva mesta, u jednom mestu postoje odkucaji srca , a drugi je parazan . Od tri embriona jedan je uspeo. Tu je naša bebica

Termin 25-tog Februara 2015-te godine. Trudnoća uredna. Dabl i tripl test takodje su bili ok. Beba se lepo razvijala, a ja sam bila mirna i odgovorna trudnica, mažena i pažena od strane supruga i naših porodica. Doktor kod kog sam išla odlučuje da se porodim isključivo carskim rezom. Jer kako on kaže gde nema prirodnog začeća, nema ni prirodnog porodjaja. Zahvalna sam mu na tome. 17-tog Februara zakazujemo carski rez.

Medjutim ipak postoji neka neopisiva viša sila. Mojoj curici se nekud žurilo. 12-tog Februara(5dana pre zakazanog porodjaja) ujutru u 4i10 curi mi videnjak… Šta je tu je… Odem u bolnicu, tamo me je već čekao moj dr. Dogovorili smo se pošto ništa hitno nije, da sačekamo anesteziju od 7h. Dva sata sam šetala, molila se kada otvorim oči samo da čujem da je sve u redu. Tako je i bilo. Hvala svim svetcima. Kada sam došla na red bukvalno sam utrčala u salu, legla na stolu, prekrstila se, još jednom se tiho i brzo pomolila i rekoh anestezilogu “Može”.

NAŠA VASILIJA JE DOŠLA NA SVET

Rodila se naša devojčica u 8i5. 3kg i 220, 55cm duga, 33cm O glavice. Na svet je došla naša princeza! Naša Vasilija! Rodjena bas 12-tog Februara, i to baš na crveno slovo Sveta tri Jararha. Svetitelji: VASILIJA OŠTROSKI VELIKI, Grigorije Bogoslav i Jovan Zlatousti.line9

Naša Vasilija sada ima 18meseci. Preslatka je plava i loknasta devojčica sa plavim očima. Prava je vrca, živahna, radoznala i vesela devojčica. Liči puno na tatu. Volimo je najviše na svetu, ona je naša najveća želja i radost. Naše ostvarenje i ispunjenje.

Hvala Bogu, hvala Sv.Vasiliju što nam je uslišio molitve i pomogao da postanemo roditelji. Ne znamo ni sami, ali jedno znamo da ipak postoji nešto iznad svih nas, nešto mnogo jače i snažnije. Beskrajno smo zahvalni. I dalje verujemo, i dalje se molimo za život, zdravlje i sreću našeg deteta. Neka su sva deca sveta živa, zdrava i srećna.

PORUKA ZA SVE BUDUĆE MAME

Moja poruka u ovom mom malom dužem tekstu je jasna vredi verovati i boriti se. Takodje svim parovima koji imaju problema sa začećem, želim najiskrenije svu sreću ovoga sveta. Jer i ja sam osetila bol i tugu kada “Nešto neće”! Ne gubite vremena (posle doktori znaju da kažu “aaa pa imate godina, stari ste”), ne gubite nadu i veru. Budite uporni, odlučni i pokušajte pa makar to bila i vantelesna oplodnja.

Uf kakva priča . Toliko da vam se i urednica prvo dobro isplakala pa onda krenula da radi priču . BRAVO !! BRAVO ZA UPORNOST !! BRAVO ŠTO NISTE ODUSTALI . !! BRAVO !! Maloj Vasiliji želim divno i bezbrižno detinjstvo , ona je rodjena pod srećnom zvezdom ona je najvrednije biće svojim roditeljima i ne sumnjam da će je razmaziti 😉

Veliko hvala mami Marici na ovoj priči i što je baš podelila sa napim sajtom . Ja sam ponosna da baš ova priča krasi naš sajt devet meseci .

autor priče : mama Marica

izvor : devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

DELITE DALJE !! HVALA :*

Drugi su čitali i ove priče

 

 

Save

Save

Komentara
Loading...