PLAČ OSTAVLJENE BEBE PARA DUŠU Ispovest ovih lekara i sestara je najtužnija srpska priča

0 193

– Plač ostavljenog deteta je bolniji i duži, razlikuje se od plača drugih beba. Ovaj plač kao da traži zagrljaj, ljubav – najveći je utisak medicinskih sestara i doktora iz leskovačkog porodilišta koji brinu o bebama kojih se majke odreknu odmah posle porođaja.

plac-bebe

Plač opstavljene bebe prestane čim ga privijemo na grudi i počnemo da pevušimo. Tada u njihovim očima vidite odraz vaše ljubavi i to je ono zbog čega budemo srećni – priča doktorka Valentina Videnović za “Blic”.

Ona ističe da u leskovačkom porodilištvu bebe prihvataju sa bolom: “Čuvamo ih kao svoju decu, a ispratimo u suzama”.

Od početka ove godine šest novorđenčadi, od kojih dvoje sa Daunovim sindromom, je ostavljeno u porodilištu, što je neslavni rekord u poslednjih deset godina.

-I pre desetak godina smo imali isti broj ostavljenih zdravih beba i to u rasponu od nekoliko dana, pa se porodilište pretvorilo u jaslice. Tada su deca ostajala kod nas po tri, sada po mesec dana – priseća se Marina Kostić, najstarija među sestrama.

Sve tužne priče različite su na svoj način, ali emocije koje izazivaju bespomoćna ostavljena bića izazivaju slične emocije.

– U prvim danima potreba beba se ograničava na hranu, ali već od 10 dana traže društvo, da se maze i da im se priča – objašnjava doktorka Mariana Nikolić Pavlović.
Ostavljene bebe su u zasebnoj, toploj sobi, u sobi na ginekologiji, tamo gde stroga pravila ne dozvoljavaju kućnu atmosferu – baldahine, šarene zidove i igračke koje se vrte iznad kreveca, ali ovde tvrde, da uspevaju da im nadoknade ljubav majke i oca, bake i deke.

– Kada majka odlazi, a mnoge i ne okreću glavu, bebe su veoma uznemirene, kao da znaju da im se nešto prelomno dešava u životu. Međutim, od tog trena, one prestaju da budu brojevi i postaju naša deca. Sa svakim danom ljubav je jača, toliko da ih ne odvajamo od naših grudi. Iako bi trebalo sve vreme da budu u svojoj sobi, mi ih stavimo na rame pa ih nosimo sa sobom. Najviše vremena provodimo s njima u sestrinskoj sobi – pričaju sestre…

Imena za ljubav i sreću

Bebe dobijaju imena, koja su u upotrebi dok ih ne prihvate hranitelji. Ove godine imali su Veru, Nadu, Željka, Ljubicu, Maju i Dušicu.

-Zato što im želimo ljubav i sreću u životu. Meni je neverovatno da tako mala beba ima potrebu da joj se priča, pa kada je animiraš kao da i ona želi da progovori – kaže još neudata sestra Milica Cakić, koja plač napuštene bebe umiruje sa „nina, nana“ jer ne zna drugu pesmicu.
I kad uđu u treću, četvrtu nedelju, ostavljene bebe imaju redovnu vizitu. Šta više, sestre ih mere svaki dan i svakom dodatom gramu se raduju kao prave majke. Ne ostavljaju ih bez igračaka, onih malih gumenih, kupuju im portiklice, a bolnica sve ostalo.

Kada mesec dana kasnije hranitelji dođu po bebu sve osoblje se okupi da je otprati.

– Špalir od lekara i sestara, a najpočastvovanija je ona sestra koja je oblači. Ode, a mi ostanemo da plačemo. Ipak, bolja je to varijanta od one kada su se decu slali u Zvečnasku – pričaju seste Jelene Stanisavljević i Milica Đorđević.

Beba nastavlja život kod hranitelja, uglavnom iskusnih, gde se se često ponavlja situacija.

-Ne odvajam ga od svoje dece, posebeno što je umiljatije od mojih. Obasipam ga poljupcima po celom telu, klackam ga dok spava, a stalno mi je na umu kakva će mu sudbina biti posle usvajanja – priča usvojiteljka jednogodišnjeg deteta, kojeg je u svoj dom donela pravo iz porodilišta.

Bebe sa Daunovim sindromom

Predrag Momčilović iz Centra za socijalni rad kaže da bebe sa Daunovim sindorom najčešće dobijaju nove roditelje u inostranstvo.

– Naše dve bebe su na spisku za usvajanje. Ako se u narednih godinu dana ne nađe usvojitelj iz Srbije, biće stavljene na listu za inostrano usvojenje i taj postupak ne vodimo mi već ministarstvo – kaže Momčilović.

izvor.blic.rs

PODELITE !! HVALA :*

PROČITAJTE I OVE PRIČE 

Komentara
Loading...