POUČNA PRIČA NAŠE ČITATELJKE :Trudnoća sa preeklampsijom i prevremeni porođaj

0 187

Novembra prošle godine primetila sam izostanak ciklusa, znala sam da sam trudna, ali da bih bila sigurna otišla sam u privatnu kliniku misleći da je bolja od državne.

Započinje priču naša čitateljka .

Nazalost nisam bila u pravu. Zakazala sam i otišla, ginekolog je rekao da trudnoće nema i dao mi da pijem lekove koji izazivaju ciklus. Znala sam koliko su ti lekovi štetni za organizam i nisam želela da ih pijem dok ne budem čula još neko mišljenje.

Nedelje su prolazile dok sam ja isčekivala ciklus i tražila dobrog ginekologa u Nišu. Kada sam ga konačno našla, saznala sam da sam 13 nedelje trudna, bila sam presrećna, ali jako besna jer sam saznala da sam tada kada su mi dati lekovi bila 6 nedelja trudna i da sam tim lekovima mogla ubiti svoju bebu zbog nečijeg nemara.

Ipak sam odlučila da se neću nervirati i da ću se posvetiti svojoj bebi, da njoj bude dobro. Meseci su prolazili, trudnoća uredna.

Došla je i ta 31. nedelja, pritisak je počeo da skače na 160 sa 100, otoci su krenuli da se povećavaju. Davali su mi lekove, ali premalu dozu. Vreme je prolazilo, a pritisak i otoci su rasli. Moj subjektivan osećaj je bio odličan, ali nažalost to nije bilo tako i u mom organizmu.

33. nedelja, kontrola, ginekolog me hitno šalje u porodilište, pritisak 180 sa 120. Primaju me i ostavljaju satima da ležim u sobi. Čujem buku i viku u hodniku. Načelnik porodilišta je došao da vidi šta se dešava, saznao je da ništa nisu uradili, nikakav pregled, ništa.

Doktorka me je besna odvela na pregled, ljuta što je na nju neko vikao zbog mene, pa me je na sred pregleda pitala GDE JE MENI BILA PAMET DA TAKO MLADA OSTANEM TRUDNA?!

Pritisak skače, pregled se prekida i vraćaju me u sobu. Dani su prolazili, niko mi ništa nije pričao. Znala sam samo da je beba dobro.

Četvrtak, 18.07.2019. saznajem da sam sutra prva na programu. Hitan carski rez. Strah, nervoza, ali i sreća što ću konačno upoznati svog sina, milion pomešanih emocija. Tresla sam se cele noći, nisam mogla da dočekam da svane, a u isto vreme sam želela da sve stane, da se sve zaustavi, i da on još malo ostane u mom stomaku, znajući da je to za njega najbolje.

Konačno je svanulo i spustili su me sa patologije u porodilište. Nisam znala ni kako se zovem od straha. Odvezli su me u salu, jedino čega se sećam jeste to da su mi stavili kanilu u ruku, još je nisu ni zalepili ja sam izgubila svest.

Doktori više nisu bili sigurni da mogu mene da spasu, bila sam životno ugrožena, vozilo je bilo spremno da me šalju za Beograd, ako oni ne uspeju.

- Advertisement -

Probudila sam se u šok sobi. Pokazali su mi sliku mog sina, nisam verovala da u detetu možete videti nečiji lik do tada. Kada sam ga videla, ugledala sam svog supruga u njemu. Tek tada je počela naša agonija.

Moje stanje nisu mogli da stabilizuju 4 dana, toliko nisam ni videla svoje dete. Suprug je bio kod njega svakog dana, on mi je bio najveća podrška tada. Beba pošto je bila jako mala stavljena je u inkubator na dečijoj internoj klinici. Kada su me konačno stabilizovali, puštena sam kući, bez svoje bebe.

Gledala sam kako žene izlaze vodeći svoje bebe kući, a ja.. Ja sam izašla sama. Dve nedelje koje je bio u inkubatoru na intenzivnoj nezi bez mene bile su mi duge kao godine.

Viđala sam dete jednom dnevno, na 2 minuta samo. Treću nedelju sam bila sa njim. Bili smo na odeljenju neonatologije. Bilo je strašno. U sobi sa 5 beba, svaka ima nešto svoje, na odeljenju radi jedna sestra gde ni nje nema. Majke sede 24/7 uz inkubatore, same rade sve oko beba, a ne smeju da ih uzmu iz inkubatora.

Pištanje aparata za kiseonik i vrisak beba mi i dalje ozvanja u glavi. Posle tačno nedelju dana tamo konačno smo izašli.

Konačno smo stigli kući. Rodjeni smo sa 1710g dugački 45cm, sada, posle 3 meseca, imamo 4500g i dugački smo 58cm.

PORUKA ZA TRUDNICE!
Savet za sve trudnice pazite ko vam vodi trudnoću, pazite na pritisak i idite lekaru na vreme. Preeklamsija je opasna. Rizična je koliko za život bebe toliko i za život majke. Kod preeklamsije je subjektivan osećaj dobar, ali u organizmu nije dobro. Preeklamsija prerasta u eklamsiju pa u hellp sindrom. Nemojte da čekate poslednji trenutak, povišen pritisak je opasan, ali uz odredjenu terapiju može da se kontroliše. Bolje provedite neko vreme u bolnici, ali spasite i sebe i bebu.

Jako poučna priča ! Da li se još neka mama susrela sa ovim ??

Autor priče : Anonimna čitateljka 

izvor. devetmeseci.net

pripremila . Sonja Milekić urednik portala 

Sva prava na priču zadržava devet meseci . Svako kopiranje je zabranjeno i kažnjivo zakonom ! 

Zapratite moj instagram profil stalno pokrećemo nove teme https://www.instagram.com/sonjadevetmeseci/

Foto https://www.pexels
Autor/Izvor devetmeseci
Komentara
Loading...