PRIČA ČITATELJKE MARIJE: LJUBAV U DOBA KORONE.REKLA SAM DA !!

0 363

I mala uvertira kako sam prepozla da je to ono pravo.

 

Dugo sam razmišljala o tome da li prava ljubav zaista postoji posle bezbroj neuspelih ljubavi… Nekako sam uvek u vezama bila ta koja je držala sve konce, budila u onom drugom najbolju verziju , trudila se više nego što je u mojoj moći I motivisala ljude da budu još bolji ljudi, uspešniji u poslu I srećniji generalno…

Zatim sam tako sva iscrpljena od pomaganja svima, izgubila sebe. Bilo mi je preteško da shvatim zašto me ljudi ne razumeju? Zašto me jednostavno ne podrže u svemu što radim? Zašto su moji partneri zavidni na moj uspeh ,energiju, entuzijazam, umesto da budu srećni zbog toga? Zašto mi ne
govore svaki dan da me vole ili da bar to pokažu delima… medjutim… dugo vremena, tražila sam odgovor na sva ta pitanja, ali bezuspešno.

Sve dok jednog dana nisam shvatila da me niko nije dovoljno voleo… bila sam dosta dugo tužna misleći da nisam dovoljno dobra da budem nekome muza inspiracije, lepša polovina I životni saputnik… a onda posle dosta vremena, donela jednu jako važnu odluku, a to je da ću od sada UVEK PRVO SEBI DA ČINIM NA VOLJU i biću sama sebi na prvom mestu pre svih.

Par meseci posle duge veze nisam želela nikoga pored sebe. Jednostavno sam svaki dan vreme koristila na najbolji mogući način, udovoljavajući sebi I radeći stvari koje me čine srećnom. Slobodna I bez sputavanja ljudi koji su mi bili bliski, budila sam se srećna bez očekivanja da to neko drugi uradi za mene… zaista sam se trudila da osetim kako bih se zapravo ponašala kada bih sada ispred sebe ugledala PRAVU LJUBAV. Osobu koja bi u meni videla sve ono što jesam I bila podrška za sve moje životne odluke.

Bezbroj puta pisala sam afirmacije kako želim da se osećam pored svog budućeg muža… pisala sam u dnevnicima kako svim srcem želim veliku I složnu porodicu sa mnogo dece I nekoga ko će u svim tim porodičnim stvarima uživati kao ja… muža koji će me zasmejavati u najtežim situacijama, nekoga ko će
pomagati, biti prava podrška, oslonac… ma sve. I tako me je Bog pogledao kada sam najmanje očekivala neku specijalnu promenu.

Dan mi je počeo kao bilo koji drugi.

U to vreme sam se svako jutro budila nasmejana, išla sam na posao I naravano kačila veliki br.story-ja na instagramu (to mi je bio hobi u kome sam dosta uživala… želja mi je bila da nasmejem ljude svojim načinom života, pa sam dosta bila aktivna I kako ljudi kažu, postala sam dosta popularna influenserka ) I dalje ja na to gledam kao da sam sasvim prosečna osoba koja je imala
malo veće ambicije I želju da sve ideje sprovede u delo, ali o tome ćemo drugom prilikom…  MARIJU MOŽETE DA PRATITE I NA INSTAGRAMU OVDE

To jutro..
stigla mi je jedna naizgled drugačija poruka od svih prethodnih. Znate kako to ide kada ste iole aktivni na mrežama, kuvate, živite prirodno, ponašate se potpuno drugačije od većine, iskreni ste sa svojim pratiocima, bavite se zdravim stvarima, razmšljate pozitivno, širite ljubav… a onda vam se zalepi mnoštvo momaka koji se javljaju porukama –“Zenio bih te”, -“Kako si zgodna,pametna….”, -“Ja bih sa
tobom,ovo,ono….”, “ Ćao mačkice, imam dobra kola, treniram , dozvoli da ti priuštim što niko nije..”… ali na takve poruke nisam odgovarala nikada, ogugala sam……ne zato što sam puna sebe, već zato što nisam osetila da je neko poseban poslao tu poruku.

Svi oni koji previše pišu, malo daju.

Ja sam neko ko ceni prvenstveno dela. Oduvek sam bila drugačija I godinama sam u radu sa ljudima naučila na koji način da procenim kuda bi taj razgovor odveo. Medjutim Mihailova poruka bila je potpuno drugačija od svih do sada.

Sadržala je kratak detaljan opis njega kao ličnosti, br godina, hobije… I bio je krajnje duhovit I nekako iskren. Ali pošto sam se opekla mnogo puta pre, nisam sebi dozvoila da tek tako poverujem da je to moguće.

Ušla sam kod njega na profil I videla da nema nikakve slike od preterane
važnosti za moju procenu ličnosti, hahaahah… jedva jedna polu mutna slika na kojoj se vidi da ima dredove, lepo lice I to je sve… ostatak slika su bile životinje I sve slikane iz nekih čudnih kadrova.

Onda sam rekla sebi: “Ajde Marija, iskuiraj.. ne sudi o knjizi po koricama”, I tako sam se upustila u razgovor koji mi je promenio život I poglede na svet.
Medjutim… od prvog dana, ja koja sam do tada ljudima odgovarala kada ugrabim vremena, zatekla sam sebe kako odgovaram na poruke pre nego što mi ih je poslao.

Danima sam odlazila na posao I umeto da radim, nisam mogla da se odvojim od telefona I prestnem sa dopisivanjem. Kada je bilo toliko zanimljivo I intersantno da je to bilo nešto neopisivo… Bukvalno sveta knjiga sa bezbroj stvari koje ne prestaju da me ostavljaju bez teksta. Od prvog dana dopisivanja, do našeg prvog susreta uživo, prošlo je negde oko 2-3 nedelje baš, baš aktivnog kuckanja.

Presudna situacija koja me je navela da pristanem na upoznavanje bila je ta što mi je taj dan preminuo pas, a Mihailo je čim je to saznao… poslao poklon na
posao bez da sam rekla adresu, da obožavam cveće (sve samo ne ruže). Došao je kurir na moja vrata od lokala I doneo mi prelepu svetlo ljubičastu orihideju sa porukom “Sad baš ne znam šta da kažem…Karma.” I njegovim potpisom. Reko’, ma ovo nije moguće. Po ko zna koji put, ostavio me bez teksta…

Opet sam razmišljala I odlučila da izadjem sa njim… Ljudi moji, mi smo satima šetali, pričali, smejali se. Jedva sam se odvojila od njega. Videla sam kako me gleda, ali nisam htela da I ja osećam isto. Naravno, tvrdila sam pazar… I tako… posle nekog vremena… ”pala sam” na njegov šarm, pamet, kreativnost, ma apsolutno mi je sve odgovaralo… ako se ne varam, dan nakon što smo se smuvali, dao mi je ključ od njegove kuće uz reči_”Ljubavi,ovo je sada tvoja kuća”… meni je I dalje sve delovalo bajkovito jer zaista nisam mogla da poverujem svojim očima da sam dobila to što sam godinama želela I još million puta bolje.

Shvatila sam da ima neopisivo poverenje u mene čim je odmah spreman na takav korak. Realno se skoro I ne poznajemo. Sećam se da je 6-I dan veze rekao da mu je glupo da me odmah zaprosi (pored sudopere)… ali je izdržao još malo, te je to uradio 29-og dana na putovanju u Pragu.

Crkla sam od sreće što je sam sve organizovao oko putovanja. To je bio njegov poklon za naših mesec dana veze. Pre toga retko sam prihvatala poklone bilo koje vrste I nije bilo šanse da me neko nešto časti. Ono što mi je dodatno pokazalo koliko mu značim I koliko me poštuje je činjenica da mi je poklonio omijeni prsten njegove bake koju je mnogo voleo. Taj prsten star je preko 45 god, nosile su ga baka I mama kad je bila mala, a gubili su ga bezboj puta… pa čoveče, čime sam to zaslužila, pitala sam se?

I tako, sa suzama u očima nastavljam da pišem ovaj tekst.
Elem, još na samom početku sam osetila nešto najposebnije na svetu I setila sam se reči moje mame koja je ceo život pričala kako se prava ljuba prepozna, jednostavno se oseti da je to to. Prvi put u životu sam to osetila, prepustila sam se I nastavila da uživam. I tako, stiglo mi je bezbroj poruka nakon
objavljene prosidbe –“Ko je on?”, “ Što nisam kačila naše slike?”, “Kako tako brzo, da nisam trudna?”

Medjutim nekako smatram da iako sve stvari javno objavljujem, bar neki mali deo toga zadržim samo za
sebe.

 

foto privatna arhiva Marije 

Tek nakon venčanja počela sam da objavljujem neke slike.
Zajednički život je savršen, bukvalno kao bajka I svi dogovori I odluke su veoma laki, pa smo i dogovor oko venčanja lako sproveli u delo. Pre nekih mesec dana smo pokrenuli priču za tim I toliko smo se brzo dogovorili da ja to ne mogu opisati. Odmah smo znali da nećemo nikakvu veliku svadbu (bar ne za sada) I
da će to biti samo venčanje uz najbliži krug ljudi.

Medjutim, situacija je postala još zanimljivija kada su nas pozvali iz opštine I saopštili da zbog corona virusa možemo venčanje održati samo u prisustvu naših svedoka bez ijednog gosta ili da otkažemo venčanje.

I tu se nismo dugo razmišali već smo pristali na to situaciju shvatili krajnje ozbijno noseći sve propisane mere zaštite. Bilo je više nego zabavno. Javili smo
porodici I prijateljima da ne mogu prisustvovat, ali smo zato obezbedili snimke I slike sa mesta dogadjaja uživo na društvenim mrežama, pa je praktično daleko veći broj ljudi prisustvovao našem venčanju.

Čak su nas I novine objavile uz fantastičan tekst I čestitke na hrabrosti da u ovo vreme u sred virusa mi ipak idemo na sopstveno venčanje.

Htedoh reći da kada u životu dobijete pravu ljubav, o kojoj maštate, sve će vam ići besprekorno, bez trzavica I sve ćete se dogovoriti expresno, uz smeh I zabavu proživeti sve ono što u većini dosadnih veza bude problem.

Kod nas je sve išlo spontano uz prisustvo vrhunske energije, ali se svakodnevno
trudimo da ulepšamo dan jedno drugom. Imam običaj da ga iznenadim domaćim hlebom, ručkom uz neku zabavnu poruku na papiru. Iako sam sada udata žena I dalje osećam potrebu da budem neozbiljna tako da nastavljam sa duhovitim I pozitivnim objavama u skladu sa situacijom. Uvek ću biti to što jesam,
ali uz pravu osobu I podršku, rezultat je daleko bolji.

PORUKA OD MARIJE :

Volite se ma koje god vreme došlo I šta god pričali ljudi. Pravu ljubav možete samo vi osetiti. Prepustite se kada za to dodje vreme, nije važno koliko se znate, nisu važne godine. Verujte svom unutrašnjem glasu, uzmite dar koji ste zasluženo dobili I svim srcem radite na tome da taj dar ostane u vašem životu
zauvek.

Bravo Maro . Hvala ti na divnoj priči . Drage moje čitateljke ja mogu samo da napišem da je …

MARIJA OVO SVE ZASLUŽILA , SVOJOM , DOBROTOM , SVOJIM RADOM , POŽRTVOVANA UVEK ZA SVOJU  PORODICU I DRUGE , A ŠTO MARIJA PEVA PA TO SVAKU DUŠU LEČI ,A TEK ŠTO KUVA ALI MOMCI ZAKASNILI STE NAŠAO JE ONAJ PRAVI ZA NJU 😉  SVU SREĆU OVOG SVETA VAM ŽELIM I NADAM SE DA KAD SVE OVO PROĐE DA ĆEMO NAS DVE POPITI KAFICU 😉 Tvoja Sonja …i čekam lepe vesti pa tek onda  da ne prestaješ da me pratiš 😉 MARIJIN INSTAGRAM PROFIL 

Foto FOTO. Marija Karma
Autor/Izvor devetmeseci.net
Komentara
Loading...