Prva transplatacija ruku na detetu izvršena je u dečijoj bolnici u Filadelfiji.

0 140

Pacijent Zion, 8 godina, izgubio je svoje ruke i noge kada je imao 2 godine, zbog jedne infekcije koja je bila opasna po život i jedini način da ostane živ bio je da mu odstrane ruke i noge.

Screenshot_1

Zbog infekcije imao je i probleme sa bubrezima, pa mu je izvršena i ta transplatacija kada je imao 4 godine, a donator je bila njegova majka. Morao je da uzima imunosupresivne droge zbog transplatacije bubrega. To ga je učuinilo idealnim kandidatom za transplataciju ruku. Posle više od 18 meseci priprema, Zion je stavljen na listu čekanja.

Na ovom snimku možete videti koliko je Zion ustvari jedno jako pametno i veselo dete, i sa kakvom hrabrošću priča o tome šta mu se desilo pa je ostao bez ruku i nogu. Prihvaćen je u društvu, voli da se igra, šali i provodi vreme sa svojim drugarima. Njegova jedina želja je da ima ruke, da može normalno da se igra, piše i radi sve ostalo, kao i svi njegovi vršnjaci. Bio bih jako ponosan na ruke koje dobijem, ako ih dobijem.Njegova majka je takodje jedna hrabra zena koja je svo svoje vreme posvetila njemu i zajedno prolaze kroz najteže trenutke. ( to sam prevela nesto od razgovora iz videa, što nema napisano.)

Operacija je trajala više od 12 sati. Tim, vodjen L. Scott Levin, M.D., i Benjamin Chang, M.D., uljučivao je još i 12 hirurga, 8 medicinskih sestara, 4 anesteziologa i jos mnogo njih. Bila je to jedna od najtežih operacija, jer je trabalo pravilno spojiti sve nerve, sve arterije i vene, da bi krv mogla da prodre i u nove ruke i da bi posle oporavka ruke mogle normalno da se pokreću. Ovo polje operacije transplatacije se zove vaskularizovan kompozitni alotransplantation.

Operacija je prošla uspešno. Na snimku se vidi da već posle 2 nedelje kreću terapije i da ruke počinju normalno da se pomeraju.

Na kraju snimka Zion kaže da je srećan i da ima jos samo jednu želju, da dobije malo štene koje će drzati u svojoj sobi.

POGLEDAJTE VIDEO SNIMAK NEMA ŠANSE DA NE ZAPLAČETE 🙁

Komentara
Loading...