U carkom rezu nema ništa carsko…ali rodiš cara

0 202

Probaću da svoje iskustvo prenesem drugim mamama,mada bol,strah,neizvesnost i ljutnju,kao i sad sreću koju osećam,mislim da ne mogu da dočaram ni približno.

Moja beba je začeta u braku,iz prvog pokušaja.Srećnici 🙂 Trudnoća je bila dosta teška,injekcije i lekovi punih osam meseci,kontorle tri puta mesečno.Pre ulaska u deveti mesec,otišli smo na redovnu kontrolu.Medjutim,ctg nije bio dobar,a ni uz očigledo,jer su zakazali carski rez odmah,pod naznakom hitno.Verujte,nisam znala šta me je snašlo.Mislim da je za 5 min bilo gotovo sve,i klizma uradjena,sva moguća ispitivanja,krvna slika,kao i katetar,koji je bio jedno od najlošijih iskustava.

14508559_1741004379482571_1474102590_n

Foto . privatna arhiva naše čitateljke 

U salu su me bukvalno ubacili,vezali na krevet i priključili infuziju.Bilo je puno njih tu,ma svi pod maskama.Koliko sam se samo uplašila samog tog prizora.Niko nije imao vremena da mi kaže ni reč ohrabrenja,jer je doktor samo vikao brže,brže.Ubrzo sam utonula u san.Medjutim,na sred operacije,ja se budim.Osećam jaku bol u predelu stomaka,vidim mnogo krvi i anesteziologa koji mi prilazi sa maskom i opet me uspavljuje.Budjenje je bilo preteško.Kasnije sam saznala da je operacija trajala sat ipo,a moje budjenje skoro 2 sata nakon toga.

Šta sve nisu probali…a ja se samo sećam da čujem neke glasove ali nemam snage da otvorim oči i osećam da mi telo drhti.Kad sam.koliko toliko,došla k sebi,bila sam na kiseoniku i primala infuziju,krv i ko zna šta još.Vrištala sam iz sveg glasa da mi donesu moje dete.Onda su me uspavali lekovima.

Prošlo je skoro 12 sati do mog ponovnog budjenja…tada su mi rekli da je dete prebačeno u drugi grad,jer kod nas nema uslova.rodjen je malo pre vremena,a tokom operacije,dete nisu izvukli odmah,a pupčana vrpca je greškom bila presečena,pa je dete počelo da guta plodovu vodu koja je bila zaamućena ( jedan,od mnogobrojin objašnjenja ).Treba li da vam opišem to stanje…Beba nije sa mnom,kažu stabilno je,,ali se ništa ne zna,ja izgubila mnogo krvi i bolovi i malaksalost mi ne dopuštaju da ustanem iz kreveta,a tuga i strah me ubijaju.

TEŠKI DANI 

Bože,koliko sam tad suza isplakala…Nije fraza kada kažem,srce me je bolelo,u pravom smislu te reci.Nakon 4 paklena dana,na svoj zahtev,sa koncima još uvek na rani,krećem na put.Nisu me zanimale posledice postoperativne,samo me je zanimalo da vidim svoje dete.Medjutim,kada sam stigla do njegovog inkubatora,snaga i glas su me izdali i samo sam pala i molila da mi daju dete.Slika bebe,moje bebe,koja je na kiseoniku,u inkubatoru,sa infuzijom,nikad neće moći da prodje bez grča…kad god dozvolim sebi da se prisetim toga.

Psihicki sam bila jako loše.Ali moja vera u Boga,kao i u svog malog heroja,pomogla mi je da ustanem ( naravno,i psihijatra i doktora koji su bili tamo) i izdržim sve.23 dana na neonatologiji.Posle 16 dana sam prvi put zagrlila svoje dete…Bože,mislila sam da će mi srce prepući.Moj dan se sastojao iz molitvi i gledanja mog života kako se bori da bude sa svojom mamom.Ponosno nosi ime po našem velikom svecu.

SADA SAM NAJSREĆNIJA MAMA line9

Sada,posle dve godine,moj sin je najlepše,najbolje i najpametnije dete ( kao i svako dete,za svoju mamu 🙂 )…on je moje savršenstvo bez mane.Hvala dragom Gospodu,posledice nisu ostale,moje dete je zdravo i srećno,a ja…najsrećnija i najponosnija majka pravog malog nemirka.

Poruka:drage buduće mame,nikada ne sumnjajte u svoju snagu,jer kao mame,jednostavno možemo sve.

Hvala mojoj dragoj čitateljki na priči :* Želim im divno roditeljstvo a malom princu divno i bezbrižno detinjstvo

autor priče : anonimna mama 

izvor. devetmeseci.net 

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

I ove priče su osvojile vaša srca

Komentara
Loading...