Kad sam videla da ga ne nosi, prestala sam da dišem, slušam je kako mi priča a jedva je čujem

October 3, 2018 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Vukašin je sada dete koje širi pozitivnu energiju i ljubav, njegovih 21mesec su veliki i teški kao nečiji ceo život !

foto.privatna arhiva mame Nataše 

Vukašin je naš mali -veliki junak . Ovo je priča o njemu probajte a da ne zaplačete .

Naša priča počinje tako, da svi željno iščekujemo drugog batu, Mihajlo već puni 2 godine i jedva čeka da mama donese batu.. Trudnoća je uredna,bez bilo kakvih problema, počinju bolovi,odlazimo u porodilište, porodjaj teče mnogo brže i lakše nego što sam očekivala, poradjaj ,presrećna što se sve brzo završilo i što se napokon upoznajemo…ime mu je već bilo namenjeno, biće Vukašin.

Prva dva dan u porodilištu porolaze mirno, a već treći dan se stvari menjaju, primete doktori da diše nepravilno, ubrzno.i sumnjaju na šum. Govore mi da je to danas česta pojava,da se samo prati i da se to kroz razvoj sredi.

Sutradan nam dolazi doktroka kojoj je uža specijalnost kardiologija, i na samo slušanje njegovog srčanog rada,ona mi kaže da je to mnogo ozbiljnije od šuma i odvedu ga na ultrazvuk.. Ostajem sama u sobi i čini mi se da vreme stoji, uplašena sam al nisam svesna..Čekam doktorku da se vrati i da mi donese mog bebca,ali ona se vraća sama. Kad sam videla da ga ne nosi, prestala sam da dišem, slušam je kako mi priča a jedva je čujem..

Počinjem da plačem, jer ne mogu da verujem! Moje dete ima srčanu manu, vrlo retku i komplikovanu srčanu manu.

Oni ga već spremaju za Institut za majku i dete jer se to rešava operacijom..! Suprug je već tu, ali ne možemo ništa da uradimo, naše je da se složimo sa tim da ide na Institut i da tamo kardiolozi odluče šta dalje. Kad se sve sabere, mislim da mi je teže pao ovaj momenat u porodilištu,nego sve posle !

Mene otpuštaju kući idemo pravo kod njega, na institut, tamo ga nalazimo na intezivnoj nezi jer jer novorodjenče, dobijamo samo informaciju da je on dobro opšteg stanja a za sve ostalo moramo doći ujutru kod kardiloga! Odlazimo kući, praznih ruku, slomljenog srca.. pokušavamo da razmisljamo pozitivno, striji sin se uželeo mame.. prolazi ta noć i konačno nalazimo doktora, koji nam kaže, da ima jako retku i vrlo komplikovanu manu i da se dosta vena i kapilara oko srca izmešalo i uplelo ( pišem.prostim rečima, njhovi nazivi su vrlo nerazumljivi ) oni to mogu da operišu,imaju jako stručan tim, ali se to rešava iz tri operativna zahvata.

Par dana je posmatran, radjene analize, pregledi i napravljen je plan za operaciju, za to vreme je sam na intezivnoj nezi, mi dolazimo svaki dan da ga vidimo na kratko, donosimo mu svoje mleko. Prebacuju ga na odeljenje kardiohirurgije, tu ja ostajem sa njim, i čekamo razgovor za doktorima koji ce ga operisati, Taj razgovor ću pamtiti ceo život, bilo bi mi 1000 puta lakše da ništa nisam znala,kako teče sama operacija.

Dolazi jutro i pozivaju nas u salu, nosim ga u ćebencetu i sama sebi govorim,nemoj da plačeš, da prizivaš tugu, proći će,izdržaćemo..Na vratima sale ,ljubimo ga suprug i ja i uzimaju ga, ostajem praznog ćebenceta u rukama i bol u grudima me guši, čujem ga da plače i hoću da udjem da ga uzmem,al ne.. ne može,mora tako..

Uzeli su ga oko 8i30 ujutru, a prvu imformaciju smo dobili oko 12 sati,da je sve ok, to je sve što znamo.. strpljene je na izmaku, snaga takodje, emocije se menjaju iz minuta u minut i samo čekamo momenat da ga vidimo. Pozivaju nas, oko 14 h,ulazimo na intezinu negu -kardio šok sobe, prizor koji sam tada videla i svoje dete u tom stanju je fatalan, ali roditelji nadju snage za sve !

On je živ, i to je najbitnije, opravak i sve drugo dolazi polako..

Trebao nam je dosta vremena da sve stabilzuje, da se skine sa maske sa aparata za disanje, da počne da se hrani, mnogo malih a za njega tako veliki muka. Posle punih 19 dana, izlazi sa intezivne nege, sa svojih mesec dana života…boravimo jos nekoliko dana u bolnici,i puštaju nas kući…mojoj sreći nema kraja, mesec ipo dana smo u bolnici, i napokon idemo da upoznamo batu.

Za vreme mog boravka u bolnici, striji sin je dolazio da me vidi, to su bili jako emotivni susreti da kada krenu kući,to bude haos.. teško mi zbog njega a ovamo se borimo svake sekunde za napredak..ali prošlo je. Idemo kući..

Boravak kod kuće je bio miran,ali ne i opušten i srećan kao sa prvim sinom. Vukašin je jako plako, grčevi ili šta god da ga je mučilo, stalno smo bili uplašeni, kontrole su bile svake dve nedelje kod kardiologa..to je period kad si jako upašen i izmučen a opet i zahvalan Bogu što je živ ! Naravno, nije napredovao kao ostala deca,,dodavao je svega 300 gr za ceo mesec, govorili su da je to normalno, ali nama je bilo jako teško.. gledaš ga i vidiš kako se muči.. sa 6 meseci je planirana kateterizacija, po završetku su već imali plan za drugu operaciju, i stigla je i ona.

Očekivali smo je kasnije, ali tada je bilo pravo vreme. Postupak znamo, ali je zato strah još veći! Ostajemo u bolnici, pripremaju ga,rade analize i preglede.. i dolazi dan, ista priča kao prvi put, al sad teže, on je veći i svesan je, vidi da se nešto dešava,plače.. dolazimo do sale,uzimaju ga, a on plače,dere se, čuje ga kroz nekoliko zatvorenih vrata.. glas u meni,opet govori,ne plači,budi jaka..

Odlazimo do crkve,kao i za prvu operaciju..jer verujemo da samo sve ovo prebrodili samo uz Božju pomoć ! Ovaj put vreme stoji, kao da ne ništa ne dešava.. čekamo,čekamo, čekamo. Pokušavamo da dobijemo neke informacije,ali niko ništa ne govori, panika,strah.. smiriš se malo al opet.javljaju nam da je završeno, možemo da ga vidimo, dolazimo gore i vidimo doktorku koja ga je operisala, jako izmorenu..

USPELO JE, ALI JEDVA!

Dobro je, namučili su se baš, svašta se zakompilovako ali su uspeli!
Oporavak je bio poprilčno težak, malo lakše jer je bio malo veći i stariji,ali teži jer druga operacija na istom mestu. Imali smo problem sa zarastanjem rane,bilo je leto, pa vrućina, sreća nije se inficiralo ali zahvaljujući lekarima i sestrama koje su oko njega brinule non stop.

Nedugo posle operacije, vidi se poboljšanje, on lepo napreduje, sve je zadovoljniji, dok smo došli kući, sve je bilo super,na prvoj kontroli doktori kažu,pa on je drugo dete! Operacija je bila neophodna, i videlo se da je tako… polako smo se opravljali i prevazilazili prepeke, proslavili prvi rodjendan i bili jako srećni! Uz sve to, na našu inicijativu, išli smo na dodatne rane preglede, neurolg, fizijatar,očni,želeli smo sve da proverimo. Sve je uredu, zbog sve unazad i nedostatka kilaže i mišićne mase, krenuli smo na fizikalznu terapiju, svaki dan tri nedelje,na vežbanje..ali značilo je, ojacčo je, opustio se, i propuzao sa 16 meseci ( neko bi reklao kasno,ali mi kažemo baš na vreme ) tada je upoznao sve oko sebe na zabavniji način,i sada sam beba koja je željna upoznavnja novih stvari, srećna, nasmejana i zadovoljna beba.. uz neograniceno mnogo ljubavi,koju dobija od nas i svih oko nas,on je pobedio sve!

foto.privatna arhiva mame Nataše 

Sada čekamo da prohoda i postane pravi mali čovek..
Sa puno ljubavi, nasmejanih dana, sa srećom dok se igra sa batom i uživanjem u društvu, čekamo poslednji operativni zahvat, i da njegovo detinjstvo postane lakše !

Veliki pozdrav od svih nas VUKAŠIN, MIHAJLO ,NATAŠA I MARKO! ❤

autor priče . mama Nataša

izvor.devetmeseci.net

pripremila.urednica portala Sonja Milekić

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

Primetili smo na nekim blogovima krađe naših priča , zamolićemo ih da izbrišu ili ćemo pokrenuti tužbu . Takođe molimo mame gde vide naše priče da nas obaveste . Niko nema dozvolu na priče samo devetmeseci!!

 


loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: , , ,

Kategorija: Istinite priče

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Read previous post:
Danas je praznik Vere, Nade, Ljubavi i njihove majke Sofije: Ako imate ćerke, važno je da danas URADITE OVU STVAR

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicama Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj majci Sofiji. Svete mučenice...

NAJGORA KREMA ZA NEGU BEBA A DOSTA JE MAMA KORISTI ! (VIDEO)

Pratim već neko vreme ovu devojku na You Tube i ima jako dobre savete što se tiče raznih kozmetičkih proizvoda...

Za mame blizanaca :Pitaju me uvek “Je l’ su blizanci?”

Autor pesmice je mama Marija takođe majka blizanaca i mama koja nam je već puno tekstova napisala za naš portal...

MUŠKARCI :Vraćam se u sobu on spava i skače sa rečima “majke ti krenulo?”- ” Ma jok čini ti se,ajde bre ustaj”.

Pozdrav,nikako da napišem svoju priču,a većnje prošlo 22 meseci.... Započinje priču mama Ivana . foto.privatna arhiva mame Ivane Trudnoća mi...

Close