banner ad

SUTRA SU SVETE TROJICE, praznik na koji se prašta i leči duša – EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI!

May 26, 2018 | Postavio | Komentar More
Potražite članak....
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in comments
Search in excerpt
Filter by Custom Post Type

Srpska pravoslavna crkva slavi silazak svetog Duha, svetu Trojicu. Ovaj praznik je uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Silazak sv. Duha na apostole, praznik koji se smatra rođendanom Hrišćanske crkve, a koji je u narodu pozant i kao Sv. Trojica ili Pedesetnica.

ŠTA KAŽE CRKVA…

Na taj dan apostoli su se svi zajedno okupili na jednom mestu. Odjednom je nastala huka sa neba koja je ispunila kuću u kojoj su sedeli. Plamteći jezici ispunjeni Svetim Duhom postavili su se na svakog od njih. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su živa duša. Apostoli su tada počeli da govore drugim jezicima – kako im je Duh Sveti dao da govore. Na taj način Gospod je poslao apostole da propovedaju veru hrišćansku po celom svetu.

Silaskom Svetog Duha na apostole završeno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Božijeg na zemlji. Tako se ovaj praznik smatra i rođendanom Crkve Hristove.

U spomen ovog važnog i znamenitog događaja, silaska Svetog Duha na apostole i u čast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u čast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe – Vaskrsa, kada su Judeji salvili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha naapostole ( Duhovi ) i Pedesetnica (Pentekoste).

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavni i druge hrišćanske crkve.

Molitva Svetom Duhu:

Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

U Crkvenoj ikonografiji, Silazak Svetog Duha predstavljen je vernom slikom kako Apostoli sede sa strane, sa upražnjenim mestom na čelu (to mesto je za Gospoda Hrista, koji se deset dana ranije uzdigao na nebo).

. A ŠTA KAŽU OBIČAJI

Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće. Za to ima nekoliko “pokrića”.

Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku “Sedmica”, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.

Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.

Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venčići se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju.

LEPE DEVOJKE I MOĆNA ENERGIJA

Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.

Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.

izvor.pink.rs

banner ad
loading...

Komentari

Komentara

Tagovi: ,

Kategorija: Praznici

avatar

O Autoru ()

Postavi komentar

Close
Read previous post:
Drage buduće i sadašnje mame proveravajte trombofiliju češće. !!To može da vas košta i života i vaše bebe

Zdravo,htela bih da anonimno podelim svoje užasno iskustvom sa našim lekarima i da upozorim buduće mame šta može da ih...

Priča jedne mame :Zašto posle trudnoće neke žene nikad ne vrate devojačku liniju?

Ivana ove godine ima malu maturantkinju. Njena ćerka stasala je za upis u srednju školu, a ona nikada nije vratila...

Kakav duet: Oduševiće vas pevanje bake i unuke

  Bebeći govor, mimika i sve što ta mala stvorenja upijaju prvih meseci života veoma su smešne situacije. Ova baka...

SAVET PEDIJATRA: OVO bi trebalo da bude prva ČVRSTA hrana vaših beba

Česta roditeljska greška. Prva nemlečna hrana koja se nudi bebi trebalo da budu brokoli i spanać, a ne banane ili...

Close