PRIČA MAME IVANE : SMEH DO SUZA

0 329

Mlada mama❤ nekima čak ‘dete rodilo dete’ ma HA-HA! 
Pre svega želim da kažem jedno veliko BRAVO urednici Sonjici lepotici, a mamama lavicama, i naravno trudnicama slatkicama šaljemo mali balavi poljupčić. ?
Ovako počinje moja priča….

14159169_1056120887799354_1339461669_n

FOTO. privatna arhiva mame Ivane

Sa nepunih 18 godina ostajem trudna, auuuu. Kako reći roditeljima? Šta će reći ostali? Punoletstvo, drugi mesec, treći, četvrti, peti….ćutim ja. Sve je super, uhvati me neki bedak i rešim da kažem mami pa i nek me ubije, hahha. Kažem joj i čekam da me gadja pikslom, kad ona poče da plače, ja sva nikakva sa emocijama zaplačem sa njom. Ulazi otac(sa kojim nisam bila u najj odnosima) pita šta nam je, ništa i tu tako ostaje. Odmah uveče ona njemu i bratu kaže za vest, a ja ćutim, ja mislim da oni ne znaju, pa isto ćute, ja saznam da znaju oni i dalje ćute i pukne vest, DETE OSTADE TRUDNO! Celo selo bruji, moj tata napravi veselje i odoh kod muža u kuću.

TRUDNOĆA

Trudnoću bih poželela da ima svaka kao ja, do 8 meseca niko nije mogao da provali da sam trudna a onda…. onda preko noći stomak iskočio, ja popucala kao lubenče. O Bože, sramota me svog muža ? hoće u stomak da me poljubi, ja ne dam, može ali preko majice. Tad je sve počelo teže da mi bude, niska sam metar i želja da porastem ne mogu ništa da dohvatim od stomaka, u kadu udjem ne mogu da izadjem, sa police ništa ne mogu da dohvatim, ne mogu da se izdepiliram kao čovek ?
Došao i taj daaan,inače sam privatno vodila trudnoću a rezultate nosila u savetovalište samo radi kartona,
‘termin ti je danas’ -reče doktor.
‘da, ali meni nije ništa, čitala sam ja na internetu sve’ ja onako sva pametna.
‘Aha, jel ti internet rekao kad ćes da se porodiš’ spušta naočare i smeška se doktor.
Ja sad već ne znam šta da kažem i počinjem da se smejem..
Kaže ‘idi u porodilište i javi im se tamo’

Odem ja, drugi dan jer me taj dan mrzelo znala sam da neću da se porodim, rekao mi internet hahaha, i zvonim na vratima i otvara arogantna sestra koja je umislila da je neki faktor i pita me ovim rečima ‘ŠTA OĆES’ ja rekoh ‘neću ništa, ja došla jer mi rekao doktor da se javim ovde’
Pita me ‘PA ZAŠTA TE POSLAO’
Kažem ‘ne znam’
‘A da se seksas znaš’ upita me glupača..
uzela mi papire i kaže ‘prošo ti termin dva dana’ ja kažem ‘jeste’
Ajde na ctg, ovo ono, zatvorena skroz ni k od kontrakcija. ‘ajde kući nisi ti za nas, dodji ti sutra ti na ctg’ ja sva srećna skackam na one stepenice i idem kući..
Sutradan ja dolazim, ništa, opet nisam za njih, ajd kući, tako još dva dana i 6 dan od termina oni reše da me prime jer je moja tetka povukla neke vezice pa su svi super. E sad ona arogantna sestra je sva super, pita me ‘kako si mila’ samo sam je pogledala. Ostajem, ali opet ništa, doktorka koja me je primila koja je primila takodje i pare kaže otvorena 2 prsta, zatim dolazi doktor pa ajd i on u piletinu da zaviri kaže zatvorena. Mislim se ‘čovece vidi koliko ti debeli ti prsti’
Sve jedno ja ostajem.. dan provodim u sobi sa još dve cimerke koje su primljene kad i ja i jednom koja zapeva u sobi. Prodi se ona, jedna čeka carski, nas dve ostadosmo, dolazi jedna, ode, dolazi druga ode… ja ostado.. dolazi doktorka i kaže ‘Simićka, sutra ćemo da te porodimo’ nisam uspela ništa da kažem otišla je odmah.. Pregled i ja na stolu ostavljam ‘trag’ ispao mi čep a ja u tom trenutku nisam se ni setila da je to to a koliko sam čitala o tome, što kažu izneverio me internet…
Četvrtak ujutru, vizita, penji se na onaj sto, svi vire da vide da l ti p…nešto drugačija od ostalih, nisam otvorena, ja see zatvaram kaže doktorka, dali mi ne znam ni ja više šta da se otvaram kaže bolovi ti kreću za dva sata lezi tu i ne mrdaj.. Oni se okrenuli a meni bolovi kreću, ležim na ledjima, Brojim plaocive, po koja mušica proletii, boli stomak a ja glupa ne smem da se pomerim.. Prolazi sat,dolazi doktorka kaže nije ništa ajd još, Prodje još jedan sat opet ništa, probuše vodenjak ajd na klistiranje sad pa kupanje, bolovi ne smem da se napnem kako se napnem tako pogledam u wc šolju da beba nije izašla..Ajd sad kupanje ispande mi sapun, pa peškir pa se savijaj ajd i taman da izadjem iz kupatila eto jedoktorka pod ruku pa u salu, sa sve bade mantilom,

Uključiše mi indukciju, lezi na ledja ležim, ne okreći se ja sve slušam,počela sam i da povraćam, sreća onda sam mogla i da se okrenem, povratila sam sve negro bombone koje sam jela predhodnu noć,nikad ih više neću jesti… Kažu ‘volimo mi kad nam trudnice povraćaju’ , eee mislim se ‘blago vama’. Ulazi doktor i kaže ‘nećes ti šećeru do 9 da se porodiš,odmori’ ode on u drugu salu da se slika za neke novine, a ja vidim blic pa ček da se dignem da vidim šta radi, kad on pozira u ćosku dok se ja ovde natežem.. Luda kuća. Bolovi sve jači, nigde nikog, kažu kako da dišem, oko 15h meni baš jaki bolovi dišem ja i polako guraaam, vidim krv i reko to je to, tako je i na filmovima, ajde možes ti to. Svaki put ja tako, nekoliko minuta spavam sa bolom pa me probudi jak bol i tih nekoliko minuta ja tako guram,

KREĆE PORODJAJ

Oko 15:45 dolazi doktorka otkri me i kaže
‘porodjaaaaaaj počeo’ ja sva srećna kao da sam se već porodila. Skupiše se svi, ctg ovo ono, i kaže babica ‘to je to, mila ajd kad te zaboli ti se napni’ ja kažem ‘dobro’ a ona meni PA NAPNI SE a ja PA NE BOLI ME, ustvari sam se već navikla na taj bol pa sam mislila da treba još više da me zaboli, jednom drugi put ja ne znam da se napnem, ni kad idem u wc ne znam ko čovek da se napnem, doktorka skida naočare, babice ruke stavljaju na kukove i samo me gledaju, ja reko ‘šta sad’ a ona kaže ‘sad moraš sama, mi ne možemo da ti pomognemo’ meni u glavi sve živo prošlo, mislila sam, gotovo je, beba je mrtva ajde izbaci je, i tako sam se napnula iiiiiiii bebaaa izašla

STIGLA MOJA PRINCEZICAline9

U 16:00, kad sam čula plač i ‘jao ista ti’ , nikad u životu nisam bila srećnija, onda od jednom samo maska na lice, čujem plač ali ništa ne vidim, izgubila sam mnogo krvi, beba promenila boju, ne znaju gde će pre, da l oko mene da l oko nje, ja bolje, bolje je i moja princezica, ušivanje posle pola sata, ja se ohladila sve osećam, gledam u naočare doktorike i vidim rupčagu i kako mi ušiva.. Donose mi bebu moja je, ali mi je bila pomalo strašna.ljubim je i odvezoše me u hodnik da ležim dva sata, nikad brže vreme nije prošlo, bla bla…

Ujutru mi je donoše i kažu ‘ova je tvoja ista je ti ajde da vidimo samo broj’, gledam je i mislim ‘da li sam ja ovoliko ružna’ hahahaha. Dojenje, bradavice uvučene, ona halapljiva, ragade, krv, jao haos. Ona neće da spava.. gladna,sestre neće da mi daju dohranu, ja ne znam da l smem da joj donesu moji ne znam šta da radim. Četvrtak se porodila i tri dana moram u bolnicu, znači u nedelju kući ali pošto sam baksuz nedeljom ne puštaju pa sam tek u pondeljak izašla,

IZLAZAK IZ PORODILIŠTA 

Izašle smo obe ona sa žuticom a ja sa masnom kosom hahahah. Nisam trenula tih 4 dana. Dolazimo kući, kako sam je smestila u krevetac ona je zaspala.. sestra dolazi u posetu i kao mng je žuta vodite je kod pedijatra. Odlazimo sledeći dan ostavljaju nas na dečije ne zbog žutice vež što je nabacila samo 40 grama.. vadi krv, piški u onu bocicu, ceo dan nema nikog… drugi dan razmišljam da izadjem na svoju odgovornost, opet nije sve jedno, nije to moj život da se tako igram… Ajde da čekam rezultate pa ako je sve ok ja ću da potpišem, krv super a mokraća mnosštvo bakerija, od 4 normale ona je imala 20… Zovem ujnu doktorku ona kaže nemoguće. Ovde mi doktori kažu da će tek sledeće nedelje da nas puste, a ja ne mogu da ostanem više, poludeću, Kap koja je prelila čašu je onda kad su upali majstori i počeli da stružu zid u kom je beba og 7 dana, stružu ga a zatim farbaju, sekundu nisam čekala pozvala muža i potpisala. Sutradan joj izvadim krv, mokraću, i sve to privatno, sve super, ni b od baktrije. Odemo privatno kod pedijatra, kaže uvedi joj dohranicu i dodjite, nije mnogo napredovala ali je veoma aktivna i pre svega zdrava devojčica.

Napredovala je po 500 grama svakog meseca, sada ima 7 meseci i oko 8 kg.. ni mršava ni debela, a ponavljam veoma aktivna, kašice samo cepa, slatke neće samo slane, šta ja jedem hoće i ona da proba, imamo dva vidljiva zubića i dva nevidljiva, jako je dobra.. I ja sa ponosna na svoju princezu. Sada ja imam 19 godina, ona 7 meseci i mi smo najbolje drugarice..
Ponosno mogu da kažem da sam ja mlada mama i da ni jednog trenutka nisam zažalila što sam je ostavila. Počela je na stomak da spava, što nije radila. Volim moju plavooku devojčicu više od svega, Videli ste je čak jednom.. Urednica Sonjica je izbacila našu fotografiju i imali smo skoro 3k lajkova.. I da, da se pohvalim, moja devojčica već nekoliko dana zna da kad joj kažem ‘bravoo’ ona počne rukicama da tapše.. sve ćemo nauciti.

Ja krećem u 4 godinu srednje, vanredno, učim dok spava, kad ne spava maksimalno joj se posvetim,sad sam našla vremena dok se ona igrala da napišem ovaj tekst, upssss moja princezica je zaspala… mogu i ja malo da se spustim. Ljuuubimo vas sve, samo napred. Smatram da je bolje biti mlada mama nego baba mama. Ipak tom detetu treba pružiti sve dok si u punoj snazi..

PORUKA ZA BUDUĆE MAME

Želim svu sreću budućim mamicama i da im kažem da sve možete same, meni su svi smetali i mnogo je bolje same da se naučite nego neko iznad glave da vam priča ‘ja sam moju decu ovako, onako’ vidim kako si ti tvoju decu odgajila i vaspitala i uopšte mi se ne svidja, zato hvala lepo imam pedijatra, imam stranicu decet meseci i ćao.

Jao kraljica moja kapa dole za ovu priču . Ovako treba da budu priče , vesele , da nasmeju , da uživaš dok čitaš . Ja sam se vala baš ismejala plakaću noćas 😀 LUDILO .  Šaljem im punoooo punoooo poljubaca :*

autor priče . mama Ivana

izvor: devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA

PROČITAJTE I OVU PRIČU

Moja dva porodjajna iskustava : Komedija -smeh do suza

Save

Save

Save

Komentara
Loading...