TRI metode određivanja termina ovulacije (PLODNI DANI )

0 126

Jajna ćelija je sposobna za oplodnju 24 sata posle ovulacije, a spermatozoidi su sposobni za oplodnju 48h do 72h posle dospevanja u genitalni trakt žene, što znači da u svakom menstrualnom ciklusu postoje najviše 4 plodna dana i to 3 dana pre ovulacije i 1 dan posle ovulacije.

Ove metode su vezane za računanje verovatnog termina ovulacije i posledično plodnih dana u odnosu na taj termin, ali retrogradno tj. posmatranjem menstrualnog ciklusa žene, unazad godinu dana, i određivanja termina ovulacije u prethodnom menstrualnom ciklusu, o odnosu na vreme početka sledećeg. To podrazumeva da je ovaj način kontracepcije  odgovarajuć za žene sa ustaljenim i pravilnim ciklusima unazad 12 meseci.

Postoje tri metode određivanja termina ovulacije:

  • Kalendarska metoda – praćenjem menstrualnog ciklusa nazad 12 meseci određuje se najverovatniji period ovulacije. Knausova metoda koja kaže da je ovulacija tačno 15. dana pre početka sledećeg menstrualnog ciklusa i da tokom ciklusa postoji tačno 5 plodnih dana i to 3 dana pre ovulacije, sam dan ovulacije i jedan dan posle ovulacije, a plodni dani su od 12. do 16. dana menstrualnog ciklusa; Oginova metoda smatra da se ovulacija dešava od 14. do 16. dana menstrualnog ciklusa, a plodni dani su od 11. do 19. dana ciklusa, te apstinencijom od odnosa u ovom periodu neće doći do začeća. Efikasnost ove kontracepcije je 35 – 40 trudnoća u 100 žena tokom godinu dana. Pogodno je samo za žene sa redovnim menstrualnim ciklusima.
  • Merenje bazalane telesne temperature (temperaturna metoda) – bazira se na skoku bazalne telesne temperature 24 – 72 sata nakon ovulacije za 3 ili više desetinki stepena celzijusa koji je uzrokovan hipertermnim delovanjem progesterona na hipotalamus. Sama metoda kontracepcije je izbegavanje odnosa do trećeg dana od skoka bazalne temperature. Bitno je da se obrati pažnja na druge uzroke povšenja telesne temperature jer može doći do zablude. Ovaj način kontracepcije delotvorniji je od kalendarske metode sa 0,3 – 6,6 trudnoća na 100 žena u godinu dana.
  • Praćenje intenziteta sekrecije cervikalne sluzi (Bilingsova metoda) – tokom menstrualnog ciklusa menja se i intenzitet stvaranja cervikalne sluzi te je on najmanji naposredno nakon ciklusa (faza 1) što se i subjektivno registruje kao suvoća vagine, a odmicanjem menstrualnog ciklusa intenzite se pojačava (faza 2), da bi u vreme ovulacije ova sekrecija bila najintenzivnija (faza 3), a potom ponovo opada kako se bliži krvarenje i započinjanje sledećeg ciklusa (faza 4). Metoda se zasniva na apstinenciji od seksualnih odnosa u periodu intenzivne cervikalne sekrecije, tj. u fazi 2 i 3 menstrualnog ciklusa.  Upotrebna delotvornost ovog vida kontracepcije je 25,4 trudnoće na 100 žena tokom godinu dana.
  • Tračice za urin – registruju preovulatoran skok LH (luteinizirajućeg hormona). LH je prisutan u organizmu tokom celog menstrualnog ciklusa, ali do njegovog značajnog porasta dolazi 24-36 h pred ovulaciju. Ovaj nagli porast naziva se skok LH i upravo njegovo otkrivanje tračicama za urin (Ovu-Gnost) omogućava paru da planira seksualne odnose u ovom najfertilnijem periodu ciklusa.
Foto freepik.
Komentara
Loading...