Za dve godine dvoje dece oni su moje dve najveće ljubavi

0 350

Bila sam u dugoj vezi od 4 godine koja poslednjih meseci nije bila kao ona na početku i više nisam imala snage i prekinula. Nakon mesec dana tuge, uzimam kratak odmor, pakujem se i odlazim na Kosovo kod sestre na svadbu.

foto.privatna arhiva mame Jelene 

Započinje priču mama Jelena 

Ulazim u bus i govorim “Odoh na kratko Beograde da se proveselim malo”, ne sluteći da ću baš tamo upoznati svoju ljubav. Tog 10.10.2015 upoznajem Stefana s kojim 5 dana kasnije ulazim u vezu. Desila mi se ljubav na prvi pogled u koju nisam verovala. Odmah smo pričali o budućnosti, o svadbi ali smo se složili da odložimo sve to za kasnije da bi se bolje upoznali a i očevi su nam bili po bolnicama pa da čekamo u krajnjem slučaju njihov oporavak. Inače iz Majdanpeka sam, radila u Beogradu a Stefan iz Raške.Ni slutila nisam da ću tako brzo ostati u drugom stanju.
Radila sam u jednoj kafeteriji gde si non stop na nogama, nosiš teške stvari, svaki dan iz Zemun juri ka Kliničkom da obiđem tatu i tako svaki dan.

Beba se zaglavila u karlici i počela da se guši,ja više i ne znam za sebe.:Bio je to trnovit put do sreće,jako težak porođaj.

25.11.2015 vodim tatu na sintigrafiju, gde doktorka kad me je ugledala rekla : Jel ti čitaš da ovde piše da trudnice ne smeju biti?”, a ja odgovaram:” Ali ja nisam trudna”, gde ona meni : “Otkud ti znaš dal jesi ili nisi trudna, možda je početak a da još nisi svesna”. Ostala sam u šoku šta mi je rekla i samo sam se pomerila iz hodnika, jer u mojoj glavi je to bilo nemoguće inače poslednja menstruacija mi je bila 2.11.2015. Otišla sam odatle i o tome nisam više nisam mislila.

04.12.2015. uradim test na nagovor koleginice, iako je to za mene bilo nemoguće jer mi se dešavalo da mi kasni par dana, kad ono šok pojavile se dve crtice. U trenutku su mi bila pomešana osećanja da nisam znala kako da reagujem. Otišla sam kod ginekologa gde su ustanovili UZ ranu trudnoću od 4n3d,i govore mi da dodjem opet za 2 nedelje. Tek tad saopštavam Stefanu a on srećan, bolju reakciju je imao od mene.

Odlazim na posao gde saopštavam kolegama da sam trudna i da ako može pošto je rana trudnoća da manje dižem teške stvari. Ne nailazim baš na razumevanje kolega, ali dobro.

17.12.2015 odlazim ponovo na kontrolu gde mi puštaju otkucaje bebine a ja srećna i kreću suze radosnice, ali zbog bolova dobijam terapiju i strogo mirovanje. Otvaram bolovanje, otkazujem stan, selim stvari pola za Rašku pola kod mojih u Majdanpeku. Odlazim prvo kod mojih da tamo sredim papire.

Doslovno je vreme da se uradi Dabl test, stižu rezultati a doktorka saopštava da rezultati nisu dobri i da je najbolje da uradim aminosintezu. Šok, tuga, ne znam gde sam u trenutku, ceo svet mi se srušio. U redu pristajem, zakazuju mi za 08.03.2016.

Došao je i taj dan, ja spremna odlazim u Niš. Ulazim tamo, a žene oko žene sve u panici. Pitaju koja hoće prva i ja se javljam, htela sam što pre da se završi. Doktorka me gleda i govori : Ne znam zašto ste vi ovde kada su vama dobri rezultati Dabl testa i gledam sad na UZ vama je u potpunosti zdrava beba.

Govorim doktorci da uradi to jer hoću da budem sigurna kad sam već došla i da se ničega ne plašim. Uradila sam aminosintezu, kroz par nedelja stigli su rezultati da je beba zdrava i da je muškog pola.

Ja konačno srećna i mirna, govorim u sebi e sad mogu da uživam u trudnoći.

U međuvremenu 14.02.2016 bila je veridba gde ja iz Majdanpeka odlazim u Rašku.
25.07.2015. dobijam blage bolove. Kažem Stefanu a on odmah idemo, mada sam mu rekla završi s tim senom a ja popodne imam zakazan Ctg i onda će doktorka me pregledati i reći dal da idemo za Kraljevo. Odlazim na Ctg, pokazuje kontrakcije, kaze doktorka aj da te pregledam kad ja 2,5 prsta otvorena. Tražim ja prvo da popijem kafu pa onda ćemo na put ka porodilištu. Odlazimo u Kraljevo primaju me u porodilište kad doktor me pregleda i kaže da sam otvorena 1,5 prst. Kazem dal je moguće da sam počela da se zatvaram, ništa mi vise nije bilo jasno. Ta noć je prošla mirno.

26.07.2015. ja sad nemam bolove, mom suprugu rođendan, plačem hoću kući, on me teši i govori da se smirim i da kad sam već tu da sačekam porođaj.
27.07.2016 primopredaja smene, pita babica kako sam ja kažem imam bolove a njena koleginica kako imaš bolove kad ti je Ctg bio miran pre 5 minuta, pipnu mi stomak meni krenule kontrakcije u 6h ujutru. Kaže mi ona kad više ne budeš mogla od bolova pozovi jer danas su baš krenuli prodjaji.

Imaš ti blage bolove i blago grčenje, ne zato što si bolesna. Već kod tebe raste bebica

Oko 15h ja govorim da više ne mogu, prebacuju me u pripravnik salu, buše vodenjak i uključuju indukciju, pošto se slabo otvaram. Sad kreću još jači bolovi a meni pucaju vene, u 16.40h prebacuju me u salu, mada sam bosa pošla jer sam mislila da će dete ispasti tako da sam trčeći ušla. Ležim na sto, kreće polako jedan napon, drugi, beba se vraća visoko, kreće treći napon doktor gura stomak, osećam izlazi čuje se plač. A ja govorim “Al si glasovit bićeš ti pevač”.

I NA SVET JE DOŠAO MOJ PRINC

27.07.2016.u 16.50h rodio se moj Lazar sa 3500g i 53cm, ocena 9. Mamina momčina. Posle tri dana dolazimo kući.
Mesec dana nakon rođenja javljaju da mi je preminuo svekar, šok veliki i ja ostajem naglo bez mleka, kažem sad šta je tu je hranu ga veštačkim.
Lepo napreduje, zdrav dečkić, bitno
Lepo napreduje, zdrav dečkić, bitno samo da nije gladan.

Drugo dete druga priča 

Devet meseci kasnije…

24.04.2017. To jutro odlučim da uradim test ali ovaj put par dana pre očekivane menstruacije čisto iz znatiželje, kad ono opet te dve crtice i opet sreća. Taman da izustim suprugu radosni vest on meni saopštava tužnu da mu je deda preminuo. Sad ponovo sve pomešano ne znam kako da reagujem, ali mu ipak saopštavam gde je on u trenutku i srećan i tužan. Prolazi sahrana, javljaju da je moj otac u teškom stanju pakujem se i pravac kući da ga vidim, vraćam se nazad i kroz mesec dana javljaju da mi je otac preminuo, tužna i slomljena a moram da mislim i na bebu.

U međuvremenu se svašta izdešavalo, radila sam sve normalno kao i u prvoj trudnoći a tu je i prvo koje je beba. Jurnjava svaki dan, nosila sam čak i crep da bi se što pre pokrila kuća. Onda je krajem mog 7 meseca došla i zaovina svadba, spremaj pripremaju, ispratili smo je, bilo je jako veselo a ja nisam stala.

U jednom trenutku mi je prišla žena i rekla dete smiri se inače ćeš da se porodi, rekla sam joj ne brinite nije mi još vreme a ni Kraljevo nije daleko. Izgurala sam i to.

Trudnoća je bila sasvim u redu i baš sam bila srećna zbog toga. Početkom devetog sam uzela sve potrebne papire koji su potrebni za porodilište, uradila analize sve savršeno. Inače termin 5.1.2018. Mada bila sam jako velika kao da nosim blizance

Mama Marija : Priča o malim herojima…Polako. Saznaćeš, majko!

18.12.2017. Odlazim na redovan ctg, gde me babica pita :Da li mi je sve u redu sa plodovima vodom? Da li mi je neko rekao da imam višak? Ipak koliko godina radi nije videla tako veliki stomak a da je jedna beba u pitanju? Šok. Pitam: da li ima potrebe da proverim to uz jer je do sad bilo sve u redu a ona sad je kasno.

Postajem nervozna i tužna i pitam se Šta sam Bogu zgrešila da opet imam brige u trudnoći i to sad pred kraj. Zakazuje kod privatnog ginekologa koji mi kaže da imam višak plodove vode i da bi me on odmah porodio uradio je i pregled i rekao da sam 2.5 prsta otvorena i da najbolje da odem u porodilište.

Odlučujem da ujutru krenem u porodilište.
19.12.2017. Dolazim u porodilište, rade pregled 2.5 otvorena, proverava uz plodovi vodu ima više ali ne u velikoj količini, ctg miran pa me ostavljaju na odeljenje i prate ctg 3puta dnevno.

Posle dva dana mi ponovo rade uz, kažu da je plodova voda ok a da je beba krupna i da ima oko 4150g. Ako ne budem dobila bolove da mogu kući pa da dodjem 1.januara, odlučiće sutra sve to i da nastave ctg. Ujutru mi rade ctg i odmah doktor pita jel osećaš bolove ja odgovaram ne. Pregleda me 3 prsta otvorena. Kaže ostaje pa ćemo pratiti. I tako svaki dan ctg po 3 puta dnevno nekad i više, a ja ne osećam kontrakcije a ctg pokazuje.

Dolaze rade ekg, pitam kažu reći će ti doktor, dolazi internista pregleda i ode, dolazi anesteziolog meni niko ništa ne govori, dok jedan tehničar nije rekao vidim da si zbunjena ali rade ti pripremu za carski rez.

Mislila sam da nikad neću roditi drugo . Najgori vid porođaja je INDUKCIJA ali ni sam mogla da biram

25.12.2017 oko 23h dolazi sestra i kaže moramo opet da ponovimo ctg. Uradila i kažu sačekaj doktora. Dolazi doktor gleda ctg, pogleda mi stomak i kaže tebi će stomak da eksplodira, ujutru ti indukcijem porođaj. Ja stala i kažem zar nećete carski? On probamo prvo indukovani.

I osvanuo 26.12.2017. U 8h probušili vodenjak i uključili indukciju. Kreću bolovi sve jači i jači. U 12h prebacuju me u salu kažu spremna je. Kreću naponi ali ne ide, počinjem da gubim vazduh uključuju mi kiseonik, doktor traži pomoć a ja tražim carski.

I  NA SVET JE STIGAO I MOJ DRUGI PRINC 

Stiže i drugi doktor i dolaze još tri babice, oko mene njih šestoro. Viču guraj, ja se napinjem oni guraju stomak a babice drže. U 13h konačno izlazi moj mališa ali ne plače. Ja se podižem a oni me vraćaju da legnem, kroz minut se i moj Uroš oglasio. Odnose ga na merenje i pita babica šta mislite koliko je težak? Jedan doktor viče 4300,drugi 4600,babica 4800 i na kraju šta ti misliš majka a ja kažem 5200,a ona će na to majka bila najbliža.

I tako se rodi prirodno moja druga sreća Uroš 27.12.2017. u 13h sa 5150g i 58cm.

Iskreno u prvo sam rekla da više za mene nema rađanja ali ipak bi rodila i treće bez razmišljanja.

Poruka za buduće majke 

Majke budite hrabre, nije strašan taj prirodan porođaj, boli dosta ali sve se brzo zaboravi kad čuješ plač svoje bebe.

autor priče .mama Jelena

pripremila.urednica Sonja Milekić

izvor.devetmeseci.net

Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .

Komentara
Loading...