Zaboravite da ABORTUS postoji. Mogla sam i ja.. Al sad nebih imala nju

0 524

Imam 18g. Imam vezu od 3g. Voljela sam ga.To se riječima opisati ne može,u mojim očima je bio samo ON i niko više.

beba-mama-prica

Njegov je rodjendan,naručila sam tortu,klub za koji navija. Bio je oduševljen.. Tu smo noć popili (ihihihiii) nikad u životu,koliko god popila nisam imala muku,ništa. Tu noć mi je bilo loše,sve vikendice oko mene su skakale. Naravno. Povratila sam.Morala sam. Prodje od toga mjesec ipo. Još uvjek mi kasni,ali trudnoća mi ni na kraj pameti nije bila.. Kaže ON .. Ajde,idi kupi test,100% trudnaa..Šutim,ne znam šta da kažem. Pitam..”Šta ako sam trudna”? ON se nasmija i kaže .. “Hah,pa ženim te.. Uvjek si govorila da bi voljela bit moja žena” …

Kupim test.Dve crtice.Plačem,smijem se.. Diram stomak. Zovem mamu,ništa ne govorim samo pokažem test.. (Problem zvani Baba(Uvjek Majki punila glavu)) Prodje 2,3 dana. Sjedimo na balkonu,majka pokreće temu,priču o meni. Kaže baba,nema šta .. Ne sekiraj se.. Zakazat ćemo te za 7 dana i očistit ćes se. Ja gledam u majku,oči joj pune suza. Počinjem plakat i govorim “Oke,nema problema,očistit ću se,a posle čisnjenja ću se baciti sa zgrade”. Majka popušta,baba govori izlazi iz stana. Uzimam majicu,trenerku izlazim.

RAZOČARENJE

Zovem NJEGA ne javlja se.. Super. Zovem drugaricu,bez prigovora mi daje ključ od stana.. Prošlo je 7 dana. NJEGA dobila na tel.nisam.. Njima se nisam javljala.. Vratim se doma. S papirom u ruci. Ginekoloski pregled. Punih 8cm.. Iznad nje.Hematom. veliki… Moram da se čuvam,da ležim. Trudna već 2 meseca.. Prihvate oni moju odluku,s tim da sam sebi ” upropastila život” ..

Njegovi neće da čuju za mene.. Srpkinja.. Ne dolazi u obzir. On odustaje od mene.. Bebi će sve pružiti ali od mene odustaje.. Živim,dišem,plačem,smijem se.. Mali grad,veliki smrad! Izašla sam napokon iz stana.. Posle mjesec ipo.. Idem šetat,malo odmoriti mozak. Zaustavlja me žena i kaže. “Pa zašto moja,uvalila bi mu tudje djete” ?? Ostajem u čudu,počinjem plakat.. Šta,kako? Saznam. Njegovi pokrenuli priču. Nije to njegovo..

Al da skratim,pošto bih mogla pisatiii doo prekosutra,svakii detalj.. Trudna 8mj. Družim se s njom,mazim je,pjevam joj. Odlučim poći pod Manastir Ostrog Slava mu i Milost.. Zamolim ga. Da mi se rodi zžva i zdrava. I da me nikad ne zamrzi .Da mi ne zamjeri. Da me ne ostavi. Da čujem njen prvi plač!!! ……….. Ulazim u bolnicu. Majka počinje plakati. Kaže “Čuvaj se sine majkin,ti to možeš,ti si jaka.. Hajde pa kad dodješ kući bit ce fileti ” haha.. Omiljeni moji fileti.. Odoše. Ostala i bez telefona.. 23h.

Šetam bolnicom,kuda mogu i kuda smijem.. Slušam kako vrište,ali baš vrište. Držim krst koji sam kupila pod Manastirom. Molim se. Da imam snagu.Da brzo prodje. Da se ne patim. (Slaba sam na bol,počupaš me,ja plačem) .. 5:30h. Nemam bolova nikako,trudove ništa. Malo preko ledja prolazi neka bol,al da se izdržati. Otvorena 5 prstiju.. Kažu da je vreme.. Hajde idemo,mazim stomak i govorim joj. “Možemo mi to ti si jaka,ti si mamin heroj,pobedile smo i hemaatom i cjeli grad..

Moja sreća je došla na svet

5:55h na stolu sam. Neću da skinem krst. Svadja. Na svoju odgovornost ostaje na mom vratu. Jedva!!! Prvi tisak. Drugi.Treći.. 06:00h .. Plač. I ona na meni. Plave oči gledaju me.. Mrva moja.. 3050kg. 53 duga. Gotova hajde. Napokon je ona samnom.. Treći dan trebam kući. Ne puštaju me.. Ona zdrava sve ok. Ostalo ovoja,posteljice.. Čiste me.. Boli,plačem.. Ostajem još dva dana.. Spremam se ići. Ne mogu. Uspavat će me. Opet će me čistiti.. Prolazim i to. Skinuli i krst. To je najviše bolilo.. Sv.Vasilije nije mogao biti uz mene dok sam spavala,na tom stolu…

Dolazim kući.. Napokon. Dolazi i ON.. Gleda je. Kopija njegova..

Imala bih dosta pisati ali ću samo polako završiti..

‘Moj andjeo sada ima 7mj. Vodim je svaki 5,6 dan kod tate,kod njegovih.. Mnogi su me pitali zašto.. Ja sam imala tatu al eto sam da bih imala koga tatat.. Oni su postupili tako da sam tri puta mogla izgubiti nju.. U trudnoći.. Ostala sam onakva kakva jesam. Neiskvarena,dobra. Uvjek vjerujem u ono ljudi se mjenjaju,nadam se nečemu. ON sad već ima drugu,neka mu je. Ja imam nju. Da živim i dišem za nju. Da se borim. Samohrana sam Majka ali nisam za žaljenje. Mogu sebi reći ‘svaka čast’ jer samo ja i dragi Bog znamo šta sam prošla zadnjih 17mj. Da pišem sve to mnoge bi plakale.. Al eto žene moje! Jake smo. Za nas ne postoji STOP.

PORUKA ZA ŽENE

Ovim putem molim sve žene.. Zaboravite da ABORTUS postoji. Mogla sam i ja.. Al sad nebih imala nju malog andjela koji mi daje snagu i radost. Imam 18g. Ali imam i ŽIVOT!!!!

PREJAKA PRIČA !! KAPA DOLE ZA NJU . ŽELIM IM SVU SREĆU OVOGA SVETA , ZASLUŽILE SU OBE . DOĆIĆE JEDNOG DANA ONAJ KO ĆE ZNATI DA IH CENI I VOLI U TO NE SUMNJAM !! ZALUŽUJU SAMO NAJLEPŠE STVARI U ŽIVOTU . A TAJ ŠTO JE OSTAVIO DETE I NJU NIJE NI VREDAN POMENA !!

VELIKO HVALA NA OVOJ PRIČI . SAMOHRANE MAJKE SU I JAKE ŽENE !!

autor priče . anonimna mama

izvor: devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

Pročitajte i ove priče

Vi ih zovete samohrane majke. Ja ih zovem tihi borci.

Samohrano roditeljstvo: Sasvim je u redu da budeš “samo” mama

 

Save

Komentara
Loading...