Zašto se neke žene odriču majčinstva?

0 216

Nedostatak partnera od poverenja, perfekcionizam i nepostojanje materinskog instinkta su neki od motiva

majcinstvo-odricanje

Nepisano pravilo kad je reč o životu žene glasi: školovanje, dobijanje posla, udaja, dete. Sve one koje se nisu držale redosleda ili su već u “godinama”, a nisu ispunile neku od ovih stavki, treba da pripreme odbranu. Najspremnije moraju biti dame koje gaze četvrtu deceniju, a još ne menjaju pelene. “Preki sud” sastavljen od uže i šire rodbine, komšiluka, a nekad i poznanika, traži odgovor na pitanje: Šta čekaš? pišu novosti.rs

Jedino zadovoljavajuće objašnjenje su zdravstveni razlozi koji će kod sudija izazvati sažaljenje. Ali, ako se “optužena” usudi da kaže da ne želi dete, sud ima spreman arsenal komentara. Počinju sa onim “Još nisi našla pravog, predomislićeš se kad se zaljubiš”, nastavljaju se apelom na emocije “Ostavićeš roditelje bez unuka” i završavaju se osudom “Sebična si” i “Nikad nećeš biti kompletna žena ako ne rodiš”.

Sa svim ovim suočile su se naše sagovornice Milica L. (40), Tamara P. (38) i Katarina Ž. (43) koje su odlučile da nemaju decu. Iz razgovora sa njima saznajemo da su motivi različiti – od nedostatka pravog partnera, do nepostojanja materinskog instinkta. Rezultat je, ipak, isti – osuda, nekad tiha, nekad glasna.

I pored toga što je nizak natalitet postao odlika ne samo Srbije, već i cele Evrope, postavlja se pitanje zbog čega neke žene danas ne žele da postanu majke? Kritičari koji ovakvu odluku ne odobravaju, uglavnom smatraju da je za nju najviše odgovoran „moderan sistem vrednosti“, gde se pojedincu kao mantra nameće individualizam i udobniji život.

Prevodilac Milica L. nikad nije želela decu. Kako kaže, lična sloboda joj je veoma važna, bilo da je reč o naizgled banalnim stvarima poput odlaska u krevet kad hoće, pa do toga da ne mora da se odrekne svojih ideala i da prihvati posao koji ne želi jer malo ljudsko biće zavisi od nje.

– Da se ja pitam, osnovala bih komisiju koja bi procenjivala podobnost za roditeljstvo. Kad se prijavimo za posao, prolazimo kroz nekoliko krugova selekcije, a roditeljstvu, koje je najodgovorniji posao na svetu, pristupamo olako. I ne, nema to veze sa mojim roditeljima, imala sam vrlo lepo detinjstvo. Ali, pogledala sam se u ogledalo i priznala da bih bila loša majka. Upropastila bih i svoj i detetov život nagomilanim frustracijama i nezadovoljstvom jer bih morala da se odreknem svojih želja i potreba – iskrena je Milica.

S druge strane, pravnica Tamara P. priznaje da odluka da ne rodi nije bila nimalo laka. Iako decu nikada nije istinski poželela, “lomila” se u periodu kad su njene drugarice počele da rađaju, a zabrinuti pogledi i pitanja roditelja postali sve učestaliji.

– Srećom, moj partner je već imao dete iz prvog braka, pa nije insistirao. Posle svega, drago mi je što nisam poklekla društvenom pritisku, jer je to pogrešan motiv za rađanje. Volim svoj život. I uživam da se poigram sa sestrinom ćerkom, ali dva sata dnevno je moj maksimum – kaže Tamara.

S tim se ne slaže Katarina Ž. koja veruje da je davanje života najplemenitiji čin na koji se ona ipak nije odlučila zbog toga što nije pronašla odgovarajućeg partnera.

– Neki od muškaraca sa kojima sam se zabavljala želeli su potomstvo, ali bez jasne ideje kako to dete odgajiti. Neozbiljno mi je bilo da rodim dete sa filozofijom “lako ćemo”, “snaći ćemo se”. Znam da se u našoj zemlji podrazumeva da je odgajanje deteta posao majke, ali ja sam želela partnera sa kojim ću ravnopravno učestvovati u tome – zaključuje Katarina.

Sociolog dr Ketrin Hakim kaže da je kontraceptivna revolucija pružila ženama mogućnost da kontrolišu začeće, a emancipacija im dala slobodu da izaberu karijeru umesto majčinstva. U Engleskoj jedna od pet žena u 40-im nema dete, u Nemačkoj svaka četvrta.

RAĐAJTE DECU!

Fenomen dama koje imaju partnera, ali ne žele dete, psihoterapeut Zoran Milivojević tumači kao deo globalnog procesa nastalog na Zapadu u urbanim sredinama gde se kvalitet života povezuje sa ličnim zadovoljstvom i karijerom:

– Taj stav povezan je sa feminizmom koji smatra da materinstvo nije instinkt, nego pravo i odluka. Nekada je detinjstvo bilo teško i mnoge devojke su jedva čekale da se udaju. Po dobijanju deteta, vodile su se parolom “ja više nisam važna”. Moja baka je tako živela. U sledećoj generaciji, već se javila potreba za ličnim uživanjem, a na majčinstvo se gledalo kao na žrtvu, pa je nastao kompromis i maksimum dete po porodici. Sada dolazi treća generacija koja kaže: “Dete mi ne treba, dovoljna je ljubav sa partnerom”. U psihijatriji postoji sindrom “savršene mame”, to su žene perfekcionisti koje misle da bi morale da se posvete detetu 100 odsto i da bi tako izgubile život. Postoje i “večite devojčice” koje ne žele da odrastu i preuzmu odgovornost zrele osobe jer imaju suviše ozbiljnu predstavu o životu. Ali, dođe trenutak kad čovek više nije ni lep, ni mlad, ni tako zanimljiv okolini i tada počne osećanje usamljenosti. Savetujem ženama da rode, jer ako to ne urade, propustiće veliku šansu u životu. Naravno, ne osuđujem ni one koje odluče suprotno.

Komentara
Loading...