Boli užasno, ALI skrećem misli ne razmišljam o bolovima mislim na svoju malenu djevojčicu…
Evo da i ja podijelim svoju priču s porođaja..
foto.privatna arhiva mame Jellene
Započinje priču mama Jellena
Saznajem da sam trudna niko sretniji od mene, trudnoća sve super prošla termin mi je bio 12.8.2016, radila sam do polovine sedmog mjeseca sve super kao da i nisam bila trudna..
6.8 ustajem ujutro čistim kuću, usisavam, brišem podove kad osjetim stomak me počeo boliti malo, ništa strašno.Mislim u sebi vjerovatno sam se umorila pa od toga, odem malo legnem zaspem jedan sat, probudim se sve ok.. Kad opet nakon pola sata počinju blagi bolovi, ništa ja meni to normalno.
Došao muž s posla ja se našminkala sredila govorim mu ajmo negdje na kavicu, kad govori on doći će nam gosti aj ništa od kave u gradu neka dodju. Navečer oko sedam dolaze nam gosti mene i dalje stomak zaboli , bolovi su oko pola sata bili. Ja se sve normalno ponašam pitaju oni mene kako si ma reko super nikom nisam spomenula da me boli stomak..
Odoše oni kući oko devet, kažem ja mužu ajmo na kavu u grad i odemo mi. Sjedimo u kaficu meni bolovi sve češći, došli smo mi kući oko pola dvanest odem ja odmah u krevet al bolovi ne prestaju.
Legne muž zaspe, ustajem ja oko pola jedan tuširam se, spremim se i gledam na sat bolovi sad dolaze svaki deset minuta. Hodam po kući muka mi ne mogu se nikako namestiti ni sjediti ni ležati. Izdržala sam ja do tri sata pomolim se Bogu budim muža vozi me u bolnicu on ustaje sav isprepadan trči po kući govorim mu polako neću odmah roditi.
Dolazimo u bolnicu petnaest do četiri prima mene babica govori presvuci se sad će doktorica da te pregleda, presvučem se ja dodje doktorica pregled kaže ona meni otvorena si osam prstiju.Pita ona mene jeli ti ovo prvo dijete reko jeste, kaže ona meni svaka ti čast dobro se držiš, mislim ja u sebi šta trebam raditi skakati vrištati boli al šta ću ja tako valjda treba.
Otišla sam se opet istuširati hodam, kaže meni sestra ako si ponijela spavaćicu nosi je mužu nek vrati kući ne treba ti. I tako ja vadim iz torbe nosim mužu do vrata pita ona mene jeli tebe boli išta reko boli kaže ona opet meni ponašaš se kao da nećeš ni roditi.
Uvodi me u radjaonu govori ona meni ovo ti je radjaona gledam ja okolo razgledam bez ikakvog straha vidim sat na zidu četiri sata i dvadeset min opet pregled kaže ona meni rekla sam ti mužu da ćeš ti za pola sata roditi kao da sačeka ako hoće. Gledam ja u nju mislim u sebi ma nešto baš i ne vjerujem al eto.
Mjeri mi tlak, prate trudove probušili su mi vodenjak kaže uključit ću ti drip ma svejedno uključi šta hoćeš. Bolovi sve gori i gori ali podnosim.
Oko petnaest do pet opet pregled, izlazi babica zove doktoricu kaže porod počinje govore mi šta da radim slušam ih boli užasno, skrećem misli ne razmišljam o bolovima mislim na svoju malenu djevojčicu…
U deset do pet dolazi na svijet moja malena Nika. Donose mi je da je ljubim, i odnesoše je da je okupaju. Pitam doktorice jeli sve u redu govori ona jeste djevočica teška 3250 duga 53cm.
Izvode me na hodnik da lezim dva sata uvode mi muža da me vidi on me grli ljubi ja još u šoku ne mogu da vjerujem da je sve tako brzo završilo, sve mi se kasnije nekako čini kao da sam sanjala kao da je neka druga jaka osoba ušla u mene kao da to nisam bila ja.
Ali eto mislim da Bog svakom daje tu neku snagu i da neće dati ženi više nego što ona može podnijeti…
BRAVO !! Prava hrabrica . i jako poučna priča .
autor priče .mama Jellena
pripremila.urednica Sonja Milekić
izvor.devetmeseci.net
Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .