Promena na dečijoj koži! Dečija koža je u osnovi sastavljena isto kao i koža odrasle osobe, dakle od tri sloja: epiderma, dermisa i potkožnog tkiva.
Međutim, važno je napomenuti da je pri rođenju oko 50% tanja i manje prekrivena dlačicama, obuhvata manju površinu, epidermis i dermis su slabije povezani, znojne i lojne žlezde su manje aktivne, kao i melanociti.
Ova odstupanja se usklađuju negde do sredine puberteta, a u međuvremenu, naročito u prvoj godini života, na bebinoj koži mogu se pojaviti promene koje je dobro poznati kako biste znali pravilno postupati ukoliko se pojave.
Verovatno ste već čuli nekoga kako kaže da je nešto meko i glatko kao bebina koža.
Činjenica je da je koža u prvim godinama života zaista nešto drugačija nego kasnije u odraslom dobu.
Naime, tanja je i manje pigmentisana, lojne i znojne žlezde su manje aktivne, zbog čega je funkcija kožne barijere slabija, što se posebno primećuje u slabijem zadržavanju vlage u koži.
Posledično, dečija koža je sklonija isušivanju i osetljivosti, kao i podložnija UV zračenju i drugim spoljnim štetnim faktorima, kao što su alergije, mikrobi, bakterije i razni iritanti.
Sve navedeno može izazvati promene na osetljivoj bebinoj koži, koje obično prilično uplaše roditelje.
U određenim slučajevima strah je opravdan, dok je u nekima briga potpuno nepotrebna i promene uz odgovarajuću negu nestanu same od sebe.
Da biste znali razlikovati kada je bolje otići kod pedijatra, a kada je dovoljna samo pažljiva nega kod kuće, prikupili smo na jednom mestu neke od najčešćih promena na koži koje se javljaju kod beba.
Čišćenje kože i temenja
Iako smo pomenuli da su lojne žlezde kod beba manje aktivne, odmah nakon rođenja to zapravo nije tako.
Zbog uticaja prenesenih majčinih hormona u prvim nedeljama života, one pojačano luče loj, što se na bebinoj koži (posebno na čelu, nosu i bradi) manifestuje u obliku sitnih žućkastih bubuljica, za koje obično kažemo da su znak čišćenja kože novorođenčeta.
Bez brige, ovo stanje nije zabrinjavajuće, bubuljice će nestati same od sebe, a bebina koža će zasijati u punoj svojoj lepoti.
Takođe, zbog prekomernog delovanja lojnih žlezda, na bebinom temenu se između šestog i osmog nedelje života mogu formirati ljuskave, prilično čvrsto prianjajuće kraste, koje nazivamo temenja (temenja).
Ni ova promena na koži nije opasna i nestaje sama od sebe, a možete pomoći tako što ćete bebi vlasište natreti dečjim ili maslinovim uljem i isprati ga tokom kupanja – može i sledećeg dana.
Takođe pomaže ako češljate bebu mekom dečjom četkom i tako masirate kožu na glavi.
Suva koža
Suva koža je najčešća pojava kod beba. Može biti posledica još uvek nerazvijenih lojnih žlezda, kao i čestih kupanja i upotrebe sapuna.
Sapun uklanja prirodnu masnoću kože koja zadržava vlagu, što može dovesti do suve i ljuskave kože.
Takođe, na suvoću kože mogu uticati vreme i spoljašnji faktori, kao što su visoke ili niske temperature sa niskim nivoom vlažnosti.
Ostali uzroci mogu biti genetske bolesti, kao što su različiti ekcemi i upale.
Retka forma izuzetno suve kože, grube na dodir i sa suvim ljuskama, naziva se ihtioza, koja je nasledna. Lečenje uključuje ublažavanje simptoma hidratantnim sredstvima i odgovarajućim lekovima.
Atopijski dermatitis
Kada suvoća kože prati snažan svrab, beba može imati atopijski dermatitis.
To je hronično oboljenje sa svrabom i upaljenom kožom, koje može da se pojavi na različitim delovima tela (zavisno od starosti osobe).
Pogađa otprilike 15–20 % dece, najčešće se javlja između 2. meseca i 5. godine života.
Prepoznaje se po izraženo svrbežnim, upaljenim kožnim žarištima sa crvenim tačkicama, što negativno utiče na spavanje, odmor i koncentraciju deteta.
Atopijski dermatitis može biti blage, umerene ili teške forme.
Kod blagih oblika prisutna je crvenilo, ali nema perutanja kože, dok kod teških oblika postoji živo crveni eritem, moguće je i curenje ili perutanje kože.
- Oglasi -
Do druge godine života, bolest najčešće pogađa obraze, zapešća i spoljne delove udova, a upala kože obično je veoma akutna, sa intenzivnim crvenilom i vlaženjem.
Kod atopijskog dermatitisa, nega i higijena kože su od ključnog značaja.
Osnovna nega zahteva svakodnevno pranje mlakom vodom i što manje proizvoda, a ako koristite sredstva za negu, trebalo bi da budu prikladna za kožu sa atopijskim dermatitisom.
Kupanje ne bi trebalo da traje predugo. Držite se „pravila tri minuta“: nakon pranja, nežno obrišite kožu i zatim u roku od tri minuta nanesite negujući preparat na još vlažnu kožu.
Kada se prepozna alergija, treba izbegavati alergene, koji mogu biti ishrana ili inhalacija.
Alergeni iz hrane mogu biti na primer mleko, jagode, kikiriki, meso, žumance i belance, morski plodovi, žitarice itd., dok su inhalacijski alergeni grinje u kućnoj prašini, poleni trava i drveća, perje i plesni.
Ako uprkos redovnoj nezi i izbegavanju alergena upala kože i dalje traje, treba se obratiti pedijatru, koji će propisati odgovarajuću terapiju i, ako postoji sumnja na alergiju, uputiti za dalja ispitivanja kod alergologa.
U slučaju teže forme atopijskog dermatitisa koja ne reaguje na terapiju propisanu od strane pedijatra, preporučljivo je da se obavi pregled kod dermatologa.
Pelenski osip
Izuzetno česta promena na bebinoj koži je crvena, upaljena i iritirana koža u predelu pelena.
To je pelenski dermatitis ili pelenski osip, karakterističan na mestima gde pelena pokriva bebino kožu.
Može se javiti u bilo koje doba i bez posebnog razloga, jer je koža kod neke dece već prirođeno osetljivija, ali obično je to kombinacija različitih faktora: vlažnosti, trenja, dugotrajne izloženosti urinu i stolici, kao i osetljivosti bebine kože.
Blage forme upale manifestuju se kao jednostavno crvenilo (eritem), kasnije koža može postati suva i ljuskava.
U ozbiljnijim formama pojavljuju se osip (papule), mehurići, erozije i hipertrofične papule. Svi ovi simptomi prate i svrab, koji se najčešće javlja između 4. i 12. meseca života.
U određenim periodima života, bebe su osetljivije i podložnije pelenskom osipu, na primer pri prelasku sa dojenja na flaširanu hranu, nicanju prvih zubića, uvodjenju nemlečne hrane u ishranu, konzumiranju prvih obroka kravljeg mleka i nakon terapije antibioticima.
Pelenski osip može biti posledica i nedostatka higijene i retke promene pelena. Pri korišćenju jednokratnih pelena, trebalo bi posebno obratiti pažnju na one koje imaju visoku moć upijanja i visok sadržaj pamuka.
Pelene Pampers, na primer, već su osmišljene sa mehanizmima koji pomažu ravnomerno raspoređivanje vlage po peleni i udaljavanje od bebine kože, istovremeno su veoma rastezljive, meke i prijatne za čak i najosetljiviju bebnu kožu.
Na taj način osetljiva bebina koža ostaje suva i zaštićena.
Za dodatnu zaštitu, možete izabrati Pampers Harmonie pelene, koje su dermatološki testirane, izrađene od visokokvalitetnog pamuka i ne sadrže dodate mirise i losione.
Naravno, bez obzira na visoku moć upijanja, preduslov za prevenciju i odgovarajuću negu pelenskog osipa je redovno menjanje pelena, na što vas upozorava praktični indikator vlažnosti na Pampers pelenskim gaćicama.
Prilikom svake promene pelena, kožu treba temeljno, ali nežno očistiti i ostaviti da se potpuno osuši, a takođe je preporučljivo koristiti dodatna sredstva za negu (na primer, praškaste paste, riblje masti, masti sa cink-oksidom), koje smiruju kožu, pružaju intenzivniju zaštitu i ubrzavaju regeneraciju.
Gljivična infekcija ili kandidijaza
Ako koža u predelu pelena postane crvena, perutava ili puna bubuljica, uzrok tome može biti gljivična infekcija, koja često prati i infekcija oralne sluznice.
Gljivice iz usta putuju do genitalija i sa stolicom inficiraju predel oko anusa.
Pedijatar u ovom slučaju propisuje mast i tinkturu za usta, a znaci infekcije obično nestaju u roku nekoliko dana.
Savet koji bi trebali čuti svi roditelji pre leta
Dobra vest je da većina zdravstvenih problema koje deca imaju, s odrastanjem prolaze, neki čak i bez lečenja, ali kod onih koji bi se inače sami povukli, lečenjem skraćujemo njihov tok.
U svakom slučaju, posebno pred letom, neće biti suvišno čuti savet koji mnogi roditelji nedovoljno poštuju.
Čak i prekomerna upotreba kreme, posebno kod beba, može imati negativne posledice.
Dečija koža je uglavnom sposobna da se sama obnavlja i ako ne pokazuje znakove isušivanja ili dodatnih opterećenja, tada ne zahteva posebno mazanje.
Pa ipak, zaštita od sunca – to je neophodno u sunčanim letnjim danima!