Moja mama je heroj : Kada sam se rodio imao sam 5 kila ali …

Zdravo! Želela bih da moju priču podelim sa Vama. Imam 23 godine, prvorotka sam I mama jednog velikog dečaka. Moje porodjajno iskustvo prošlo je ovako:

beba 5 kila

Moj termin bio je 05.03.2016. godine, taj dan otišla sam kod mog ginekologa na kontrolu, na CTG-u ništa, grlić zatvoren, nikakvi bolovi, apsolutno ništa se ne dešava. Taj dan moj ginekolog odluči da mi da uput za bolnicu pošto sam prvorotka I pošto sam se užasno uplašila porodjaja koji se bižio. Takodje njima sam prepustila da odluče da li ću se poroditi prirodno ili carski. Iskreno nikad nisam bila za carski rez. Užasno sam se plašila carskog zbog iskustva drugih, a najviše zbog oporavka.

- Oglasi -

07.03.2016. odlazim u bolnicu, na prijemu doktorica stvalja me na listu za carski rez pošto mi je stomak bio ogroman., a I termin prošao.

08.03.2016. počinju neke lažne kontrakcije.

09.03.2016. Doktorica koja me primila odlazi na put, u smenu dolazi doktor koji me inače kasnije porodio. Po njemu ja nisam bila za carski rez I lepo me čovek skine sa liste, uradi UZ beba na UZ 3500 gr, ja puna sreće dete nije veliko ne moram na carski.

10.03.2016. ujutru oko 7h odlazim na CTG I dok sam čekala da se završi u tom trenutku počinju bolovi, bolovi su počeli u 7h I vremenom bol postaje jača. Oko 12h dolazi dežurna doktorica da me pogleda ja otvorena 3 prsta I odlazi. Bolovi se sve više pojačavaju gde sam ja od muke počela da vrištim pošto takvu bol mislim da niko nije doživeo kao ja tada. Pošto sestra nije mogla više da me sluša koliko sam zapevala pozove porodilište da me prebace tamo, u porodilište odlazim oko 16h.

Ponovo dolazi doktorica koja me I prvi put pregledala tog dana da mi kaže kako sam otvorena 7 prstića I da ona mora da ide kući pošto joj se smena završava I da nema račun da mi ona probuši vodenjak već da sačekam sledećeg dokrora koji je doalzio u smenu od 19h.

Ponovo mi rade CTG. Bolovi na CTG preko 100, poslednji put kada sam pogledala aparat bilo je preko 120. Dolazi doktor oko 19h buši vodenjak I prelazim u porodjajnu salu. Kada su me prebacili  uključuju mi indukciju da pojačaju kontrakcije kako bi mogla da izguram. Porodjaj počinje babice skaču po meni, doktor me odmah seče da bi glava mogla da prodje .

I na svet dolazi moj dečak. Prvo što sam videla to je bio moj dečak koji je ležao na stolu I prvo moje pitanje bilo je: Zašto moja beba neplače? Odgovor nisam dobila, babice ga brzinski odnose u drugu prostoriju I on počinje da plače.Doktor u tom trenutku pita za težinu I dužinu, a ona odovara: Doktore, beba je teska 4900gr, dugačka 58cm. U tom trenutku doktor mi govori sledeće : Al sam se ja za*ebao, bila si odlična, svaka ti čast!

Ja puna srece. I ne obracam paznju toliko na njegovu duzinu I tezinu.  Donose mi ga I ja ga ljubim u desnu ruku I ponovo ga odnose od mene. Pitam ih za ocenu oni mi govore 7/8. Nista meni drugo ne prolazi kroz glavu sem duzine I tezine.

Posle dva sata stvaljaju me na krevet I pravac soba, pre nego što smo krenuli pitao me doktor da li me boli šta, ja sam se žalila na cmar, on mi rekao kako je to normalno. Od tog trenutka kada sam došla u sobu počinje težak period u mom životu. .Posle 3h od porodjaja ja dobijam  užaasne bolove gde doktor dolazi da me pregleda I mrtav hladan kaže kako mora da me operiše zato što je bebina ruka napravila hematom I zbog toga sam imala užasne bolove posle I zapravo nije me boleo čmar.

Odlazim u salu,a tamo njih 10. Stavljaju mi kiseonik I od tog trenutka  prekid u mojoj glavi neka 3h. Vraćaju me u sobu sa sve kateterom I drenom. Posle toga tri dana sam ležala na iglama, primala sam infuziju, plazmu I transfuiju krvi, hemoglobin 70.

Bebu mi nisu donosili pošto je bila u izoleti dva dana, onda sam ja treći dan već počela da se bunim zašto mi ne donesu dete bar da ga vidim, pošto od silnih infuzija nije moglo mleko da mi krene pa ga nisam dojila. Babica mi donosi dete, a detetu fiksirana  desna ruka, prvo što sam pitala bilo je šta mi je sa detetom, odgovor je bio sledeći: Vaša beba mora na terapije, ništa strašno, rešićete to za dva- tri meseca, ja tu počinjem da vrištim I molim je da mi objasni zašto? Njen odgovor bio je sledeći:

  • Vi ste imali porodjaj sa forcepsom, prilikom porodjaja bebi je oštećena desna ruka I njoj su oštećeni nervi ( PLEKSUS BRACHIALIS), ona za sada ne može da podigne ruku ni ti da je savija, ali sve će se to rešiti vežbama, okreće se I odlazi. Razlog zašto sam porodjena tako je zbog bebine težine, a razlog zašto ja ništa nisam znala je zato što od babica na porodjaju nisam videla kada je on koristio kašike. Pet dana sam ležala u bolnici niko ništa za to vreme nije hteo da mi kaže, otišla sam kući bez opšteg stanja o detetu I meni.
  • 04.2016. beba I ja odlazimo u Univerzitetsku Dečiju Kliniku (UDK)u Beogradu I od tog dana počinjemo sa terapijama, evo već dva meseca kako vežbamo I beba je hvala Bogu super  počinje polako ruku da podiže.

Ono što ja zapravo želim da kažem jeste da ma koliko bežali od sudbine, ona se nikad ne može izbeći. Da sam raščistila sama sa sobom I da sam otišla na carski ništa od ovoga se ne bi desilo, pošto sam htela prirodni porodjaj ali to opet nije bila moja krivica, već krivica doktora jer smo čuli od drugih kasnije da je tražio pare za carski,a pošto mi nismo platili on me skinuo sa liste I porodio me prirodno, omašio kilažu za 1400 gr, I sad kada treba da budem najsrećnija I da uživam sa svojim detetom ja zbog njegove greške moram ponovo da se vučem po bolnicama I naravno nikom ništa. JA ima da pamtim ovo do kraja života, a on ima da uživa u tome što je nekom upropastio život !!

Strašno !! Opet greška lekara opet njihov bezobrazluk !!

Svaka čast mami na velikom dečaku kojeg je već u stomaku odgajila . Tuga je to što joj se desilo i zašto ih nije tužila samo ona to zna :

Ja im želim puno sreće u životu i da se ovako nešto više nikada ne ponovi !!

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

autor priče . anonimna mama

izvor:devetmeseci.net

Drugi su čitali i ove priče

Komentara
Loading...