Po prvi put imamo jednu ovakvu priču . I ja sam ostala iznenađena jer nisam čula za ovo nešto slično ali ovo ne . Zato sada imate priliku da sve saznate o ovome . Ako neko još ima ovakav problem znajte da  niste same , i netreba da se stidite zbog toga ili da vas ljudi čudno gledaju , treba da imaju razumevanja i da vam ponude pomoć . 

A sad da pročitamo priču naše mlade čitateljke koja se bori sa ovim , a posle u nastavku i nešto malo više o toj bolesti.

Ne znam kako bih krenula sa mojom pričom. Dugo bih pisala, pokušaću nekako da ukratko ispričam.

Udata sam i imam 21 godinu (srećno udata). Neću da pričam kako smo se upoznali jer stvarno ne znam kako sve da pišem a i nije to o čemu bih pričala. Pa da počnem, udala sam se oktobra 2014 želeli smo da osnujemo porodicu brzo i ja sam ostala u drugom stanju prvi mesec. Sreća neopisiva, to znate i vi drage mame i trudnice. Redovne kontrole beba napreduje sve super.

Gubitak prve bebe jako bolan za mene 

Otišla sam na kontrolu redovnu bila sam 17 nedelja doktorka radi uz gleda i ćuti. Ja vidim da nešto nije u redu ali ne mogu da progovorim ćutim i nadam se dobrom. Kaže ona meni beba nam je mnogo mirna, možda spava, pokušava ona da je probudi ali ništa, daje uput za bolnicu. Ja u šoku ne znam gde sam .Zovem muža plačem ulazim u auto i kažem nešto nije u redu.

Kreće do bolnice jedva vozi ne znam ni kako smo stigli, kažu doktori pa vama beba nije živa skoro nedelju dana. Ja ne znam šta da kažem nisam krvarila nije me boleo stomak bebu nisam mogla da pratin pokrete bila je mala i nisam ni jednom osetila da bih znala. Morali da indukuju porodjaj, bebe nema ne može da se uradi ništa gledali su da ja ostanem živa, posle dva dana sve je prošlo Bogu hvala kako treba.

Da skratim radila sam sve rezultate nisam želela da prodjem kroz to opet. Četri meseca od spontanog ja samo padam u krevet ne znam šta mi je nemam snage ni za šta. Tad nisam znala da je krenula anksioznost. Borim se kako znam i umem, saznajem za trombofiliju, i da je ona verovatno kriva za moju bebu.

Opet trudna ali veliki strah u meni

Ostajem posle pet meseci trudna, strah, sreća sve pomešano, inekcije za trombofiliju primala svaki dan, kontrole beba napreduje, ja celu trudnoću borim se sa panikom, išla kod psihologa sve super ali organizam mi je takav osetljiv.

Moja devojčica je stigla na svet 

Strah uvek tu, kad odem na kontrolu znojim se lupa srce hvata panika, i celu trudnoću tako, neću borim se ali ne vredi. Imala sam snage zbog moje bebe i dodje vreme da ostanem na odeljenju zbog inekcija i porodjaja.
Indukovali porodjaj prelazim termin a zbog terapije ne smeju da me drže i tako na svet dodje moja duša, radost, snaga sve u životu, moja devojčica 3100, 55cm duga. Obe smo dobro. Zahvala Bogu.

Izlazimo iz bolnice i mene prolazi anksioznost sve super, ostajem sama sa bebom dok muž radi (inače nisam u trudnoći ostajala sama baš zbog panike). Prošlo pet meseci kreće ponovo panika sve se vraća, evo moja beba ima devet meseci ja se borim.

Jaka sam zbog nje ali samo ko je prošao kroz ovo zna kako je, strah da budeš sam, strah da odeš u kupovinu i svašta nešto, da odem negde šta ako me uhvati panika šta da kažem, kako to drugi vide? Pored svog stresa hvala Bogu dojim je, ne pijem nikakve lekove. Teško je živeti sa ovim, remeti ceo život, razume onaj ko je ovo doživeo. Gde god da krenem prati me, ne da mi mira.

PORUKA ZA ŽENE KOJE IMAJU ISTI PROBLEM KAO JA 

Mogla bih još da pišem. Ne dam se, imam za koga i da se borim. Znam proćice i ovo. Mi zene smo jake. Moja devojčica i muž su mi sve, moram da kažem da mi je on bio podrška, bez njega ne znam kako bih. Žene koje imaju ovaj problem želim da im kažem da se bore, da ne odustaju, sve je iz naše glave, i moramo da mislimo pozitivno, panika ? Anksioznost? Ne dam da me preovlada danas idem sa porodicom u kupovinu i ne zanima me šta će da se desi, jer danas je moj dan i tako isto i sutra.

A sada još jedan primer kada se dešava ovo je pisala takođe jedna mlada devojka

Imam 20 godina i već skoro godinu dana idem na REBT terapiju koja mi je zaista pomogla, prvenstveno da shvatim šta se to sa mnom dešava, šta je anksioznost i na kraju na koji način da menjam misaone obrasce i čitav odnos prema tom trenutnom stanju. Dosta toga sam naučila o anksioznosti, mislim da više ni nema nečega što ne znam vezano za to „čudnjikavo“ stanje. E sad, moja anksioznost se uglavnom povećava i dovodi do blažih (ali neprijatnih, naravno) napada panike i to baš onda kada je u pitanju neka separacija. Separaciona anksioznost je najjača kada treba da krenem na putovanje…stoga sam dugi niz godina izbegavala da bilo gde otputujem. Ipak, prošle god. sam rešila da odem na more, naravno prvi dan sam bila anksiozna, kasnije je to prošlo, ali tada sam zaključila da mi treba pomoć i krenula na terapiju kada sam došla sa odmora. (Zamislite, preživela sam! :D)

Ali i meni se slično dešava : Ja nigde ne putujem a volela bih , na početku dok je bila manja anksioznost išla sam u manastir Ostrog to je bilo posle spontanog dao mi Bog snage
Dala sam ime devojčici Vasilija
I do pošte ma bilo gde da krenem prodavnica do lekara meni je to haos samo u glavi šta ako me uhvati i onda znojim se osećaj da me guši i lupa srce 🙁 

 

Nije lako boriti se sa ovim ali ja znam da će se ona izboriti , i da će uskoro imati normalan i društveni život . Tamo gde je ljubav tamo je i volja i snaga i sve !! Hvala mojoj čitateljki na ovoj priči . 

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM PORTALIMA !

autor priče . anonimna mama

izvor.devetmeseci.net

A sada malo više o ovome od stručnih lica 

Separaciono anksiozni poremećaj

Uvod
Pojedinac sa separaciono anksioznim poremećajem (SAP) ispoljava anksioznost i strah od odvajanja od ljudi i mesta za koje je jako vezan. Strah i anksioznost nisu u skladu sa uzrastom i nivoom razvoja na kojem se nalazi.
DSM-5 uvodi dve važne promene u definisanje separaciono anksioznog poremećaja.
Prema DSM-5, SAP više nije poremećaj koji ima svoj početak isključivo u detinjstvu. Ne postoji određeno životno doba za koje se vezuje njegov nastanak. Shodno tome, SAP je sada kategorisan u grupu Anksiozni poremećaj i više nije u grupi pod nazivom Poremećaj obično prvi put dijagnostikovan u ranom detinjstvu, detinjstvu, ili adolescenciji.
Promene koje uvodi DSM-5 priznaju da se SAP može razviti i u odraslom dobu. Žrtve rata i prirodnih katastrofa bilo kog uzrasta mogu da dožive SAP. Kod ratnih veterana separaciono anksiozni poremećaj je često komorbidan sa PTSP-om. SAP koji se razvije u odraslom dobu može da ukazuje na nastajanje psihopatologije. Separaciona anksioznost ponekad se razvija i u druge poremećaje, uključujući panični poremećaj, veliki depresivni poremećaj i agorafobiju.

Simptomi separaciono anksioznog poremećaja

Separaciona anksioznost je normalna pojava kod dece na uzrastu od 3 do 4 godine. Neka deca i u kasnijim uzrastima mogu da osećaju značajnu nervozu i stres zbog razdvajanja, da ispoljavaju socijalno povlačenje, teškoće sa koncentracijom u učenju ili u igri, problem sa spavanjem.
Dete odraslo u veoma zatvorenoj i povezanoj porodici može da bude podložnije razvoju separaciono anksioznog poremećaja. Veliki broj osoba koje imaju iskustvo sa SAP-om takođe imaju i depresiju.
Kada je odvojeno od osobe za koju je emotivno vezano, dete može da ispolji pojačane strahove prema nepoznatom, na primer prema životinjama, strancima, putovanjima. Može da se plaši telesnih povreda i smrti, svoje ili osoba koje voli. Obično se javljaju i negativne emocije, na primer bes ili osećaj zanemarenosti. Osoba sa SAP-om može da razvije fizičke simtome koji su povezani sa stresom kao što su glavobolja, mučnina, lupanje srca, povraćanje.
Odrasle osobe sa separaciono anksioznim poremećajem, koje su ga doživele i u detinjstvu, češće imaju i druge anksiozne poremećaje, uključujući izbegavanje, zavisne i opsesivno-kompulzivne poremećaje.
Prema DSM-5, separaciono anksiozni poremećaj (SAP) je definisan na sledeći način:
Kod osobe ispod 18 godina separaciono anksiozni poremećaj istrajava najmanje četiri nedelje, a kod odraslih najmanje šest meseci. Pojedinac sa SAP-om trpi upornu anksioznost na razvojno abnormalnom nivou, kao odgovor na razdvajanje ili predstojeće razdvajanje od osoba za koje je vezan. Postojanje SAP-a se može pretpostaviti ukoliko osoba među simptomima koji slede ima najmanje tri.
Ponavljajuća prekomerna zabrinutost, koja se javlja kada se očekuje udaljavanje ili se udaljava od kuće ili od značajnih osoba sa kojima je pojedinac povezan.
Uporna i preterana briga o mogućem gubitku osobe sa kojom je uspostavljena jaka veza, ili briga o njenoj eventualnoj ugroženosti, bolesti, povredama, smrti.
Uporna i preterana briga o mogućem nepoznatom i neželjenom događaju (osoba strahuje da će biti kidnapovana, da će zalutati, doživeti nezgodu, razboleti se) koji bi izazvao odvajanje od značajne osobe.
Uporno oklevanje ili odbijanje da se ode daleko od kuće, čak i do škole, do posla, ili bilo gde drugde, zbog straha od odvajanja.
Uporni i preterani strah ili nespremnost da pojedinac ostane sam, ili bez osobe sa kojom je vezan, u kući ili u drugim situacijama.
Preterana nespremnost ili odbijanje da se spava van kuće ili da se ode i spava bez osobe za koju je pojedinac vezan.
Ponavljajući snovi ili košmari u kojima se često javlja tema o razdavjanju.
Ponavljajuće žalbe na fizičke simptome (glavobolje, mučnine, povraćanje) u situacijama kada može doći do odvajanja od značajne figure, ili usled odvajanja.
Da bi se dijagnostikovao separaciono anksiozni poremećaj, pojedinac mora da ima klinički značajan nivo stresa ili oštećenja u društvenim, akademskim, profesionalnim i drugim oblastima funkcionisanja, koja nisu nastala i ne mogu se bolje objasniti nekim drugim poremećajem. Deca sa autizmom, na primer, često ne reaguju na socijalne signale, ali njihovi socijalni deficiti nisu u vezi separacionim poremećajem. Osobe sa agorafobijom takođe mogu imati strah od izlaska, ali to nije SAP.
Napadi panike su povezani sa separaciono anksioznim poremećajem.

Uticaj separaciono anksioznog poremećaja na svakodnevni život

Dete sa separacionom anksioznošću može da odbije da učestvuje u društvenim događajima i aktivnostima. Može da izbegava da odlazi u kućne posete kod prijatelja i rođaka, ili da izbegava odlazak u školu. Dete može da ispoljava i opoziciono ponašanje kao što je bes, vrištanje, plač i udaranje. Opoziciono ponašanje je često najizraženije kada treba da ide u školu, ali takvo ponašanje se ne kvalifikuje uvek kao SAP – iza prkosnog ponašanja, na primer, može da bude agorafobija. U slučajevima ovakvog ponašanja potrebna je ponekad i dodatna istraga, pošto odbijanje može da bude uzrokovano niskim ocenama ili vršnjačkim maltretiranjem.
Nostalgija je takođe prisutna kod većine dece.
Rana identifikacija poremećaja je važan korak u obezbeđivanju pravovremenog i uspešnog tretmana, jer se tako postižu bolji rezultati lečenja. Osoba sa SAP-om može manifestovati delinkventno ponašanje u kasnijoj fazi života, uključujući delinkvencije na školskom uzrastu kao i zloupotrebe droga i razne oblike bolesti zavisnosti.

Izvor ovog teksta (psihobata.com/) 

PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE 

• Pobedite strah od porodjaja u 5 koraka
• Top 7 trudničkih strahova
• Ovo je priča o spontanim pobačajima i želji koja ruši sve strahove -Želja za majčinstvom

PODELITE OVU PRIČU MOŽDA BAŠ NEKOM JE POTREBNA !! HVALA :*