Autizam je poremećaj koji se može javiti u svakoj porodici. Uznemirenost mogu da isprovociraju određeni zvuci, dodir, ukus, miris, vizuelni prikaz ili samo pokret.

Autistična deca su posebno osetljiva na nagle i neočekivane promene dnevne rutine. Moguće da im smetaju neudobne cipele ili garderoba, da im je pretoplo ili hladno, ali da ne znaju kako da na pravi način izraze nezadovoljstvo.

Autistična deca imaju slabiju kontrolu nad emocijama, pa su kod njih dosta češće situacije koje izazivaju jaku uznemirenost.

 Jaka emotivna reakcija može biti isprovocirana i poteškoćama u razumevanju društvenih normi i konvencija.

Šta sve izaziva jak stres kod autističnog deteta?

Nije uvek jednostavno prepoznati situacije koje ne gode autističnom detetu. Jaki mirisi, na primer, sveže farbe ili hrane, blješteća svetla, glasni zvuci, promene na putu od kuće do škole, mogu da izazovu burne reakcije.

Moguće je da dete neće u svim situacijama isto reagovati, pa tako zvuk koji je bio nepodnošljiv u utorak, u četvrtak ne mora da izazove nikakvu posebnu nelagodnost.

U prepunom bioskopu, posebno ako očekuje crtani film kojem se raduje, dete može biti sasvim dobro, dok će stresno reagovati na gužvu u tržnom centru.

Roditeljima je, iz ovih razloga, nekada veoma teško da odrede šta će izazvati jak stres kod deteta.

Mnogo bolja opcija jeste, ako je moguće, pokušati naučiti dete da kontroliše svoje emocije.

Postoje tehnike koje, i pored mogućnosti greške, mogu biti od pomoći.

Posebno su biti oblici terapije igrom koja ima za cilj da „utrenira“ mozak da na određene načine reaguje na dodir, zvuk, sliku i pokret.

Autizam i kućni ljubimci

U slučaju anksioznosti detetu mogu da pomognu brojanje, duboko disanje, gledanje umirujućeg video snimka ili čitanje omiljene knjige.

Senzorne igračke, ali i loptice koje se stiskaju u šaci, igranje glinom mogu da smire dete.

 Ljuljaška na otvorenom ili zatvorenom prostoru može biti od velike koristi.

Prsluk ili ćebe mogu pružiti detetu osećaj sigurnosti. Smatra se da kućni ljubimci lekovito deluju u stresnim situacijama, posebno kod dece sa autizmom.

Kako prepoznati znake uznemirenosti?

I najbudniji roditelj može biti suočen sa iznenadnom i jakom uznemirenošću deteta.

Zato je bitno, ako je moguće, na vreme prepoznati znakove uznemirenosti. Savet je da se prate promene u okruženju – da li su vrata zatvorena ili otvorena, da li je stišana ili pojačana muzika.

Pitajte dete kako  je, ako niste kod kuće ponesite na put omiljene igračke deteta. Nastojte da budete smireni.

Preporuka stručnjaka jeste da ne pokušavamo da objašnjavamo situaciju, jer bilo kakvo rezonovanje neće uticati i na visoko funkcionalno dete.

Ne ignorišite potrebe deteta, ne ostavljajte ga samog, deca sa autizmom neće do kraja biti svesna opasnosti. Nepoznate osobe neće smiriti situaciju i pored najboljih namera, moguće je da samo dodatno uznemire dete