Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetskom Koledžu u Londonu, bebe mogu da reaguju na emocije u ljudskom glasu već u trećem mesecu nakon rođenja.
Rezultati su dobijeni skeniranjem mozga ispitivanih beba – koje su za to vreme spavale, pomoću uređaja za funkcionalnu magnetnu rezonancu (takvim snimanjem je moguće pokazati aktivnost delova mozga pri izvršavanju nekih zadataka).
Bebe veruju ličnom iskustvu
Kanadski stručnjaci sa Univerziteta Konkordija su utvrdili da deca od 13 do 16 meseci života oponašaju glasove, postupke i izraze lica odraslih osoba, ali ne i ako ih je ta osoba prethodno na neki način prevarila. Mališani u najmlađem uzrastu uče kome da veruju na osnovu ličnog iskustva, tako da se onima koji jednom nasednu na neku “prevaru” odraslih, to više neće ponoviti.
Bebe prepoznaju glas
Velški naučnici su otkrili da bebe jednako reaguju na glas roditelja bez obzira na to da li oni govore na maternjem ili na stranom jeziku. Dr Meridit Gatis tvrdi da bebe, barem u prvoj životnoj fazi, “razumeju” roditelje – na osnovu tona njihovog glasa, a ne reči.
Bebe su ljubomorne
Psiholozi tvrde da se ljubomora javlja čak i kod dece od godinu i po dana, posebno ako se u tom periodu pojavi novi član porodice (beba). Iako je nejasno kako se dete u tom uzrastu oseća ugroženo od strane mlađeg člana, u njegovom ponašanju je ljubomora veoma izražena. Utvrđeno je i da devojčice više pokazuju ljubomoru od dečaka.
Bebe razlikuju dobro i loše
Bebe su u stanju da razlikuju dobro od lošeg već od navršenih šest meseci života, ustanovili su naučnici. Istraživači su zatražili od beba različite starosti da izaberu između lutaka koje su prethodno videli da se ponašaju dobro ili loše i otkrili da im je bila draža “dobra lutka”. Neke jednogodišnje bebe od kojih je zatraženo da uzmu slatkiše od “loše lutke” su čak udarale tu igračku po glavi.
Bebin plač – najneprijatniji zvuk
Naučno je dokazano da je najneprijatniji zvuk na svetu – dečji plač. Tim američkih naučnika je zaključio da je plač gori i od zvuka cirkularne testera dok se seku drva, pa i od grebanja noktima po školskoj tabli.
Bebe osećaju muziku
Prema najnovijim istraživanjima, muzici i plesu ne mogu da odole čak ni najmlađi. Da bi ih testirali, naučnici su puštali bebama klasičnu muziku, ali i melodije bržih ritmova i govora, i kamerom zabeležili rezultate. Bebe su mnogo više mrdale rukama, nogama, trupom i glavom dok je puštana muzika, nego kada im je puštan govor, što dokazuje da je sposobnost plesanja urođena. Tako neke bebe prave pokrete potpuno u ritmu muzike dok se druge pokreću bez ikakvog takta. Takođe, kada beba napuni pet meseci ona prilično precizno ume da razlikuju tužnu pesmu od vesele. Do devetog meseca bebe nauče da razlikuju zvuke melanholičnih pesama od nekih bržih kompozicija.