Čuvarkuća: Uskršnje jaje čuva od zla i bolesti

Jaje je simbol svemira i plodnosti i ima značajnu ulogu u narodnim običajima vezanim za rast i rađanje. Simbolika jajeta vezana je za stvaranje novog života, što simbolizuje i uskrsnuće Isusa Hrista. Uskršnje jutro se mora dočekati korpom punom šarenih jaja koje poklanjamo kao znak prijateljstva, ljubavi i dobrih želja.Veliki četvrtak i Veliki petak su dani u koje se boje uskršnja jaja.

Čuvarkuća Uskršnje jaje čuva od zla i bolesti

Prvo jaje koje je te godine obojeno u crveno naziva se “čuvarkuća” i pripisuje mu se magijska moć: smatra se zaštitnikom kuće i porodice. Srbi sa Kosova su “čuvarkuću” nazivali i „strašnik“, zato što se verovalo da je lek za one koji se od straha razbole, ali i da može da odagna oblake koji donose grad, pa su ga iznosili pred kuću kad bi led počeo da tuče useve.

- Oglasi -

Jaje kao simbol Uskrsa
Ovo datira još od vremena kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila jaje govoreći mu da je Isus vaskrsao, ali simboliše i nov život, snagu života, jer pile samo iznutra razbija ljusku i izlazi na svetlost dana. Jaje je simbol života.

Šta sa uraditi sa jajetom koje je bilo čuvarkuća godinu dana?

Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao.

Neko jaje zakopava u baštu ili vinograd da čuva zemlju od grada i prirodnih nepogoda.

U mnogim krajevima je običaj da ukućani protrljaju “čuvarkućom” lice da bi bili zdravi i rumeni kao jaje. U nekim delovima Srbije su se na Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćila “čuvarkuća”.

U okolini Boljevca se crveno obojena jaja nazivaju “peraške”, a prvo obojeno jaje su zakopavali u vinograd, kao zaštitu od grada. U Leskovačkoj Moravi su na Veliki petak davali stoci u hrani crveno jaje. Ponegde, kao u Leskovačkoj Moravi, prvo obojeno jaje se naziva “izmamak”. Bojeno je uz bajanje i smatrano lekovitim. neke domaćice su čuvale izmamak i prva dva jajeta obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine.

U Šumadiji su na Uskrs zakopavali tri jajeta, da konoplja bude bela. Prvo obojeno jaje je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseni prvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne ga donosili kući i čuvali preko godine kao lek ili zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad. Belo jaje se stavlja u sredinu uskršnjih kolačića (kavajčića), koja se daju na dar.

Crvenim ljuskama uskršnjih jaja pripisuje se magijska i lekovita moć, a ljuske od jajeta posle igre tucanja jaja moraju se smrviti, da u njima veštice ne bi mogle da se prevoze preko vode.

TEHNIKA ŠARANJA MRAVIMA 
U ne tako davna vremena domaćice su oslikavale jaja isključivo onim što bi našle u prirodi. U crveno su bojena jaja kuvanjem broća, žutocrveno – kuvanjem ruja, crvenomrko metvice, crvenkasto – šljivove kore. Žutu, oker i braon boju dobijali su od lukovine, mlečike, kukureka, koprive, duda, dunje, smreke, breze. Tamno smeđu boju jajima daje orahovina, cerovina, zelenu – seme koprive i koren patlidžana, plavu – divlji zumbul, crnu – čađ. U Leskovačkoj Moravi u kućama koje su u žalosti se za Uskrs ne boje jaja crveno već u crno bez znaka i belega, pa se u narodu nazivaju kaluđera.

* Na Uskrs, prema običajima, valja nositi novu odeću jer ona donosi sreću.

* Obojeno jaje se zove i pisanica, reč koja je ostala iz staroslovenskog jezika u kom je pisati značilo i slikati.

* Zmija koja se ulovi između Uskrsa i Đurđevdana stavljana je u Gornjoj Pčinji u bocu s rakijom, da ugine, pa su tu tečnost čuvali kao lek od zmijskog ujeda.

* Veruje se da na Vaskrs ne valja zaspati pre ponoći, inače će osoba spavati celog leta pa ništa se neće stići da uradi.

* Egipćani i Persijanci imali su običaj da boje jaja u prolećne boje i daruju i prijateljima mnogo pre no što je rođen Isus Hrist.
Pri bojenju jaja najčešće se koristila lukovica. Potrebna je prilična količina suvog sloja luka da bi se dobila boja, te danas, kad sve kupujemo na kilo, to predstavlja problem, osim ukoliko ste zalihu počeli da sakupljate od prethodnog Uskrsa. Zato su tu kao ispomoć raznorazne boje za tekstil koje su nam pristigle u domove početkom 19. veka.

Tehnika ukrašavanja odavala je bogatstvo i individualno umeće pojedinca u skladu s tradicijom. Pre više od pola veka ornamenti su rađeni voskom „na zvezde“, „na mesec“, „na jelove grančice“… U nekim zemljama svaka porodica je imala svoj ukras za jaja koji se prenosio s kolena na koleno. verovalo se da ornamenati imaju posebnu moć zaštite ukućana od bolesti.

Tehnike bojenja su bile različite: od listova uvijanih u krpe, uvijanja koncem, šaranja četkicom i bojama, do upotrebe mrava. Deca bi ofarbana jaja nosila na mravinjak. Mravi bi kroz boju prosekli svoje putiće i tako ih išarali za nekoliko minuta. Onda je bilo dovoljno da ih otresete i odaberete najlepše. Inače, uskršnje jaje se zakopavalo u mravinjak i zato što se verovalo da to donosi sreću i napredak domaćinstvu.

DEČIJE RADOVANJE 
Jaje simbolizuje stvaranje. Da bismo klicu života iz jajeta „preuzeli“, jaje bi trebalo – pojesti. Ima nekoliko igara koje su vezane za uskršnja jaja i tamanjenje istih.

Tucanje: Uzmete jaje koje vam se čini najjače i krenete u obračun po komšiluku. Ko pobedi (njegovo jaje ostane celo) uzima kao nagradu razbijeno jaje protivnika.

Zanimljiv porodični običaj je da se tankom iglom izbuši sveže jaje s obe strane, pa unutrašnjost izduvate u činiju. Dužom iglom provučete konac ili ukrasnu traku, s jedne strane napravite čvorić, na drugoj strani traku uvijete u omču. Svaki član porodice ukrasi jedno jaje, pa ga okače na grančice koje će, kao centralni ukras, stajati na stolu za vreme praznika.

* Svi poslovi bi trebalo da se dovrše do Velikog četvrtka jer se na Veliki petak ne radi ništa od grubih poslova. Strog post na Veliki petak ostavlja vremena da obiđemo grobove rođaka i da domaćica sa decom celiva plaštenicu u crkvi. Jela koja se tog dana spremaju su posna: čorba od paradajza, prebranac i rezanci sa orasima.

* Do večeri na Veliku subotu Uskršnji ručak mora biti skoro gotov. Trebalo bi da sadrži: jagnjeću čorbu, sarmu od zelja, jagnjeće pečenje, salate i kolače. Na Veliku subotu se mese testa i obredni uskršnji hlebovi. Posebno je ukrašavan obredni kolač, uskršnjak, od pšeničnog brašna, kićen bosiljkom sa utisnutim slovom (poskurnjakom). Uskršnjaci su ukrašavani i jajima.

* Rano ujutru na sam dan Uskrsa, domaćica na sto iznosi korpu sa šarenim jajima. Svaki gost ili putnik namernik koji pređe prag trebalo bi da bude poslužen jajetom, kolačima, kafom i slatkim.

Otkud u celoj priči zec? Zec je simbol plodnosti, novog života i meseca starih Egipćana. Moguće da je postao simbol Uskrsa zato što je praznik povezan sa mesečevim ciklusom. Egipćani su zeca zvali i Venu, što je označavalo izlazak boga sunca Ra i uskrsnuća boga Ozirisa. Zeca su “preuzele” neke evropske zemlje iz staronemačke mitologije po kojoj je on pratilac boginje plodnosti.

izvor:ikragujevac.com

 

Komentara
Loading...