Kada dodje beba na svet, novopečeni roditelji često dobijaju pitanja reda radi od znatiželjne okoline. I sama sam ih dobijala, a najčešće je glasilo:”Da li je beba dobra?” .
Uvek bi me to navelo na razmišljanje – šta uopšte znači “dobra” beba i koje kriterijume treba da ispunjava čim se to pitanje u toliko velikoj meri postavlja?!
Pa hajde da razbijemo i te predrasude!
Ta čuvena “dobra beba” je ona koja:
• Ne plače puno
• Leži mirno u krevecu, ne tražeći pažnju
• Nije “naviknuta na ruke”
• Ne traži da se hrani često, idealno na 3h
Dakle, velika većina beba se vrlo verovatno ne uklapa u gore navedenu definiciju, jer im njihova biologija to jednostavno ne dozvoljava!
- Oglasi -
Takodje, još jedno učestalo pitanje koje sam stalno dobijala je: ” A kako spava noću?”
Ta “dobra beba” bi po tim svim kriterijumima trebala spavati po mogućnosti celu noć, i to sama u krevecu, bez da se uspavljuje dojenjem.
Ljudi su me uvek to prvo pitali, da sam se često pitala što im je to toliko važno? Takva pitanja mogu samo deprimirati roditelje.
Ja sam uglavnom sa velikim entizijazmom odgovarala :” O da, mnogo je dobra beba, samo za poželeti!!” Neki bi se našli u čudu jer su verovatno očekivali drugačiji odgovor i moje žaljenje kako beba ne spava lepo, kako puno plače, voli da se nosi i slične nebuloze..
Bebe plaču. To je ono što one rade. Neke bebe se bore da zaspe, a neke da se hrane. Ništa od toga ih ne čini manje dobrim, a još manje ih čini lošim.
Bebe su tu da se vole, jednako jako kakve god one bile!
I velika istina je ona čuvena rečenica:
” Svaka beba je dobra beba!” i po meni- to bi trebao biti odgovor kada god neko uputi pitanje o bebinom ponašanju.