E pa ovako. Zovem se Nataša i imam 2o godina. Udala sam se prošle godine u novembru,u martu ove godine sam saznala da sam u drugom stanju. Bila sam presrećna.
Medjutim problemi koje smo suprug i ja imali nisu mogli tako lako da se prevazidju. On se upustio u avanturu zvanu “alkohol” i odlučio da se razidjemo. Tada sam bila četvrti mesec.Ja se vraćam kod svojih roditelja koji me podržavaju u odluci da rodim dete.
OSTAVIO NAS JE -NIJE NI PITAO ZA NAS
Tu počinje pravi pakao. Pojavljuju se prve kontrakcije,krvarenja. Tri meseca provedena u bolnici u gradu u kome živim. Nakon toga me šalju u Narodni Front. Tamo sve ispočetka. Saznajem da ću roditi sina. I uz sve te muke izgurasmo mi celu trudnoću. Otac mu se nikada nije javio niti pitao za svoje nerodjeno dete već se u medjuvremenu ponovo oženio.
21 novembar,termin ali ništa. Doktorka kaže neće jos. Ja dolazim kući,pravim tortu,šetam se. Kreću neki sitni bolovi. Oko 11 uveče puca vodenjak. Šok. Ne znam šta me je snašlo. Ali ja smirena budim moje,kažem im da je vreme. Polako krećemo u porodilište. Dole me primaju,rade ctg ( kontrakcije jake) kaže babica da ću ja brzo.. Spremaju me za porodjaj (klizma,papirologija) i šalju u pripremnu sobu a ja otvorena tri prsta. Mislim ja ovo je super. Ne boli puno. Blago meni.
Medjutim bolovi sve jači a ja se ne otvaram. Sutradan dolazi doktor,pregleda kaže ništa. Stanje kao na prijemu. Ceo dan ja šetam,bolovi strašni. Daju mi bensedine,da bih malo spavala ali ništa. Ne deluje. Dolazi noć,obilaze me i kažu ako do ujutru ne bude ništa uključiće indukciju. I tako i bude.
U 5 ujutru su me uveli u salu. 12 kapi indukcije i tu kreće horor. Bolovi koje ne mogu da trpim jer sam predhodnih 24 sata izgubila snagu. Molim za anesteziju kažu ne može,nisi na vreme rekla. Na stolu povraćam,babica ne ljubazna,viče. Ma haos. 1o sati pregledaju me ja se otvorila samo još jedan prst. Povećavaju indukciju na 14 kapi. Ja vrištim (nije me bilo sramota),molim ih da mi pomognu ali niko ništa. Izmorena sam i izmučena. Izmedju sebe pričaju da sam trebala na carski,babice prevrću očima jer ja vičem i govorim da me boli. Molim za kap vode.
Beba procenjena na 33oo g. Prolazi jos skoro tri sata i čujem da kažu da je to to. Otvorila sam se konačno. Zahvaljujem se Bogu i mislim kako će sad sve brzo biti gotovo. Kreću naponi,ja guram oni viču… više nisam znala kada da guram a kada ne. Seku me,čujem da kažu da vide glavicu. Doktor kaže da beba ima veliku kosu. Leže mi na stomak jer ja već ostajem bez svesti. I radja se moj sin.
RODIO SE MOJ PRINC
- Oglasi -
Umesto procenjenih 33oo radja se beba od 4 kg,56 dug,37 obim glavice. Doktori čestitaju. Ali on nije zaplakao. Tek posle 3o sekundi sam ga čula. Na žalost,posledica teškog porodjaja je njegova polomljena ključna kost,i infekcija jer je bio dugo bez plodove vode (crp-89). Meni naprslo rebro.
Moj Mihailo se rodio 23.11. a kući smo izašli nakon deset dana. Sada smo oboje dobro,oporavljamo se. Tu su baka i deka i naš mali ujko. Daju nam puno podrške. Otac je rekao da ga ne želi. To malo nevino biće. Ali uprkos svemu opet bih sve ponovila jer kada pogledam njega shvatam da ništa na svetu nije važnije od njegovog pogleda i onog nevinog osmeha.
PORUKA ZA BUDUĆE MAME !
Zato nikada ne odustajte od vaše dece. Ja se ne bojim ni svojih godina,ni svih primitivnih ljudi kojima je trn u oku to što sam samohrana majka. Živim za svog sina. A ovim putem se “zahvaljujem” osoblju Čačanske bolnice koji su uspeli da mi jednim delom upropaste sam čin rodjenja deteta. Da nikom čovek ne poželi ekipu babica koja se zadesila meni.
Puno poljubaca za sve hrabre mame i bebe od Mihaila i mene :*
Hvala mami Nataši na priči i što je morala svega da se priseća , malenom Mihailu želim divno i bezbrižno detinjstvo :* Mama NATAŠA JE PRAVA LAVICA !! JA NE SUMNJAM DA ĆE ONA NAĆI PRAVOG TATU ZA MALOG MIHAILA !!
autor priče . mama Nataša
izvor.devetmeseci.net
SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NAMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM PORTALIMA !!
I OVE PRIČE SU OSVOJILE VAŠA SRCA
- Zaboravite da ABORTUS postoji. Mogla sam i ja.. Al sad nebih imala nju
- ISPOVEST MAME MARIJANE IZ DALMACIJE, KOJU JE TRUDNOĆA ZATEKLA U TREĆEM RAZREDU SREDNJE ŠKOLE
- Govorili su mi da sam užasna osoba jer nisam abortirala