Da se ovo nije dogodilo ja nikada ne bih znala kako izgleda moj mali andjeo čuvar! Moja Maria!

„Današnja piča rasplakaće svaku osobu koja ima i malo srca “ Priča Nataše je toliko jaka , toliko bolna i hvala joj što je ovo podelila sa nama ,jer znam koliko joj je bilo teško dok je sve ovo pisala . I da napomenem ona ima samo 20 godina a doživela je najveću bol što može jednoj ženi da se dogodi , ali ona i dalje veruje !! 

Započinje priču naša čitateljka Nataša 

,Čovek je poput zrna peska u pustinji naspram Boga!“ Iako moja trudnoća nije bila planirana,suprug i ja smo se obradovali našem Božijem daru!

Uprkos mom oboljenju-hipotireozi,trudnoća je tekla savršeno. Bila sam četvrti mesec kada sam saznala da nosim devojčicu. Moja porodica i ja bili smo obasjani nekom posebnom,bajnom energijom koju smo prenosili našoj bebici. Počeli smo da sredjujemo stan,kako bi lepotica imala sve što joj je neophodno za pristojan život,kada dodje na svet. Sve je išlo po planu.

Jutro,30. Decembar
Osećam jake bolove u donjem stomaku. Nakon odlaska u toalet primećujem nekakvu sluz i u nadi da nije u pitanju ,,ispadanje sluznog čepa“ ,krećem na ginekološki pregled. I zaista,doktor mi govori da je sve odlično,te da mi je želudac podignut i da će se vratiti u normalu ako budem mirovala,ležeći na ledjima. Znajući da to i nije baš pogodan položaj za bebu,poslušavši,to i činim. Sati prolaze a meni se stanje pogoršava. Bolovi su sve intenzivniji i učestaliji. Shvatam da su u pitanju kontrakcije i sa suprugom odlazim u najbližu bolnicu. U Narodnom Frontu medicinska sestra me odvodi na ctg i potvrdjuje moj najveći strah. Pojavile su se prevremene kontrakcije. Primljena sam na odeljenje visoko rizičnih trudnoća,gde mi je dat progesteron i utrogestan. Noć teče,kontrakcije i dalje traju.

31.Decembar

Oko 10:00 časova pozvana sam na ultra zvuk gde doktorka govori da je sve u najboljem redu. Kažem joj da i dalje imam bolove koji dolaze na svakih 5 minuta,kada ona mrzovoljno odlučuje da odradi ginekološki pregled. ,,Otvorena si,vodenjak je krenuo.“ Ne znajući šta podrazumeva pod tim izrazom,prijatnim,drhtavim glasom sam upitala da li to znači da sledi prevremeni porodjaj,na šta ona drsko odgovara :,,Pre će biti pobačaj!“ Pošto sam bila u 26. Nedelji trudnoće,svesno sam zaključila da su šanse za preživljavanje mog deteta male,ali sam ipak gajila najmanju nadu. Te njene reči bile su veliki udarac koji sam stojički morala da podnesem kako ne bih još više naškodila bebi i prouzrokovala veće kontrakcije. Moj duševni bol je bio jednak fizickom. A tu bol mogu razumeti samo majke koje su doživele kontrakcije! Iako su moje trajale već dva dana.

Iako sam 31. Decembra priključena na infuziju-tokolizu,koja sprečava kontrakcije,meni se stanje pogoršavalo. Kada bih se požalila sestrama,govorile su mi da su to samo bolovi jer se beba pomera. Znala sam da beba nije u stanju da se konstantno pomera 4 dana. Dakle i 1. i 2. Januar su prošli pod kontrakcijama.

2. Januar

Više ne smem da se krećem ni do toaleta. U sobi mi je ostavljena lopata za obavljanje nužde. Osećam se jako neprijatno jer su sa mnom u sobi dve divne zene koje nisu u tako lošem stanju kao ja. Noć tece a ja moram da izvršim nuždu. Na svu sreću Jelena se budi i odlazi po sestre kako bi mi pomogle. Vrativši se,saopštava mi da su je odbili,da ja to moram sama da obavim jel to nije njihov posao. Nisam mogla sama to da obavim,jer mi je u jednoj ruci bila braunila a drugom nisam mogla u isto vreme da se podignem na krevetu i držim lopatu. Na kraju sam morala da ustanem i rizikujem bebin život jer pospano osoblje nije želelo da mi pruži pomoć. Osecam se užasno! Pod ogromnim bolovima jedino mi pomaže molitva. Ali ona ne glasi samo : ,,Bože spasi nas!“ ,već i : ,,Bože,neka bude volja tvoja!“

3.Januar

5 dana i 4 noći sam pod kontrakcijama,trpim sve jače bolove samo da bih mojoj maloj sreći obezbedila što duži boravak u mom stomaku gde je najbezbednija. Uzalud… Više ne funkcionišem kako bih trebala,stanje se pogoršava i odvode me u porodjajnu salu. Sreća u nesreći je to što nisam ceo dan želela da jedem,kako ne bih stvarala neprijatnost cimerkama ukoliko bih morala da imam stolicu. Kao da sam slutila da ću se taj dan poroditi. Pošto mi je želudac bio prazan,nisam doživela klizmu. Opet se molim. To me smiruje. Data mi je indukcija. Vodenjak puca a meni se srce para. U 17:00 časova rodila sam SAMA moju princezu! Nikoga nije bilo pored mene. Nisam mogla da verujem šta se dogadja. Moje vapaje su čule sve sestre koje su me hladnokrvno ignorisale. One su se nadale pobačaju i mislile su da su mi nepotrebne. Kada sam glasno izgovorila :,,Poradjam se!“ ,tek tada mi je medicinska sestra,prevrtajući očima,sa žvakom u ustima,opušteno rekla :,,Što paničite?“ Razočarna,u sebi mislim kako ne paničim da bi se pomoglo meni,već mojoj bebi. Pojavljuje se doktor,uzimajući dete u ruke,začudjeno govori: ,,Ona je živa!“ Zahvaljujem Bogu na tome! Pokazuju mi mog andjelčića i ubrzo je odvode na institut za neonatologiju u inkubator. Celu noć mislim o njoj i ponovo,moleći se izgovaram :,,Neka bude volja tvoja!“

4. Januar- velika tuga 

Dolazim kući i provodim vreme sa svojom porodicom. Na otpusnoj listi uočavam da se ne zna šta je izazvalo prevremeni porodjaj i da je beba imala sve uslove da se rodi u terminu,zdrava. Tešim se da će se moja lavica izboriti ali mi ubrzo moji najmiliji saopštavaju da je stigao telegram i da je moja Maria na nebu. Svi smo počeli da plačemo. Grlili smo se i delili neopisivu tugu. Nakon odredjenog vremena,shvatila sam poruku koju mi je Bog poslao.

I zbog toga želim da svoje iskustvo podelim sa budućim majkama.
Poruka glasi da ne smemo olako shvatati drugo stanje,da su naši planovi smešni naspram Bozijih! Moju Mariu je Bog spasio ovog surovog sveta! Gubitak je veliki i bol je velika ali je u drugu ruku najbezbolnija. Srećna sam što sam imala priliku da vidim moju ljubav,makar na par sekundi. Većina žena to i ne doživi.

Sve je ovo počelo 30.12.2016 a završilo se 4. Januara ove nove 2017. Godine,koju sam provela u molitvama i bolovima. Iako je prošlo skoro dva meseca od nemilog dogadjaja još uvek mi je teško. I biće,sve dok u naručju ne budem držala svoje sledeće dete. Zato ne želim da odustajem! I poručujem svim majkama da se bore za svoje ciljeve.

Šokantno saznanje 

Nakon porodjaja sam stupila u kontakt sa prijateljicom iz Švajcarske koja je ginekolog. Kada je pogledala otpusnu listu,nije mogla da veruje da na njoj ne piše moja krvna grupa,te da je lista napisana radi reda. Pitala me je da li sam u trudnoći imala krvarenja,na šta sam joj odgovorila da jesam dva puta,u drugom i trećem mesecu. Tada mi je dat progesteron i utrogestan. Ona je u neverici. Pošto sam A negativna krvna grupa,na koju treba obratiti posebnu pažnju,govori mi da sam od prvog dana krvarenja trebala da primam Rhogam. To bi mi 90% spasilo bebu. Za šest meseci trudnoće,moj ginekolog mi nije uradio ni jedan vaginalni pregled. To sam obavljala u bolnicama,ali me on kao doktor koji mi vodi trudnoću nikada nije pogledao. Nisam htela da se mešam jer je on ipak stručno lice koje vodi brigu o tome.

Ali na žalost više se ni na lekare ne možemo u potpunosti osloniti. Nisu svi isti ali ipak želim da posavetujem žene da se pre trudnoće dobro informišu o svim potrebnim analizama i koracima koji se moraju na vreme preduzeti. Ne okrivljujem nikoga,sve je Božija volja,ali ako se ne čuvamo mi,ni sam Bog nas ne može zaštiti.

Još želim da poručim da imate vere i da se ne opterećujete sitnicama,poput tih da li šete imati musko ili žensko dete,na koga će da liči itd… Najvažnije je da duboko verujete i da u svakoj situaciji budete zahvalni što ste imali priliku da je prožvite! U ovom slučaju,od milion sveća jedna se ugasila ali će se nova opet upaliti! VERUJTE!!!

Da se ovo nije dogodilo ja nikada ne bih znala kako izgleda moj mali andjeo čuvar! Moja Maria!

PORUKA ZA BUDUĆE MAME 

Želim da posavetujem sve žene da se pre trudnoće dobro informišu o svim potrebnim analizama i koracima koji se moraju na vreme preduzeti kako bi zaštitile i sebe i bebu!

Toliko sam suza prolila dok sam radila ovu priču da skoro nisam toliko . Svaka čast šta je sve podnela ,sa svojih samo 20 godina . Ovu bebu joj je uzeo , krivicom drugih ili ne samo on to zna . Ja sam sigurna da će je uskoro nagraditi novim životom , Marija joj je poslata da je upozna bar na sekund i da je čuva ceo život u srcu a ona da je posmatra i pazi kao pravi anđeo čuvar .  

autor. naša čitateljka Nataša 

izvor.devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM PORTALIMA !

I OVE PRIČE SU OSVOJILE VAŠA SRCA

• NEVENINA PRIČA : Gubitak deteta u 33 nedelji trudnoće
• Krevetac je ostao prazan : Od velike radosti do neočekivane tuge
• BOLAN GUBITAK TRUDNOĆE