Kašalj je zaštitni, refleksni odgovor organizma, koji ima za cilj da eliminiše sekret, štetnu supstancu, čestice prašinje ili stranog tela iz disajnih puteva.
Deca najčešće kašlju kada imaju infekciju respiratornih puteva, kada su prehlađena, ili imaju grip, bronhitis, laringitis ili astmu.
Deca često kašlju iz zbog prisustva alergena u okruženju, duvanskog dima ili zagađenog vazduha.
U novoj epizodi ePodcasta pedijatra dr Mirjanu Mićović, između ostalog smo pitali i koja je razlika između suvog i vlažnog kašlja?
- Oglasi -
– Kada govorimo o suvom kašlju, obično mislimo na kašalj koji je izazvan u gornjim respiratornim putevima to je nos, grlo i larings. Za donje disajne putevekao što su bronhije i pluća vezan je vlažan kašalj.
To je u stvari ono, kad kažemo da dete iskašljava. Međutim, neka deca neprstano kašljucaju i kašlju ali nemaju ništa da iskašlju i tada govorimo o suvom kašlju – kaže dr Mirjana Mićović
U prošloj epizodi ePodcasta dobili smo odgovor na pitanje KADA JE NEOPHODNO URADITI GASTROSKOPIJU
Dr Mirjana Mićović, pedijatar nam je dala odgovor i na pitanja o tome kako se kašalj leči i postoji li nešto što roditelje posebno brine?
– U zavisnosti od uzroka koji je doveo do kašlja, tako se kašalj i leči. Roditelje obično najviše zabrinjava to što kad dete krene sa virusnom infekcijom koja obično počinje sa suvim kašaljem, pa se nakon toga često javi produktivni kašalj a onda se dete leči i izleči ali se kašalj prolongira još četiri-pet nedelja. Upravo to roditelje brine, jer misle da dete nije izlečeno ili dobro lečeno – kaže dr Mirjana Mićović, pedijatar.