“Na mladima svet ostaje” jedna je od omiljenih izreka u našem narodu.
Kao što svi znamo, da bi ti mladi u budućnosti i postali ljudi na koje se možemo osloniti, potrebno je značajano angažovanje, kako onih koji ih odgajaju tako i njih samih.
Bavljenje sportom
, bilo da je reč samo o povremenom “haklu” s prijateljima ili o bavljenju sportom unutar sportskog kluba.
Uključivanje u organizovanu sportsku aktivnost koja je primerena uzrastu može izrazito povoljno uticati na razvoj mlade osobe i usaditi joj neke vredne kvalitete kao što su odgovornost, upornost, sposobnost za timski rad i dr.
Za sportsku aktivnost je dokazano kako:
- unapređuje zdravlje – kontrola telesne težine, prevencija bolesti srčanog i krvnog sistema, a i nekih hroničnih bolesti kao što je osteoporoza u kasnijoj dobi
- poboljšava telesnu kondiciju – navika vežbanja stvorena već u ranom uzrastu čini osnovu za održavanje telesne kondicije tokom celog života. Osim blagotvornih učinaka na zdravlje, ona takođe smanjuje rizik od težih oštećenja pri padovima, sudarima i sl., te ostvaruje preduslov za razvoj motoričkih znanja
- razvija osnovna motorička znanja kao što su trčanje, skakanje, bacanje i dr. čime se stvara baza za usvajanje težih veština
- spoznajne sposobnosti – dokazano je kako sudelovanje u telesnim aktivnostima poboljšava koncentraciju i učenje
- oplemenjuje ličnost – deca koja su u sistemu organizovane telesne aktivnosti su manje sklona nervozi, potištenosti, napetosti i stresu
- bolje društveno prilagođavanje
Podrška roditelja
Za dete koje se bavi sportom podrška okoline je vrlo važna. Koliko će ono biti istrajno u svom bavljenju sportom, vrlo često zavisi o tome koliko su roditelji spremni uložiti svog vremena u sportsku aktivnost deteta.
Vožnja na trening ili utakmicu, briga o ishrani i pranje dresova samo su neki od poslova koji postaju roditeljska dužnost.
Za napredak deteta je isto tako važna i dobra komunikacija između roditelja i sportskih trenera.
Pritom je vrlo važno da roditelji znaju do koje se granice smeju upletati u posao trenera.
Autoritet trenera ne bi trebali pred decom dovoditi u pitanje zato što u suprotnom mogu izazvati zbunjenost kod dece.
Česta roditeljska greška je i prekomerna briga za detetov sportski uspeh što može jako opterećivati dete i uzrokovati dalekosežne posledice.
Za dete je najvažnije da se na sportskoj aktivnosti dobro zabavlja i druži s vršnjacima.
Postavljanje nerealno visokih ciljeva pred njega, može izazvati gubitak vere u sebe te trajno poremetiti odnos između roditelja i deteta.
Dobri sportski pedagozi će reći “sporta se treba igrati”, a to je vrlo često i najjednostavnija formula za uspeh.
Koji sport odabrati
Glavni faktor pri odabiru sporta bi trebala biti detetova želja. No u odabiru bi isto tako bilo važno uzeti u obzir telesne karakteristike deteta.
Na primer, ako je dete po visini među najnižima u razredu, a roditelji su takođe niski rastom, male su verovatnosti za uspeh tog deteta u sportovima kao što su košarka i odbojka, u kojima je visina često odlučujući faktor za selekciju.
Za decu nižeg rasta postoji mnogo sportova između kojih mogu birati i u kojima njihova visina neće biti limitirajući faktor.
Između ostalih, to su borilački sportovi, gimnastika, fudbal, stolni tenis, biciklizam i dr.
U odabiru sporta bi trebalo voditi računa i o tome kakve su psihičke osobine deteta.
Naime, smatra se kako sportovi u kojima ima fizičkog kontakta nisu prikladni za anksiozniju decu (sklonu teskobi).
- Oglasi -
Stoga je tu decu najbolje usmeriti u sportove gde nema fizičkog kontakta kao što su plivanje, veslanje, tenis, stolni tenis i sl..
Za neke od nabrojenih sportova je nužno imati čeličnu volju, posedovati fanatičan pristup treningu.
Decu koja su u igri sklonija šali i nemaju toliko snažnu volju, bolje je usmeriti u neke od sportova u kojima nije nužan toliko fanatičan pristup, a trening pruža veće zadovoljstvo (košarka, fudbal i sl.).
I na kraju, faktori koji su često puta najvažniji su udaljenost i dostupnost sportskih klubova.
U slučaju da roditelj nema mogućnost svakodnevno dete voziti na trening i dolaziti po njega, sigurno je da upisivanje na sport koji se trenira na drugom delu grada nije baš najbolja opcija.
Iako u početku dete veliku udaljenost do mesta treniranja ne doživi kao problem, zasigurno je kako će to s vremenom postati veliko opterećenje.
U tom bi slučaju upisivanje na neki drugi sport ili pak u manji sportski klub (npr.školski sportski klub) bilo bolje rešenje.
Za dete je najvažnije da se druži i zabavlja.
Kada početi
Za većinu sportova vredi pravilo da je najbolje početi između 6. i 10. godine života jer u tom uzrastu dete jako brzo usvaja fine i složene kretanje, ako to ne zahteva snagu.
No u nekim sportovima kao što su veslanje, rukomet, atletika (posebno bacačke discipline), vreme početka treniranja može se protegnuti do 14. godine života.
Sa sportovima je moguće početi i kasnije, ali tada se šanse za neki veći uspeh u tom sportu smanjuju.
Ni to ne mora biti odlučujući faktor, pod uslovom da je dete motivisano i da vredno trenira.
Krize u sportu
Krize u sportu deca tipično doživljavaju nastupom puberteta kada postanu jako svojeglavi i počinju preispitivati razloge treniranja, natjecanja i drugog.
Isto tako, u tom razdoblju se pobuđuje interes za suprotni pol, izlaske i slično, za koje mladi sportisti po pravilu baš i nemaju previše vremena.
Sport ne treba doživljavati previše spartanski i deci treba pružiti mogućnost izlazaka i druženja.
Za mladog je čoveka vrlo važno da bude kompletna ličnost koja će život moći sagledavati iz više uglova.
To je isto tako vrlo dobra prilika da dete nauči kako je ono samo odgovorno za posledice svojih postupaka.
Ako previše izlazi, a manje vremena posvetiti školi i sportu, lako je moguće da će jedno od tih dvaju područja patiti.
Poznata je činjenica da će sportista/ica biti motivisani za trening dokle god budu osećali napredak u sportu.
Ako on izostane, moguće je da će izgubiti interes za sport.
U tom je trenutku vrlo važna uloga roditelja koji bi detetu trebao biti potpora da prebrodi krizne trenutke i pokuša istrajati u sportu.
Iako upornost možda ne donese neke značajnije rezultate, važno je da dete nauči da se ne sme predavati pred prvim naznakama poraza.
Kako u sportu, tako i u životu.