TATA NA PORODJAJU : Bez njega moj porodjaj ne bi bio divno iskustvo

Posle devetomesečnog čekanja i isčekivanja malog bića koje svakim danom napreduje unutar mog tela i nakon tolikog zamišljanja o tome kako ona izgleda 2.3.2016. predpostavila sam da se baš taj trenutak približava.

13275714_1633294853663228_1339351799_n

foto.privatna arhiva mame Katarine

- Oglasi -

Sve češći bolovi, panika i opet moralna podrška moje svetlosti u svakoj tami. Uz reči da će sve biti ok, da će on biti uz mene, uz uzastopno poklanjanje poljubaca, zagrljanja, brisanje suza koje su izazvane strahom i opet ona pizza koja je tada bila preukusna.

20h. Nakon tuširanja, pakovanja svega što sam pre toga zaboravila sledi pucanje vodenjaka. Još veći strah nastupa.Ali opet s’ druge strane, tu smo, na korak do samog upoznavanja, na korak do prepoznavanja smisla ovog života, na korak ostavarenja onih mojih,naših želja.

Nakon nekog vremena nalazim se u toj pomalo zastrašujućoj prostoriju, sva raščupana, pokušavajući da se fokusiram na sve to, čujem tih i umirujući glas koji mi govori da ja to mogu, osećam nežne dodire, poklapanje naših ruku i kažem sebi opet smo zajedno, i sada, kao i uvek. Zahvaljujem Bogu po milioniti put  na njemu.

Svaki pretrpljeni bol bio je vredan, svaki trenutak onog odustajanja i opet vraćanja u stvarnost uz pomoć njegovih reči. Kažem: ,,Pričaj mi nešto lepo, molim te“,dok on meni govori: ,,zar ima nešto lepše od tebe u ovim momentima? Zar postoji neko veće čudo od tebe, odakle tolika jačina u tako nežnoj i krhkoj ženi?“ U tom trenutku osetila sam se ponosno,osetila sam hrabrost, snagu. I baš nakon toga čujem plač i pitam se da li je moguće da je sve već gotovo?

Dodirujem te male rukice i tada osećam da je ceo svet moj. Maša je tu. Rodjena je 3.3., tačno mesec dana pre tatinog rodjendana. U moru njegovih poljubaca, uz milion drhtaja ja napokon u rukama držim nešto naše. Rezultat naše ljubavi, centar našeg sveta, nešto što se voli više od svega.

Okrećem svoj pogled ka njemu i vidim da je srećan, baš kao i ja. Govori mi: hvala ti, a opet ja osećam da sam ja ta koja treba da izgovori te reči.Bez njega moj porodjaj ne bi bio divno iskustvo. Bez njegovih ruku, dodira, reči, podrške.

PORUKA SVIM BUDUĆIM MAJKAMA line9

Ovim putem želala sam napisati neko svoje iskustvo, poručiti svim ženama da zaista muž treba da bude uz vas na porodjaju i naravno, jedna od glavnih svrha ovoga jeste da i želim poručuti svom mužu, ovako javno, da je moj andjeo čuvar, moje sve, da sam mu zahvalna svakim danom sve više na njegovoj pomoći, podršci, tolikoj ljubavi, zagrljajima, na svemu!

Hvala mami Katarini što je svoju divnu priču podelila sa nama

Podelite i vi vašu priču :* Priču nam šaljite ili na naš emai (office.devetmeseci.net) ili u inbox stranice ( Devet meseci u maminom stomaku

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

autor. Katarina Prokić

izvor. devetmeseci.net

Drugi su čitali i ove priče

Komentara
Loading...