Od lečenje steriliteta do roditeljstva

Kad pogledam oko sebe svi imamo neku svoju priču i dajemo joj važnost.Naravno, svi imamo mnogo razloga za to. Moja je obična, možda…ali pišem je iz razloga što često čitam po raznim portalima o želji za detetom, sreći kada neko postane roditelj, majčinskom instiktu itd. Ponekad se pitam da li pisac te priče zna da je ponekad primer čitaocima… Evo, neka ja budem bar nekome primer.

13020571_10154010384091827_969803568_n

Dugi niz godina sam u braku. Divnom braku. To sada sa sigurnošću mogu reći jer je skoro 20 godina zajedničkog života. Naravno, imali smo želju za proširenjem porodice. Na samom početku se to činilo lako, trudnoća se ostvarila. Na žalost izgubila sam bebu dok se stomak tek nazirao. Teško nam je palo. Mislili smo da je to sasvim u redu jer…dešava se. Prolazi vreme, počinje lečenje…mukotrpno u jedno smislu ali u drugom bili smo puni nade. Nikad nisam dobila dijagnozu za odustanak i nikad nismo odustali. Ređale su se histeriskopije, laparoskopije, inseminacije, vantelesne… Najveća podrška smo bili jedno drugom. Nikad nismo pomislili ni razgovarali o tome da po svaku cenu želimo biti roditelji. Kako je vreme prolazilo želeli smo samo upotpuniti naš život i tu neku harizmu preneti na nekoga. Sa takvim razmišljanjem smo došli do centra za socijalni rad. Nismo bili potpuno svesni u šta smo se upustili dok nije krenuo proces koji zaista iscrpljuje i traje. Kada smo postali svesni shvatili smo da smo zaista spremni biti roditelji. Tek tada! Trajalo je…isplatilo se! Dobili smo devojčicu. Postali smo roditelji na poseban način. Verujte mi da ne postoji ništa lepše od tog osećaja! Dišemo zajedno, volimo, radujemo se, rastemo, živimo…!!! To je moja ukratko opisana priča jer bi trebala knjiga za detalje. Samo želim da poručim nekoliko detalja koji mnogo znače parovima… Volite se, ljubav je pored podrške najvažnija na svetu! Ne mora nečije srce kucati devet meseci u stomaku da bi nekoga voleli…ma obožavali. Srce kuca u srcu…moje srce kuca za nas troje. Ne morate zamišljati svoj porođaj kao nešto što će vas usrećiti…postoji i drugi način da budete srećni. Nemojte ovaj tekst shvatiti kao odustajanje od biološkog roditeljstva. Ne, mi ćemo pokušati još neki put ali naša devojčica će biti naša prva radost.

Ovo nije zamena za biološko dete, ovo se zove ljubav koju niko ne može pomeriti. Nije važno da li ste se baš vi porodili…može to učiniti i neko drugi. Pored svega toga je važno imati svoj cilj i ići ka njemu. Uživajte u želji. Ona se ostvari ako je zaista želite i na pravi način negujete. Znam da ima dosta parova koji se usuđuju izneti nezadovoljstvo kada je u pitanju usvojenje. Ne, nemojte to činiti jer niste iskusili to zadovoljstvo. Ni ja nisam iskusila porođajni bol ni anesteziju carskog reza ali smatram da je to neko osetio i zbog svojih razloga meni dao mogućnost da tom anđelu posvetim sebe. line9

- Oglasi -

Hvala na strpljenju. S’ ljubavlju, MAMA

Ova mama je želela da ostane anonimna i ja to poštujem . Želim joj puno sreće u životu .

Majka nije ona koja rodi nego koja se brine o svom detetu .

Hvala veliko mami na ovoj priči .

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

izvor.devetmeseci.net

 

Komentara
Loading...