NI TI NE PLAČES KADA SI SREĆNA”

foto.pixabay.com

Draga mama. Odvoj malo vremena i pročitaj ovo . Možda ćes me onda razumeti.

“Razmaženo je bre, histeriše dzabe. Presvučeno, oprano, nahranjeno, nego je bezobrazno. Samo na ruke.”
“Pusti ga bre ja moje nisam nosala, to te uzjše i oraja nema”

Drage mame. Nosile ste bebu 9 meseci u sebi. Trpele razne bolove, deformisale se, plašile, prošle kroz dolinu smrti i života, da bi ste na svet donele vaše čedo zar ne? Radovale se dok vas šutira, kad se pomeri. Neverovatna je stvar porod. To samo žena zna. Neverovatna sreća ugledati ono što je bilo u vama.

Prvo dete, sve što uradi je fascinantno. Kada prvi put zgrabi flašicu, makar i slučajno ako nešto uradi , vama je vaše dete neverovatno i najbolje zar ne?

Zašto onda sada ovako? Znam da ste jako umorne. Znam da nemate više život kao ranije. Prljave ste 24/7 , raščupane, ponekad i više dana neokupane, nervozne, zabrinute. UMORNE. Nemate više nokte, našminkano lice i parfem. Bar do 1godine.

Nemate samopuzdanja, debele ste , strije svuda, rastegnuta koža, potamneli zubi od gvozdja, iskrzala kosa koja opada. Ali drage to je bio vaš izbor tog jutra kada ste videle te II crtice. Zašto sada besnite i zašto sada nećete da ga nosite?

Dete nije vuklo vas za rukav da se rodi , već ste vi odabrali. Dete je bilo vaš izbor.
Nosite ga sada. Nećete ga nositi ceo zivot. Nosićete ga 1 godinu dok ne prohoda. Nedostajaće vam.
Ne plače jer je bezobrazno. Plače zato što ga nešto boli. Plače jer ga možda nesto svrbi što je za njega nov osećaj, a ne zna da se počeše.

Ne budite vi bezobrazne. Plače jer ga je možda bubica ujela koju vi niste primetile. Plače jer mu se možda spava. Zamislite vi da ležite ceo dan. Možda su mu se ledjanca umorila od ležanja. Dajte mu blagu masažu , českanje. Plače jer se možda uplašio od senke na zidu. Plače jer mu je možda vrućina. Plače jer možda ne želi da bude samo. Plače jer možda želi vašu blizinu. Vaše otkucaje srca. Plače jer je možda žedan. Plače jer mu je verovatno dosadno. Zabavite ga malo, igrajte se.

ZABOGA PUSTITE KUĆU. DETE NEĆE PAMTITI ČISTU KUĆU. Grlite ga, zabavljate , igrajte se sa njim. Mazite vaše dete. Deca pamte ljubav, toplinu i sigurnost.
Ne slušajte te priče ” Ne navikavaj ga na ruke, ne skači odmah, ne uzimaj ga histeriše” ..
Nisu vam oprani tanjiri bitniji sigurno od osmeha vašeg deteta.

Pobogu uzmite dete u ruke, umirite ga. Ljubite dete svakog dana, i govorite mu da ga volite, iako ne razume. Jer će sutra odrasti u psihicki i emotivno stabilnu osobu. Ne “čeličite” decu, ne gurajte od vas , jer mislite da će postati ono što ne želite.

Pokazujte ljubav pred svojim detetom, treba da vidi, treba da voli. Ne pravite potencijalnog nasilnika sutra. Uzmite dete u ruke. Grlite i volite. I nosajte dok vam ne odpadnu. Jer dete je bilo vaš izbor. Vi ste birale.

Naježim se kada čujem mamu koja je domaćica mislim nije zaposljena, kako je umorna od deteta. Umorna sam i ja koja 8h radim, 2 spavam, a ostatak posvetim detetu. I ne ne puštam ga da plače. Niko ne plače dzabe. Niko ne plače kada je srećan pa ni vi. Ja sam njega birala ne on mene. On je nemoćan, a ja sam tu da mu pokažem da je ovaj svet lepo mesto. Uzmite dete u ruke. Volite. Grlite. Mazite. Nećete nosati još dugo.

autor teksta . mama Isidora 

pripremila. Urednica portala Sonja Milekić 

izvor.devetmeseci.net

Niko nema prava na ovu priču samo devetmeseci.net . Molimo vas poštujte autora ! Možete podeliti ali ne i kopirati , menjati i lažirati ovu priču ! Svako kopiranje strogo je zabranjeno zakonom ! 

• “Ne navikavaj je na ruke!” Jel neko zaista izgovorio to? Tu glupost?
• Ja i dalje nosim svoju decu i ne zanima me šta vi mislite o tome