Deca se mogu naljutiti na roditelje. Ponekad čak obećaju da nikada neće oprostiti i nikada neće zaboraviti. Često ove „slatke“ pretnje ne znače ništa. Ali postoje i drugi slučajevi, postupci odraslih, koji zaista nanose deci duboke emocionalne rane.

Kada ta deca odrastu, ona će možda moći da razumeju razloge, ali ne i da oproste.

1. Prekršena obećanja

Ako ne postoji način da se obećanje ispuni, onda je bolje da ga i ne dajete. Ovo je istina koju nam odrasli usađuju od detinjstva, zar ne? I to ponavljaju detetu iznova i iznova, zahtevajući da dete bude od reči i da ispunjava svoja obećanja.

Međutim, odrasli sami često krše svoja obećanja, istovremeno uvek pronalaze izgovore – nisu mogli, neki treći razlozi su to sprečili, roditelji imaju toliko problema da prosto ne mogu da stignu na sve strane…

Ne biste verovali koliki niz godina deca znaju da veruju u neka obećanja, i ćutke svakodnevno trpe razočaranje što to obećanje nije ispunjeno. Često ih nikada i ne zaborave.

2. Nepoštovanje

Mnogi roditelji se drže toga da su deca mala i da će zaboraviti sve. Zaboravljaju i da deca nisu jednaka odraslima, pa nipodaštavaju njihova dostignuća i uspehe, koji su uglavnom mali, baš kao i oni. Krhka, nežna i vesela dečja duša želeće da je pohvalite za nešto malo, a vi mislite da to nije ništa posebno i to govorite, ne znajući koliko dete tako povređujete.

Na primer, devojčica voli da sama pravi haljinice za lutke. Roditelji govore da je to gubljenje vremena, da treba da se posveti nečemu korisnijem. U početku to su haljine koje se rašivaju, vremenom su sve bolje i lepše. U odraslom dobu, ta devojčica pravi veliku karijeru u svetu dizajna, ali zauvek nosi jednu ružnu uspomenu – njeni roditelji nikada nisu verovali u nju…

Pazite šta obećavate deci. Pazite šta im govorite o njihovim strastima i hobijima. Postoji velika šansa da vam nesmotrene reči nikada ne oproste...