Zovem se Milena Rajkovic,imam 32 godine.Živim u Borči,imam sina koji ima 8 godina i nije priznatog očinstva..na socijalnom programu smo vec 8 godina .
Nekada sam živela na Voždovcu,primali smo socijalno 12 hiljada dinara, od čega su nam nakon 2 godine smanjili na 9 hiljada dinara, jer su eto oni doneli odluku da sam radno sposobna.A u tom periodu kao i sada,živela sam sama sa detetom.Sve i da sam imala posao nisam mogla da se kombinujem sa smenama,jer znamo da vrtići-škole,boravci rade do 18h a moje druge smene bi bile i do 22h.
Nisam imala dete nikome da ostavim na čuvanje,često je i bio bolešljiv kao mali.Kako ja privatniku da objasnim, da nekada kada ima teperaturu,ili mu nije dobro ne mogu doći na posao,jer ga nemam kome ostaviti na čuvanje.Na Voždovcu u socijalnoj ustanovi nikada nisam primala nikakvu vrstu druge pomoći sem te novčane,za svih ovih 8 godina,ujedno i znam da sam imala prava na smanjenje struje na pakete hrane, na novogodišnje paketiće za dete,na donacije garderobice,obuće,a ništa od toga nikada nisam dobijala,ni ja ni moje dete,a po zakonu nam je to sledovalo.
„Da li mislite da se neko od njih nekada zapitao kako jedna mama zivi sa malim detetom“?,Koja je ujedno i sprečena za rad,kako uspeva da plati račune,hranu i sve ostalo sa toliko „mnogo“ novca koji je dobijala,a znamo koliko mesec ima dana,treba izurati ceo mesec sa 9 hiljada dinara!!
Strepela bih kada se razboli jer znamo svi koliko koštaju lekovi a ja znam koliko još novca imam u novčaniku.
Ne,oni su čak mislili da i previše dobijam.Čak šta više službenica koja me je vodila strašno se ružno ponašala prema meni, i kada bih imala neki problem i obratila se njoj nije čak ni htela da me sasluša.Par puta bih bivala izbačena iz kancelarije, jer sam došla da molim i tražim dodatnu pomoć na tih 9 hiljada dinara.
Naglašavam izbačena iz kancelarije u suzama.Ne želim da ljudi sada misle da treba da se sažaljevaju na moju sudbinu.Jer ja sam to želela,tako je.Ja!!!Ja sam želela dete,ja sam želela da budem mama,ali ako sam ostala sama sa detetom,ne znači da nas treba linčovati ,da treba zaboraviti na nas,jer i mi smo ljudi kao i svi ostali ,i mi dišemo i živimo,i mi imamo prava na bolji život ,zar ne? Ne znači da sam manje vredna od mame koja ima posao ,brak,karijeru.Mislim da smo svi isti na ovaj ili onaj način.
Onda nam bar dozvolite da dobijemo to što nas sleduje.
Sa opštine Voždovac prebacila sam se na Palilulu.Medjutim ni ovde ništa nije bolja situacija,čak je možda i gora…
Podstanar sam, Trudnica i imam školarca.
Da,sada sam ponovo trudna po drugi put posle 8 godina.Nažalost otac deteta koje nosim i ja imali smo neke nesuglasice i razišli smo se,pre dva meseca.Trebalo mu je vremena da se privikne na mog sina, njega je to „malo“ više remetilo, nismo mogli da nadjemo zajdnički jezik,i rešili smo da se rastanemo.
Kažem nažalost,jer sam opet posle 8 godina verovala da mogu i ja imati srećan brak,muža,čoveka koji će biti tu za nas kao otac, kao muž kao neko ko će biti naš štit,koji će me prihvatiti sa detetom.Ja samo nisam želela da izgubim jedno dete,da bih drugo dete rodila,nadam se da ćete me razumeti šta sam ovim htela da kažem.
- Oglasi -
Jesam razočarala sam se,ali to ne znači da ću prestati da verujem i da se borim, opet i ovaj put sama za oba deteta,jer ja ne tražim nikome ništa na silu ,ja ne tražim nešto što nam ne sleduje,ja samo tražim da se promeni zakon prema nama samohranim majkama,da bi i mojoj deci sutra bilo bolje.
U medjuvremenu sam se kao što sam gore navela prebacila na opštinu Palilula,i tamo u socijalnoj ustanovi ništa bolje nije.Ja ne krivim socijalnu ustanovu kao ustanovu,ja samo tražim svoja prava,da kada već pričaju da nam pomažu da dobijamo sve ,da imamo u svemu beneficije,da smo zaštićene kao beli medvedi ,da stvarno bude tako,a ne jedno da pričaju a drugo da rade.
KO BRINE O SAMOHRANIM MAJKAMA IMAMO LI MI NEKA PRAVA I POMOĆ.???
Sem ako ne pružimo detetu sve što mu je potrebno, dete biva oduzeto od majke,i predato hraniteljskim porodicama,kojima država odmah dodeljuje pomoć u visini od 30 do 45 hiljada dinara.Gde je tu pravda za majku??? Koja je sa istim tim detetom ista ta majka živela sa 9 hiljada dinara,zašto??pitam se zašto???Zašto to njoj nije dato,onda se dete ne bi oduzimalo majci ,čupalo iz majcinih ruku i bivalo predato hraniteljskim porodicama.
E baš za to se ja sada borim,da ne bih i ja,ista ja sutra došla u tu situaciju kada se porodim,da mi oduzmu jedno dete jer drugo dete oskudeva,jer sam nemoćna da idem da radim,sa malom bebom kući i sa školarcem,a živimo sami.kako???
Pomoć sam potražila Centru za žrtve nasilja dar, koji su mi odmah izašli u susret ,odmah nam dali pomoć koju sam mogla i trebam da dobijam od socijalnog Palilula.
Ovim putem pozdravljam sve samohrane roditelje,nemojte odustajati ,moramo se boriti.Ovo je samo početak borbe za bolje sutra nas i naše dece.
APEL OD MENE VAŠE UREDNICE DA DELITE OVU PRIČU , MNOGO JE SAMOHRANIH MAJKA KOJE OVO PROŽIVLJAVAJU !
FOTO.Privatna arhiva
-
Opet sam sam se isplakala dok sam čitala ovu priču ! Tvrdim da je ova žena jedna lavica , žena zmaj , a njen sin divno i vaspitano dete , koje odgaja jedna jaka žena. „Posle osam godina Bog joj je dao mogućnost da opet nosi bebu 9 meseci ispod srca ali nažalost opet sama“ . Može ona to Bog je čuva , ali ipak joj je potrebna vaša pomoć da dobije svoja prava ! Znam da ima dosta vas koje ćutite , nažalost ali tako je . Borite se za vaša prava molim vas , borite se za budućnost dece !! Nemojte da ćutite !!
Autor priče . Milena Rajković
Izvor.devetmeseci.net
Pripremila i uredila : glavni urednik portala Sonja Milekić