Bitno je dete podsticati na verbalizaciju, pa iako detetov govorni aparat nije zreo za realizaciju nekih glasova, pustite ga da izgovori reči na svoj način, s ponekom zamenom drugog glasa, ali naravno sve u dopuštenim granicama (tolerancija do 5 godine). Ne treba forsirati dete da izgovori sa 3 godine glas R i govori čisto druge glasove, jer njegov govorni aparat nije zreo za realizaciju nekih glasovnih skupina, ali možete pomoći svom detetu na taj način da mu puno pričate, objašnjavate, te jednostavno da pohvalite svaku misao koja je glasno izgovorena.

Period od rođenja do 2 godine deteta

• treba podsticati vašu bebu da proizvodi samoglasnike (faza vokalizacije),tj. da proizvodi konsonante i vokale, te da ih spaja, te tako dobijamo “m” i “a”-”ma”; “t” i “a”-”ta”;”p” i “a”-”pa”; ” b ” i ” a “- ” ba”…

• treba podsticati pokušaje uspostavljanja očnog kontakta, koji je povezan sa govorom, te treba podsticati i imitaciju vokalizacije koristeći različite uzorke i emfraze. Kao primer možemo navesti, da povisnimo ton glasa da indiciramo pitanje.

• treba imitirati smeh deteta i facijalnu ekspresiju (izraze lica)

• treba učiti svoje dete da imitira akcije, uključujući pljeskanje rukama, stiščući usne kao da dajemo poljupce

• govoriti detetu kada ga kupamo, hranimo i oblačimo. Uvek treba govoriti šta radimo, kuda  idemo, šta će se raditi kada dođemo na to mesto, i koga i što ćemo videti.

• prepoznavati boje

• prebrojati neke stvari

• treba koristiti gestove kao da mašemo “Pa-pa”

• treba podsticati onomatopeje kao npr. izgovoriti “vau-vau” i pokazati sliku psa, “mijau” i pokazati sliku mačke, tj. raditi na audio-vizualnoj percepciji (glas-oko).

• podsticati pokušaj komunikacije

• treba puno čitati detetu. Ponekad samo čitanje jednostavno opisuje slike koje se nalaze u knjizi (slikovnici), tako da te slike prate pisane reči. Treba izabrati knjige koje su pune boja, sa što većim slikama, te koje nemaju tako puno detalja. Treba pitati dete “Šta je ovo?”, te ga podsticati da imenuje i pokazuje poznate stvari u knjizi.

Period od 2 do 4 godine deteta

• treba koristiti  govor koji je čist i razgovetan, te služiti detetu kao model pravilnog izgovora.

• treba ponoviti to što je vaše dete reklo, tako da ono shvati da smo ga razumeli. Bitno je obratiti pažnju na to šta je dete izgovorilo, kao npr. “Želiš li sok?”, “Imam sok. Imam sok od jabuke?” Da li želiš sok od jabuke?”

• koristiti “baby talk” samo onda kada treba preneti poruku da se nešto radi i ako je reč propraćena rečju za odrasle, npr. “Mi ćemo sada večerati. Želiš li i ti papati?”

• napraviti malu beležnicu sa poznatim i najdražim rečima, propraćene izrezanim slikama. Grupisati ih  u kategorije, kao što su stvari koje se odnose na jelo, neke aktivnosti, životinje.

• treba se malo i šaliti, tj. biti kreativan i npr. zalepiti sliku psa i ispod zalepiti točak bicikla, te pitati šta ne valja sa slikom, da se može popraviti. Treba prebrojati stvari koje su vidljive na slici, ako ih ima više.

• treba pomoći svom detetu da razume i da može pitati. Treba se igrati igre “da” i “ne”. Treba pitati dete “Da li si ti dečak?” “Da li si ti Marko?” “Da li mačke mogu da letete?”. Treba podsticati svoje dete da stvara pitanja pokušavajući da vas prevari.

• pitati dete pitanja koja zahtevaju izbor, npr. “Da li želiš jabuku ili breskvu?” “Da li želiš obući svoju crvenu ili plavu košulju?”

• treba proširivati vokabular deteta što uključuje i imenovanje delova tela, te identifikovanje šta se radi s određenim delom. Npr. “To je moj nos. S njim mogu mirisati cveće, kolače, kokice i sapun.”

• pevati jednostavne pesmice i recitovati ih tako da se osvesti ritam i uzorak govora.

• treba naučiti svoje dete da počne smeštati poznate stvari u kategorije, tada dete treba izdvojiti neku stvar i reći kako se zove i kako se koristi. Npr “To je moja lopta.Ja  s njom  igram fudbal.”

• treba koristiti fotografije poznatih ljudi i mesta, te tako prepričati šta se dogodilo, ili čak i izmisliti novu priču.

Period od 4 do 6 godine deteta

U trenutku kada vaše dete počinje razgovor (konverzaciju), posvetite mu punu pažnju, to je vrlo bitno razdoblje u razvoju detetovog govorno-jezičnog razvoja i daljeg razvoja samopoštovanja kod deteta.

• treba paziti da imate pažnju deteta i pre nego što vi progovorite. Vrlo je bitno podsticati sve pokušaje da se govori. Pokažite da razumete reč ili frazu prateći to sa zahtevom.

• treba pauzirati posle govora, tako dete ima priliku da nastavi konverzaciju.

• treba nastaviti raditi na proširivanju vokabulara. Predstaviti novu reč, te ponuditi definiciju te reči ili je upotrebiti u kontekstu koji je lagano razumljiv.

• treba razgovarati o vremenskim i prostornim odnosima – prvi, srednji, zadnji,levo-desno, te opozicije – gore-dole,upaljeno-ugašeno.

• treba poraditi na oblikovanju i objašnjavanju kategorija. Identifikovati stvari koje ne pripadaju grupi sličnih kategorija npr. cipela ne pripada kategoriji s jabukom i breskvom, jer se ne može jesti, i nije okrugla i nije voće. Tako treba dati detetu dve suprotnosti tako da dete može reći zašto ne pripada istoj  kategoriji.

• treba pomoći detetu da prati dva do tri naloga – “Idi u sobu i donesi mi svoju knjigu.”

• treba podsticati svoje dete da samo daje naloge. Treba slediti djetetove naloge, tako da vam on/ona može objasniti npr. kako da se izgradi kula od lego-kockica.

• treba se igrati porodice. Objašnjavajući uloge u porodici sa pretvaranjem da ste vi dete. Razgovarti o stanovanju, kući, o sobama i namenama.

• televizija ponekad može biti korisna, tj. treba govoriti onda kada dete gleda televiziju. Treba ga pitati da pokuša pogoditi šta bi se sledeće moglo dogoditi. Treba razgovarati o likovima u filmu, seriji, da li su oni srećni ili tužni? Pitati svoje dete šta se dogodilo, da vam ispriča. Možete čak i odglumiti celu scenu, te izmisliti drugačiji kraj.

• treba iskoristiti dnevne aktivnosti, kao primer uzmemo aktivnost kada smo u kuhinji, tada treba podsticati dete da imenuje stvari koje se tu i tada koriste, te tako raditi i za druge prostorije. Diskutovati o jelu u tanjiru, boji, ukusu. Odakle ta hrana dolazi? Da li je zdrava? Šta voli dete jesti? Šta ne voli? Ko će pospremiti sto kada se pojede ručak? Treba podsticati i aktivnosti u kuhinji: postaviti sto, staviti salvete.

• uzmimo npr. situaciju odlaska u kupovinu, treba se dogovoriti šta će se kupiti, šta će se napraviti s tim, koliko nam treba za neko određeno jelo.