ISPOVEST JEDNE TRUDNICE : Hm… Trudnicke slatke muke

0

Ja bi volila podijeliti sa vama svoje viđenje biti trudana..

trudničke muke

Meni nije još puno ostalo da se porodim.Trenutno sam 29tt.svi me pitaju jel se bojim poroda… Neeee. Zašto bi…ionako Mora negdje izaći… znam da boli ali kad primim svog sina u naručje na sve ‘ću zaboraviti… Čega se bojim je da mi osoblje ne bude neko koje svoj poso rade preko one stvari i nešto ne zeznu… Ne bi im to nikad oprostila… Jer ovo dete smo dugo čekali i dobro se pomučili da ga dobijemo… I sam početak trudnoće je bio kompliciran. Morala sam prva, 3mj preležat zbog krvarenja.. Jedina moja relacija je bila wc -krevet… Jedva sam čekala da prodju ta prva -tri krizna mj… Jer nisam mogla podnjet da drugi rade umjesto mene a ja da im naredjujem šta da naprave… Al eto hvala Bogu sve je to iza nas…

Koliko god naše muke su slatke toliko nam nije ni lako… Hvala Bogu pa sa mučninom nisam imala problema.. Imala sam ih tu i tamo. Ljepo je gledatil kako ti se tijelo mijenja iz tjedna u tjedan… Sve je super i podnošljivo dok ti stomak ne počne rast… I počinje ti „smetat“.. Najdraže mi je kad mi nešto ispadne pa se moram sagnuti da podignem… Koliko sam samo puta izgubila ravnotežu i skoro pala… Da ne govorim o time kako se navečer vrtim po krevetu ko prase na ražnju jer se ne mogu naštimati.. Što od stomaka što od grčeva u nogama koji su nekad nepodnošljivi… I onako takan kad se napokon uspijem smjestiti moram ustat na wc… Noći većinom provedem šetajući… Naravno Ujutro me dva sata nepitaj ništa dok ne dodem sebi i ne popijem kavu. Poslije je lako..

Ima dana kada sam puna energije ko da mi je neko ugradio baterije… Ima dana kad se gegam ko pingvin i sve mi je teško. Najrađe bi cjeli dan prespavala… Kad me neko pita kako podnosim trudnoću… Kako… Lijepo.. Uživam u slatkim mukama… Ako počnem nabrajati šta me sve muči diže mi se kosa na glavi od panetovanja… Znam da žele najbolje.. Ali u nekim granicama.. Uostalom ako me što zanima imam doktora pa ću njega pitat. Jer kod svake žene je različita trudnoća.. Svaka je na svoj način podnosi….a i bolje je da što loših iskustava slušam… To mi ne treba… Jer želim uživati u trudnoći… Što manje se opterećivati glupostima..

Ne kažem da ima dana kad poželim da mi sin što prije izadje jer mi pomalo ide sve na živce… Toliko će mi biti žao… Fali će mi stomak koji mi je toliko smeto i udarci koji su svakim danom sve jači i jači… Ponekad imam osjećaj da će izletiti od siline udarca… Sva sreća pa je ljeto pa nemam problema sa obuvanjem ali imam sa oblačenjem…skotrljam se ko klupko… Ali eto ostalo je još malo… Više sam nekako tužna jer je sve to tako brzooo projurilo… Toliko se i radujem što ću upoznati svog sina…

Kad kad razmišljam kako izgleda… Koje će mu boje okice biti…. Hoće li imat mali nosić ..lijepe krupne okice…. I kovrdzavu kosicu na tatu.. Dal ču ja svog sina izvest na pravi put i ljepo ga odgojiti… Trudićemo se da mu ništa ne fali i da postane pošten čovjek….

Eto nadam se da priča nije malo duug i da nije dosadna… Ih.. Od silnog tipkanja sam i ogladnila…

Svim mamama i ne budućim mama i njihovim anđelima koje nose od srca želim sve najbolje…line9

Hvala našoj dragoj trudnici slatkici Jeleni što je sa nama podelila svoje slatke muke , i da se nasmejete i da se raznežite . Želim joj od srca što bezbolniji porodjaj i da je njena bebica ne muči puno . Da budu oboje dobro pa da nam se jave sa jednom fotkicom 🙂

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

autor priče . trudnica Jelena

izvor. devetmeseci.net

PROČITAJTE I OVU PRIČU

Moja dva porodjajna iskustava : Komedija -smeh do suza

Komentara
Loading...