„Sreća se piše njegovim imenom“.

Imali ste sreće, mama, bilo je jako rizično i po Vas i po bebu, mogli ste da ostanete bez sina. Samo sreća…“ Ove reči će mama Vesna pamtiti čitavog života...

sreca se zove imenom tvojim

foto. privatna arhiva . foto mama Vesna

Petak, 13. februar 2015, suprugov rođendan. Dve crtice na testu. Sreća, smeh, radost, ali i briga i strepnja da sve bude kako treba. Kažu, 21. oktobar je dan kada ćemo upoznati plod naše ljubavi – našu bebu.
Prolaze dani, nedelje, meseci… U petom mesecu mi otkrivaju miome na materici i spuštenu posteljicu. Visokorizična trudnoća, kažu, i određuju strogo mirovanje. Šta ćeš, što se mora nije teško, samo da taj maleni smotuljak bude dobro. I tako opet – prolaze dani, nedelje, meseci. Guramo nas dvoje našu priču. Mazimo se, pričamo, svako na svoj način. Kažu- dečak je. Ma samo nek je živ i zdrav, mislim u sebi. Bliži se…
Dolazi septembar, konačno ulazimo u deveti mesec. Uhhh, malo da odahnemo. Prolazi septembar,eto i oktobra. Sve smo bliži danu našeg susreta. Sve mi, buduće majke, razmišljamo o tome kako će taj dan izgledati. Nisam ni ja izuzetak. Odlazimo na redovnu kontrolu, kažu povišen krvni pritisak ( 150/100). Hospitalizacija radi praćenja. Šta ćeš, opet ono – što se mora nije teško, samo da sve bude kako treba. Prođe i ta nedelja.

Ponedeljak ujutru, 5. oktobar 2015, čekamo vizitu. Odjednom neki osećaj čudan – da li je pukao vodenjak ili sam (o sram me bilo) možda pišnula. Ni jedno ni drugo već krv. Hitno u ambulantu. Doktor me pregleda, vadi telefon i zove nekoga. Viče: „Hitno, hitno, ne zauzimajte salu, oslobodite lift. Ajde hitno, da, da, odlubljivanje posteljice…“. Mene na krevet, uvoze me u lift, iz lifta u salu. Počinje procedura i priprema za moj hitni carski rez. Poslednje što čujem su doktorove reči: „Ajde počinjemo!“Mislim se u sebi – ček prvo da zaspim. I zaspala sam.

- Oglasi -

Oko 9:30h me bude, kažu „beba je dobro“ – dečak. Rođen je 16 dana pre termina. Težak 3350grama i dug 51cm. Srećom sve je prošlo u najboljem redu, sa ocenom 9/10.

„Imali ste sreće, mama, bilo je jako rizično i po Vas i po bebu, mogli ste da ostanete bez sina očas posla. Samo sreća…“ I onda konačno najlepši susret na svetu – dovoze mi njega, najlepšeg dečaka na svetu. Taj osećaj znaju samo majke. A moj sin, junačina, izabrao pravo i najlepše ime za sebe – „Bog je pomogao“ (Lazar).

Danas imamo 6 meseci  i najlepše plave oči.

13015030_10208887281450077_1159257094_n

line9

Priču nam je poslala Mama Vesna iz Beograda

Hvala mami na ovoj priči – Želimo joj svu sreću u životu malom Lazi divno i bezbrižno detinjstvo  :*

izvor:devetmeseci.net

Komentara
Loading...