Naporno, ali ipak uspešno iskustvo o dojenju.

E pa drage moje mamice I one koje će to tek da postanu želim da sa vama podelim svoje naporno, ali ipak uspešno iskustvo o dojenju.

dojenje
Tokom trudnoće išla sam u školu za trudnice i tamo slušala priče o dojenju, ragadama, mastitisu. Ali nam je to bilo predstavljeno kao   „može biti ali ne mora da znači“, a ja sam kao i kroz celu trudnoću mislila „ma nije to ništa, kod mene će sve proći savršeno“.
U svom okruženju imam puno mladih majki, porodilja, ali samo je jedna od njih dojilja, Jelena. Moja velika  podrška, bez koje bih verovatno i ja, kao  ostale mame posle samo par nedelja rekla „nemam više mleka“.

Muke sa dojkama počele su još u porodilištu. Ja prvorotka, a sestra mi je samo postavila bebu da sisa i otišla. Mrdne se on, mrdnem se ja i više nema pravilno postavljene bebe na dojku što prouzrokuje ragade koje su mu se pojavile već drugi dan. Onda su mi savetovali da ne dojim, a bebi davali formulu. Što tada, tamo i nisam videla kao neki problem misleći da ću dojiti čim mi prođu te ranice.Mleko je nadolazilo, a niko mi nikada nije rekao da treba da se cedim. U 5 do 12, naišla je patronažna sestra koju poznajem i iscedila me. Tako smo obezbedili prvi obrok za od kuće, a za ne daj Bože  čekalo nas je i veštačko mleko.

- Oglasi -

Kod kuće je sve išlo kako treba, beba sisa, spava i ne plače. Kada smo posle dve nedelje otisli kod dr. zbog produžene žutice dr. nam kaže da je beba za svo to vreme napredovala samo 150gr. To je malo. Onda smo počeli sa dohranom, ali isključivo na špric i gazu, kao što to rade u porodilištu da se bebe ne bi naučile na flašicu. Grudi sam cedila ali tek sada shvatam, nedovoljno. Što je dovelo do začepljenja mlečnih kanala i velikog bola. Osetila sam bol i na najnežniji dodir. Bebu postavljam da sisa, a najrađe mu ne bih dala ni da priđe blizu mojim bolnim bradavicama.

Od tog bola više nisam mogla sama sebe da izmlazam, a onda moja najveća podrška stupa na snagu. Suprug me je cedio posle svakog podoja, a ja sam se osećala kao da po ceo dana samo dojim i izmlazam se. Bila sam premorena od svega toga ali i dalje uporna. Posle pet slobodnih dana suprug kreće na posao, ja sam se noću cedila koliko sam mogla. I onda ga u sred noći probudi  toplota  koju sam širila, temperatura, grudi tvrde kao kamen. Mastitis. Još jedna stvar koja je u školici predstavljena kao mačiji kašalj. Bol neopisiv i opet ceđenje do besvesti, u ponoć, u tri sata, i neposredno pred njegov odlazak na posao.

Sve to trajalo je cele dve nedelje. Bolovi  su prošli, beba sisa, lepo napreduje,  ja napokon mogu sama da se iscedim ali i dalje nemam onaj divan osećaj tokom dojenja o kom mi je Jelena pričala. Najgore je prošlo, nas dvoje uhodani, on da uhvati bradavicu i vuče, ja da dojim čak i sedeći. 😀
I onda, sa puna tri meseca, „skokovi u razvoju“. Taj dan sreli smo puno mladih mama koje su odustale vrlo brzo pod izgovorom da „nisu imale mleka“, a moje dete neuobičajno često plače.

I onda kreću pitanja, kada je jeo? Da nije gladan? Možda nemaš više mleka, tako je i meni bilo. Bitno je tad ostati uporan i verovati u sebe i svoje grudi . Ja i ne slušati takve priče. Pogledala sam, poslušala i pročitala mnogo toga o dojenju. Dojke rade po principu ponude i potražnje i samo 1% žena stvarno ne može da doji. Zašto bi sebe stavljala u taj koš. Naši skokovi trajali  su dva cela dana, a onda sve kao i pre. Uživancija. Nema flašica, nema bućkanja, noću ustajanje iz kreveta. Uvek dostupno, uvek idelane temperature i uvek taman toliko koliko treba.

Prošlo je više od tri meseca dok se kod mene nije probudio osećaj o kom mi je Jelena pričala. Ležimo tik jedno uz drugo, mazim ja njega, štipa on mene i kad je vreme za promenu položaja pogleda me i da osmeh neprocenjive vrednosti.

Jelna hvala ti. Da nije tebe verovatno bih odustala još kod prvog izmlazanja u sred noći.
Mame, budite uporne, dozvolite sebi da i vi doživite taj neprocenjivi osećaj.

Hvala našoj čitateljki što nam je napisala svoje iskustvo . Želela je da ostane anonimna .

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

PODELITE DALJE SA DRUGIM BUDUĆIM MAMICAMA KOJE ŽELE DA DOJE

Mali je procenat žena koje zaista ne mogu da doje i njih omogućuju situacije i razlozi koje kao prefiks imaju šifru dijagnoze. Ostale mame mogu da doje svoju bebu jer, ako je priroda dala taj dar ženi da može da rodi bebu, isto tako joj je omogućila da se o svojoj bebi brine, pre svega, da je nahrani.

Šaljite nam i i vaše priče na našu adresu ( office@devetmeseci.net) ili u inbox stranice (Devet meseci u maminom stomaku

Drugima su i ove iskustva koristila

 

 

 

Komentara
Loading...